Izvor: B92, 27.Dec.2011, 12:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Espreso u Beogradu kao tri u Nišu
Beograd -- Cene istih proizvoda razlikuju se po gradovima u Srbiji. Trgovci to pravdaju kupovom moći građana, ali i troškovima transporta, struje, skladištenja.
Prema rečima Ivice Eždenca, direktora Nacionalne agencije za regionalni razvoj plata od 20.000 dinara u Beogradu ne znači ništa, dok je tolika zarada u Zaječaru ili u Babušnici velika stvar. Tamo s tolikom platom mogu da žive ceo mesec.
Tamo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << gde je kupovna moć veća, trgovac će povećati svoju maržu računajući na veću tražnju, kaže Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.
Pasulj je u Beogradu duplo skuplji nego u Loznici, šoljica espresa u niškim kafićima može se poručiti po ceni i do tri puta nižoj nego u beogradskim lokalima, dok u Kraljevu i Čačku za kartu gradskog prevoza treba izdvojiti upola manje novca nego u Beogradu ili Subotici. Čak se i visina računa za grejanje drastično razlikuje u zavisnosti od grada.
To što je espreso u kafićima u unutrašnjosti jeftiniji višestruko nego u Beogradu, Stevanović objašnjava različitom cenom zakupa poslovnog prostora, zatim usluge konobara, koja ne košta isto u Beogradu i Nišu, zakupa letnje bašte, ali i visine i broja taksa koje naplaćuju opštine.
Stevanović kaže da cena karte za gradski prevoz zavisi od toga koliko je neka opština spremna da subvencioniše ovu uslugu, zatim od broja pretplatnika na mesečnu kartu, kvaliteta vozila, dužine linije i broja polazaka, dok visina cena grenjanja zavisi od toga da li firma ulaže u nove sisteme.
"One koje ništa nisu uradile po tom pitanju naplaćuju ga jeftinije, ali im se preduzeća raspadaju, zbog čega njihovi građani ostaju bez grejanja. Naravno, na cenu utiče i to koliko su opštine spremne da subvencionišu grejanje, zatim kvalitet i količina isporučene eneregije, ali i stepen naplate. Ako je naplata visoka, grejanje može biti jeftinije, tamo gde nije, biće skuplje, kao recimo u Beogradu" , kaže Stevanović.
S druge strane, pojedini proizvodi su skuplji u unutrašnjosti Srbije, što Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača pravda lokalnim monopolom.
Naime, veliki problem je zatvoreno tržište i postojanje jedne prodavnice, pa su građani prinuđeni da kupuju baš tu. Nije retkost ni da se nekoliko manjih prodavnica dogovara o ceni, objašnjava Papović.
On ipak tvrdi da je različitost cena diskriminacija potrošača, te da odstupanja mogu biti do 10 odsto zbog manipulativnih troškova, a da je sve preko za nadležne organe.
