Izvor: Kurir, 04.Dec.2010, 09:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZLO
Već drugi vikend zaredom ne stižem da napišem tekst o komunalnoj policiji, a ovog puta razlog je najbitniji događaj u istoriji svetske diplomatije - Vikiliks. Australijanac bez sajta (ukinuli mu), sa crvenom Interpolovom poternicom (dok ovo čitate možda već i uhapšen), Džulijan Asanž, koji je častio planetu sa četvrt miliona tajnih depeša, konačno je demistifikovao ono što svi već znamo, a to je da međunarodnom politikom >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << vlada jači, a trenutno su to Ameri, a pošto su to Ameri, onda je i svetska politika kaubojska.
Srećom, Milošević je već dovoljno dugo mrtav, Šešelj je dovoljno dugo u Hagu, a Dačić i Nikolić dovoljno duboko u anusu EU, pa mogu mirne duše da kažem da su Amerikanci teški smradovi, koja god da im je vlast na vlasti, koji bombarduju kojekude i kako im se ćefne, a naročito tamo gde postoji zgodno mesto za proizvodnju i distribuciju heroina i nafte.
Šta smo saznali sa Vikiliksa? Sve što smo već i sami znali. Da Amerikanci prisluškuju diplomate UN, da od 2006. drkaju marginalne zemlje da priznaju buduće nezavisno Kosovo, da je Pakistan nepouzdan „saveznik“ koji tajno pomaže talibanima da raznesu ceo svet u vazduh, da je Rusija mafijaška država u kojoj cveta neonacizam, da se Vuku Jeremiću ne može verovati, da je Sarkozi naporni histerik, da je Berluskoni opstao, između ostalog, zahvaljujući i dilovima s ruskom mafijom, a ovo je samo početak.
Saznaćemo i štošta o Ratku Mladiću (šta li taj sad radi, da mi je znati), opet sigurno nešto od onoga što smo već znali o njemu, saznaćemo i o Kosovu dosta toga, sigurno nešto od onoga što nam je i samima već bilo jasno, i ono najslađe, saznaćemo i o našim političarima, verovatno ono što je sve vreme očigledno.
Možda se ogrebemo i za neku poslasticu koja će nam izmamiti osmeh na lice („Premijer Koštunica ima zanimljiv potez levom rukom dok se rukuje, koji se intenzivira ako mu pomenete Đinđića“), a ako budemo baš talični, možda će nam neka od procurilih strogo poverljivih depeša pomoći da „rasvetlimo“ i neke od zločina koji nas muče i više od decenije.
Poenta nije u tome da su naši političari retardi koji ništa ne smeju bez američke pomoći, poenta je u tome da su ogromnom većinom svi svetski političari retardi, koji se tove parama i moći, a sve se uglavnom radi onako kako Ameri narede, a ni oni sami ne znaju uvek šta naređuju, jer su i oni sami retardi koji slušaju šta im govore oni što štampaju dolare i guraju jednu po jednu zemlju na svetu u kurac.
U međuvremenu, Irska je pojela govno koje joj je servirao MMF, sledeći su Italijani, a kad mi priđemo Evropskoj uniji, verovatno će svi ostali doći na red da ih našim parama (ha ha ha) izvlačimo iz sranja u koje su ih uvalili svetski bankari i đubrad s kravatama.
Prošlo je petnaest godina otkako smo se zdušno borili za evropske ideale, deset godina otkako smo se za njih izborili, a dve otkako smo sa političke scene odstranili i poslednji tumor devedesetih. Imali smo tu nesreću da se se upravo u tom srećnom trenutku nađemo usred globalnog ekonomskog sunovrata i razotkrivanja pokvarenih načina putem kojih se upravlja svetom.
Došlo je vreme da presaberemo svoje ideološke pozicije i da razbijemo svoju predstavu o tome da je nešto dobro, a nešto drugo zlo u svetu u kome je sve zlo.
Ostaje nam samo da se naguzimo. Ili da ih naguzimo. A sledeće nedelje, kolumna o komunalnoj policiji!
