Izvor: Prva.rs, 25.Sep.2014, 16:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbiji 7,7 milijardi evra od Južnog toka

Na izgradnji srpske deonice Južnog toka, u koju će biti uloženo oko dve milijarde evra, treba da bude uposleno oko 2.500 ljudi, rekao je Jansen novinarima iz Srbije, Mađarske i Bugarske, prilikom obilaska Severnog toka, na obali Baltičkog mora u Nemačkoj.

On je istakao da će Južni tok više nego bilo koji drugi energetski projekat obezbediti potrebe Evrope za gasom, koje su u porastu.

“Potražnja za gasom je u porastu, Evropi sada treba oko 500 milijardi kubika gasa >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << godišnje, a procenenjeno je da će godišnja potražnja za gasom do 2030. porasti za oko 100 milijardi kubika”, rekao je Jansen.

U tom periodu smanjivaće se domaća proizvodnja gasa u Evropi, što će povećati potrebe za uvozom za oko 150 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Jansen je ukazao da je Južni tok jedan od najvažnijih energetskih projekata u Evropi i da će biti najduži gasovod na svetu.

On je naveo da će najveća korist od Južnog toka biti energetska bezbednost jugoistočne Evrope, otvaranje novih radnih mesta, jer je u Bugarskoj planirano angažovanje 2.500, a u Mađarskoj između 1.500 i 2.500 radnka, a biće značajan i dopirnos tog gasovoda održivom razvoju i smanjenju emisije ugljen-dioksida.

Jansen je napomenuo da će taj projekat biti koristan za sve zemlje učesnice i za svih 11 akcionara Južnog toka.

Južni tok je gasovod kojim će se direktno dopremati ruski gas iz Sibira do potrošača u centralnoj i jugoistočnoj Evropi po dnu Crnog mora, preko Bugarske, Srbije, Mađarske, Austrije i Slovenije.

Radovi na Južnom toku u Bugarskoj su obustavljeni zbog zhateva Evropske komisije da se na taj gasovod primene evropska energetska pravila.

Jansen je rekao da akcionari Južnog toka, među kojima su ruski Gasprom i nemački Vinteršal koji su i akcionari Severnog toka, imaju značajno iskustvo u realizaciji tog projekta koja mogu da primene i na Južnom toku.

“Oba projekta najbojla su u svojoj klasi i u bezbednosnom, energetskom i ekološkom smislu i mešavina su evropskih i ruskih akcionara”, rekao je Jansen.

Odgovarajući na pitanja novinara o značaju Južnog toka, direktor za komunikacije i odnose sa javnošću Severnog Toka Ulrih Lisek istakao je da svaki infrastrukturni energetski projekat unapređuje energetsku bezbednost Evrope, sa čim se složio i generalni direktor kompanije OPAL gastransport Bernd Fogel, istakavši da svaka nova gasovodna trasa poboljšava i unapređuje situaciju na gasnom i energetskom tržištu.

”Ako postoji razrađen projekat u tehničkom i finansijskom pogledu, ne vidim razlog zašto se ne bi realizovao”, kazao je Lisek, iznoseći lično mišljenje o Južnom toku i precizirao da ne vidi ni tehničke, niti finansijske probleme za realizaciju Južnog toka, jer taj projekat ima "jake akcionare".

On je preneo i da je u početku javnost u zapadnoj i severnoj Evropi imala otpor prema Severnom toku, ali da je vremenom uz potpunu transparentnost i ukazivanje na ekonomske koristi od tog gasovoda, ta percepcija promenjena i Severni tok sada predstavlja primer izuzetne saradnje zemalja EU i Rusije.
Izvor: Tanjug

Nastavak na Prva.rs...