Izvor: B92, 30.Jul.2011, 03:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Bivša braća" davno vratila oteto
Beograd -- Komšije su zakon o vraćanju oduzete imovine usvojile davno pre nas, među prvima to je učinila Slovenija, još po otcepljenju od Jugoslavije.
Slovenci su imali poteškoća da se izbore sa Zakonom o denacionalizaciji najviše zbog insistiranja na povraćaju imovine zaplenjene nakon Drugog svetskog rata u naturi, a ne u novcu.
Međutim, do pre dve godine gotovo 98 odsto postupaka bilo je završeno, a predato je oko 37.000 zahteva, među kojima je bilo najviše >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << onih koji su tražili da im se vrate stanovi.
Zbog nemogućnosti da dokaže državljanstvo porodica Karađorđević po ovom zakonu nije mogla da dobije rezidencijalni kompleks Brdo kod Kranja. Poput onog što je Nacrtom predviđeno i u budućem srpskom zakonu i u slovenačkom je propisano da kulturna dobra ostaju u vlasništvu države.
I Srbija konačno vraća otetu imovinu
Odbor Vlade Srbije za privredu i finasije usvojio je Nacrt zakona o restituciji, kojim se predviđa obeštećenje za nacinalizovanu imovinu. Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić kazao je da će Vlada u septembru poslati predlog zakon na usvajanje u Skupštini Srbije, a prioritet tog zakona biće vraćanje imovine u naturi i to već od sledeće godine. Ukoliko to ne bude moguće država će obeštećenje isplatiti kroz obveznice, istakao je Đelić.
U Hrvatskoj je Zakon o naknadi za imovinu oduzetu u vreme jugoslovenske komunističke vladavine usvojen 1997, a dopunjen 2002, kada su odlukom Ustavnog suda strani i domaći državljani dobili jednaka prava. Naravno, i u Hrvatskoj se ovaj zakon odnosi na imovinu oduzetu posle 1945.
Imovina se, prema hrvatskom zakonu, vraća starom vlasniku ili njegovim naslednicima u prvom naslednom redu tamo gde je to moguće, a gde nije daje se naknada u novcu ili vrednosnim papirima. Prema nekim procenama više od 25.500 bivših vlasnika i njihovih naslednika tražilo je od hrvatske države imovinu u vrednosti od oko 36 milijardi evra.
I Makedonija je usvojila sličan zakon i to još pre 11 godina. Donedavno je na spisku onih koji bi trebalo da budu obeštećeni na osnovu ovog zakona bilo oko 6.000 vlasnika ili njihovih naslednika, a država je od usvajanja zakona za obeštećenje izdvojila 199 miliona evra u vidu obveznica.
Mnogi građani međutim nisu bili zadovoljni onim što su dobili jer su naknade bile i te kako niske a kvadrat konfiskovanog zemljišta koštao je u pojedinim slučajevima samo pola evra.
Zakonom za denacionalizaciju obespravljeni su strani državljani koji su posedovali imovinu i nekretnine na teritoriji Makedonije, tako da su Karađorđevići i u Makedoniji prošli slično kao i u Sloveniji - ostali su bez zdanja Demir Kapija kod Đevđelije.
