Izvor: S media, 15.Mar.2011, 22:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki peti „nije svoj“
Prema zvaničnim podacima, svake godine broj mentalnih oboljenja poveća se za 20.000. Od posttraumatskog stresa boluje 18, od agresije 26 odsto populacije.
Predviđanja Svetske zdravstvene organizacije, od pre dve godine, da će globalna finansijska kriza uticati na pogoršanje mentalnog zdravlja, na dramatičan način ostvarila su se u Srbiji. Gotovo svake godine broj osoba koje su doživele neki mentalni poremećaj povećava se za 20.000 - 30.000!
Naime, beogradskim >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << domovima zdravlja, zbog duševnog poremećaja i poremećaja ponašanja 2007. godine, javilo se 89.230 stanovnika, dok je ta brojka u 2009. godini porasla na 120.409 obolelih. Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje, najviše je onih koje ”muči” stres. Tako je 59.728 ljudi 2009. godine, kada je poslednji put pravljen presek, od lekara opšte prakse dobilo neki sedativ zbog stresa.
- Gde je tanko tu se lomi i puca. Tako je i sa stresom koji raste iz godine u godinu - priča dr Milan Milić, neuropsihijatar i direktor Opšte bolnice u Pančevu. - Mnogo toga nam se dešava poslednjih godina. Promene u Srbiji nisu donele očekivane stvari, period tranzicije ostavio je mnoge bez posla, mnogi žive na ivici egzistencije i u stalnom su strahu od toga da ne izgube sve što imaju. Treba znati da je hronični stres ono najopasnije, jer ide tiho i ne osećamo ga. Samo je pitanje koliko neko može da trpi.
I dok se stres uglavnom leči u kućnim uslovima, 2009. godine, prema podacima Zavoda, na bolničkom lečenju bile su 8.402 osobe, od kojih najviše onih sa duševnim poremećajima uz upotrebu droge - njih 1.040. Za njima slede šizofrenija i povratni depresijski poremećaji.
I iz SZO upozoravaju da ne smemo potceniti posledice finansijske krize. Jer, kako stručnjaci objašnjavaju socijalno isključenje i konstantna nesigurnost u direktnoj su vezi sa pojavom mentalnih poremećaja.
(Večernje novosti)
