Izvor: Blic, 08.Jan.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Verujem ljudima kao da sam klinac
Verujem ljudima kao da sam klinac
Kako je Kijanu Rivs započeo svoju karijeru i šta se sve krije u glavi jednog od najzavodljivijih glumaca na svetu saznajte od njega samog. Dakle, kako je postao glumac...
Da li ste imali neki plan kada ste 1986. zaigrali u svom prvom filmu?
- Nisam imao nikakav plan, ali sam se nadao, nadao sam se da ću moći da živim od glume jer je toliko volim, i nadao sam se da ću dobiti priliku da snimam dobre filmove i radim s dobrim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kolegama glumcima i rediteljima. Takođe sam se nadao karijeri koja će mi omogućiti i glumu na bini, a ne samo pred kamerama. Koliko ste godina imali kad ste se zarazili virusom glume?
- Počeo sam da pohađam časove glume u Centru jevrejske zajednice s 15 godina, a prvog agenta sam angažovao kad sam igrao u 'Romeu i Juliji' sa 16 godina. Onda sam snimio reklamu za 'Koka-Kolu' i to je dovelo do mojih prvih filmskih uloga. Mnogi su se iznenadili što ste glumili Hamleta u produkciji 'Manitoba Theatre Centra'...
- Voleo bih da je bilo manje iznenađenja. Želeo bih više da glumim u pozorištu. Pre nego što sam se iz Toronta preselio u L.A, redovno sam išao na audicije za festivale 'Stratford' i 'Shaw'. Još sanjam o tome da jednu sezonu provedem u nekoj od tih trupa.
Postoji li još neka uloga u Šekspiru za kojom žudite?
- Apsolutno. Voleo bih da odigram Škota u 'škotskoj drami'. (Kijanu poštuje staro glumačko sujeverje po kom je 'MacBeth' ukleta drama, pa i samo izgovaranje tog imena donosi nesreću). U kom trenutku svoje karijere ste zaključili da vam gluma stvarno ide od ruke?
- Još to nisam rekao sam sebi. Stvarno nisam. Bilo bi glupo da se pretvaram da nisam imao finansijskog uspeha, ali to je površna stvar, ono po čemu drugi ljudi sude o nečijoj glumačkoj karijeri. Ja lično osećam da još tragam. Još se trudim. Skoro svakodnevno radim na tome da poboljšam svoju glumu. Da li je u ovom trenutku vaše karijere teško dopustiti da vam se neko približi?
- U smislu moje osobnosti, moje osetljivosti i onog ko ja jesam, nisam se mnogo promenio. Imam poverenje u ljude sve dok mi ne pokažu da ga ne bi trebalo imati. Kad upoznam nekog, trudim se da ne očekujem previše, ali se trudim i da ne budem naivan. Ne želim da podižem nepotrebne zidove, ali ne želim ni da ostanem nezaštićen. Pitajte ljude koji su me poznavali pre 30 godina u Torontu; takav sam bio onda, pa sam i sad. Je li vam laknulo što je 'Matrix' konačno završen?
- Ne baš. To je bio jedan neverovatan doživljaj. Mislim da su to predivni filmovi i govoriću o njima dok ne crknem. Nikad se neću umoriti od toga da govorim o svom liku, o filmovima i celom tom iskustvu. To je veoma bitan deo mog života, baš kao što je i bitan deo moje karijere.
