Izvor: Politika, 25.Nov.2010, 23:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraljevo će se tresti još mesecima
Česti manji potresi čak su i poželjni jer u tom slučaju neće biti većih zemljotresa. – Nova tehnika Seizmološkog zavoda
Stanovnicima Kraljeva danas se čini kao da sve ima svoj kraj osim zemljotresa. Tokom dvadesetak dana od zemljotresa 3. novembra bilo je još neverovatnih 399 potresa. Činjenica da potresi smiruju tlo zvuči kao neslana šala. Ali zaista jeste tako. Slavica Radovanović, direktorka Republičkog seizmološkog zavoda, objasnila je za „Politiku” da će >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << umirivanje tla trajati možda i do šest meseci. No, ono što posebno treba istaći jeste da je svaki mali potres dobar. Čak, Kraljevčani treba da priželjkuju što više takvih zemljotresa, jer onda neće biti većih.
– Poremećaj u oslobađanju seizmičke energije može dovesti do toga da se broj malih zemljotresa smanji na račun velikih. To je razlog zašto zemljotresi jačine 2,4 i tri Rihtera za nas jesu znak da se tlo smiruje. Dakle, jačina naknadnih zemljotresa i njihov broj održavaju zakonomernost u oslobađanju ostatka akumulirane seizmičke energije – naglasila je direktorka Radovanović.
Naša sagovornica nam otkriva i to da su najzastupljeniji i bili zemljotresi jačine 2,4 do tri jedinice Rihterove skale, a da se najveći broj zemljotresa većih od 2,4 dogodio neposredno posle glavnog udara. Velika je verovatnoća, takođe, da će se potres dogoditi oko ponoći, što je u najvećoj meri odraz onog glavnog udara koji je bio u 1:56 časova.
– Očekujemo još jedan ili dva zemljotresa sa magnitudama većim od tri, ali moram da istaknem da nijedan naredni neće biti veći od glavnog. Period smirivanja tla zavisi od jačine glavnog zemljotresa i od dubine njegovog izvora, odnosno od dubine hipocentra. Tako je u kraljevačkom slučaju glavni udar bio na dubini od 12 kilometara. To govori u prilog brzom opadanju nivoa seizmičke aktivnosti, ali sa srazmernim brojem naknadnih udara. Razmišljanje o zemljotresu nije maštanje, to je prirodna pojava koja ima svoja logička i fizička objašnjenja – naglašava Slavica Radovanović i na primeru mioničkog zemljotresa objašnjava zašto bi Kraljevčani trebalo da se raduju manjim potresima.
Naime, kada se 1999. godine tresla Mionica, nakon glavnog nije bio dovoljan broj naknadnih potresa. Rezultat toga je zemljotres iz 2006. godine na južnim padinama planine Maljen.
Zaposleni u Republičkom seizmološkom zavodu obišli su 190 mesta u epicentralnoj zoni i na osnovu onoga što su tamo zatekli napraviće model koji treba da pokaže kako će se objekti ponašati u slučaju nekog novog zemljotresa.
– U Kraljevu su se privatni objekti gradili kako ne treba. Ljudi moraju da shvate da se kuće grade prema propisima, a ne prema snovima. A kada je reč o javnim objektima treba postaviti pitanje i videti ko je radio mikroseizmičku rejonizaciju kada su u pitanju Medicinska škola i Zdravstveni centar „Studenica”? Ko su ta imena? Ko su te firme? – izričita je direktorka Radovanović.
Na molbu da nam objasni šta je to mikroseizmička rejonizacija naša sagovornica je kazala da je reč o tome da efekat zemljotresa zavisi i od tla, odnosno ako je neko tlo podložnije zemljotresu na njemu će i šteta biti veća.
– Na osnovu nje odlučuje se kako se objekat gradi. Ako je to dobro urađeno u slučaju ove dve javne ustanove, onda treba pogledati projekat. Ukoliko je projektant uradio sve po pravilima, onda proveriti izvođače radova i ko je bio nadzorni organ. Neka od te tri karike morala je da popusti – naglašava Slavica Radovanović i dodaje da su štete u Kraljevu nesrazmerne dubini na kojoj je bio zemljotres.
A informacije o prirodi zemljotresa dospele su do javnosti zahvaljujući angažovanju 16 zaposlenih u Republičkom seizmološkom zavodu. Ova ustanova sastoji se od dva centra od kojih je jedan ovaj beogradski u kome smo razgovarali, dok je drugi smešten na Divčibarima. Postoji i 20 stanica, kao i veći broj mernih mesta.
– Nije potrebno da povećavamo broj stanica. Za naše potrebe imamo ih sasvim dovoljno. Ono što je nama neophodno jeste popravka i dobavljanje seizmometara – istakla je naša sagovornica dok nas je vodila do podrumskih prostorija kako bismo videli uređaje zahvaljujući kojima imamo sve podatke iz utrobe zemlje.
A tamo nas je iznenadila slika koju smo videli. Dobro poznate seizmometre na kojima skakuću iglice zamenili su novi uređaji, nešto manje interesantni.
– Godine 2005. modernizovali smo zavod, odnosno stari seizmometri su otišli u penziju, a zamenili su ih novi, među kojima je i šest vrednih po 20.000 evra. U dogovoru sa državom svake godine kupujemo po jedan – objasnila je direktorka Radovanović kako naš zavod polako prerasta u jedan od najmodernijih na Balkanu.
Uz današnje seizmometre koji se mogu poneti u koferu stoje digitalni čitači, a umesto časovnika GPS uređaj koji beleže vreme dešavanja zemljotresa. Svi podaci se obrađuju na računarskom sistemu po zadatom algoritmu. Iako izgleda kao da čovek ovde nije potreban, valja napomenuti da su ljudi upravo ti koji održavaju ceo sistem. Dalje, podaci se prenose na dva načina: iz šest stanica se preko satelita i računarskog centra šalju na Internet.
– Ovo je najskuplji, ali i najbezbedniji način. Međutim, u stanicama na Rudniku i Bosilegradu podaci se prenose još preko telefona – rekla je Slavica Radovanović i dodala da sve podatke, odnosno dubinu i procenu intenziteta proverava dežurni seizmolog koji brojke šalje Sektoru za vanredne situacije MUP-a odakle oni dospevaju do javnosti.
Višnja Dugalić
objavljeno: 26.11.2010.
Pogledaj vesti o: Zemljotres u Kraljevu, Seizmološki Zavod Srbije
