Izvor: Vostok.rs, 06.Dec.2010, 14:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Viki bauk kruži svetom
06.12.2010. -
Danas nema medija u svetu koji se ne bavi Vikiliks sajtom i organizacijom koji publikuje poverljive informacije, pre svega one iz dosijea i izveštaja američke diplomatije. Vikiliks je postao poznat u svetu kada je pre pola godine objavio snimak ubijanja iračkih civila od strane američkih okupacionih snaga pod nazivom „kolateralno ubistvo". >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Ovaj portal je postao enciklopedija tajnih izveštaja, anonimnih dojava cenzurisanog materijala uopšte. Količina dokumenata je zaista ogromna. Samo je o ratu u iraku u oktobru objavljeno oko 400.000 dokumenata a pre neki dan je počelo objavljivanje planiranih preko 250.000 dokumentacije i prepiske američke diplomatije. Da je pozicija Stejt Departmenta ugrožena svedoče i reakcije kako hilari Klinton tako i same institucije pre početka objavljivanja gde se izražava bojazan da bi ti dokumenti mogli pokvariti odnose Amerike sa nekim državama.
Šta se zapravo moglo saznati iz tih dokumenata, čija je autentičnost ili barem izbor problematičan. Pa pre svega čini se da je prvi udar išao na Stejt Depatrment samim početkom objavljivanja dokumenata iz njuhove prepiske. Saznali smo i da je Hilari Klinton naredila špijuniranje stalnih članica SB (Kina, Rusija ali i saveznika Britanije i Francuske) kao i funkcionera UN. Šta je u ovoj i sličnim vikiliks otkrićima moglo da bude zaista novo i da predstavlja iznenađenje. Saznanje da SAD prati i prisluškuje rivalske i savezničke države nije ništa novo.
Jedini značaj ovakvih izveštaja što se njima kompromituje Stejt Department, Klintonova i posredno Obama. Na osnovu ovoga se mogu postaviti pitanja ko stoji iza Vikiliks projekta ili barem ko ima interes da ih „puni" stotinama hiljada dokumenata koji komromituju brojne vlade i političare u svetu. Oni koji na stvari gledaju naivnim idealističkim očima veruju da je ovo jedan slobodan projekat koji ne zavisi ni od koga i koji otkriva istine o mračnoj pozadini ratova i tajne diplomatije. No stvari nisu tako jednostavne i naivne. Iako je verovatno veliki procenat „otkrića" autentičan postavlja se pitanje šta se iznosi u javnost a šta ne. Sudeći po onome što je postalo dostupno javnosti kroz analizu hrpe dokumenata nije se saznali ništa epohalno što do sada nije bilo poznato. Gotovo ceo svet zna da je Berluskoni sklon mladim devojkama, da je Sarkozi autoritaran, da je Erdogan prikriveni islamista i tome slično. Dakle malo tračeva koji su već poznati a malo i dozirano otkrivenih informacija o nekim političarima.
Da li je ovde reč o napadu na Ameriku kako to vide neki komentatori videvši zaista zabrinutost američkih političara, pa čak i histerične reakcije nekih ili je pak reč o zapravo specijalnoj operaciji neke američke ili nečije druge tajne službe. Prvo što treba razlikovati napad na određenog političara ili pak na instituciju od napada na celu državu, pa stoga iako oštrica udara ide prema Stejt Departmentu i Klintonovoj to ne mora biti i automatski usmerene protiv Amerike. Naime moguće je da neki drugi centri moći na ovaj način vrše pritisak na sam vrh američke države zbog nečeg očigledno krupnog. A šta je sada krupno u igri – to je mogući napad na Iran koji guraju određeni lobiji u SAD.
Da ovo nije čista špekulacija govori i kako je prikazana Turska u Vikiliks priči. Naime cinkari se Erdogan kao prikriveni islamista, zatim se otkriva kako je Turska neuspešno trgovala oko izbora za mesto gen.seka NATO-a. Naime Rasmusen je po Vikiliks dokumentaciji obećao da će ako ga Turci podrže za mesto prvog čoveka Alijanse uraditi sve što je potrebno da seu gasi jedna kurdska medijska kuća u Danskoj te da će Turčin biti zamenik generalnog sekretara NATO-a. Kako oba obećanja nisu ispunjena, ovim otkrićem se kompromituje vrh turske države kao nesposoban da izvuče ustupke od Evropljana i SAD iako se prikazuje u sasvim drugom svetlu. A poznato je da je Turska promenom odnosa na bliskom istoku naročito prema Iranu (otopljavanje) i Izraelu (zahlađenje) postao smetnja američkim jastrebovima koji žele čistiju situaciju pred vrlo verovatni konflikt sa Teheranom.
Isto tako se i „kompromitovanjem" nekih lidera Evrope poput Berluskonija treba imati u vidu da je medijska kampanja u anglosaksonskim medijima protiv njega krenula „baš slučajno" kad je odlučio da sa Moskvom napravi jak energetski aranžman. Slično se dešavalo i sa Merkelovom i Sarkozijem – kad god bi napravili neki stidljiv iskorak prema Rusiji, dobili bi neku vrstu medijske packe. Sada se i Vikiliks „top sikret dokumentacija"uklapa u tu u suštini „geopolitički korektnu" priču.
Na prvi pogled su i izjave koje se tiču naše zemlje i okruženja malo drugačije od ove matrice. Imamo prividno nebuloznu priču kako naš ministar spoljnih poslova ne podržava izlazak Srba na nelegalne albanske izbore na Kosovu 2009., kad je to i dosadašnja politika naših vlada koje ni ova vlast tako lako ne sme da prekrši jer rizikuje da u srpskoj javnosti bude još jednom ocenjena kao kapitulantska. Francuski diplomata je rekao kako ministar Jeremić daje obećanja koja ne ispunjava. Bilo bi zanimljivo videti koja su to obećanja koje je dao a nije ih mogao ili nije hteo ispuniti. No utisak je da je objavljivanjem ovih dokumenata i njihovim plasiranjem domaćoj javnosti natura slika o Jeremiću kao o „tvrdom momku" koji eto ne sluša Zapad i inati se toliko da strane diplomate negoduju zbog toga.
Da je reč o spinovanju nekih centara moći preko Vikiliksa govori najbolje priča o Bosni. Po „otkrićima" ovog portala je ispalo da su Amerikanci na strani muslimana, a Evropljani na strani Srba. Istina je da su neki krugovi u vrhu američke diplomatije u tesnoj sprezi za Sarajevom, a da su Evropljani skeptični prema takvoj jednostrano promuslimanskoj politici Vašingtona. Jedino je ruska diplomatija nastupila sa odmereno prosrpskih pozicija. Ovakvim spinovanjem se vrši pritisak na političare iz EU kao „prosrpske" što je na Zapadu zaista teška optužba. Takvim medijskim spinovanjem (ne samo Vikiliksa) se nastoji smanjiti otpor otvoreno promuslimanskoj i antisrpskoj politici Vašingtona i Ankare u Bosni. U tu geopolitičku matricu se uklapa i pokušaj kompromitacije Dodika koji je navodno rekao kako je spreman da prizna Kosovo. Tako dolazimo do toga da Vikiliks nikako nije samo grupa entuzijasta (iako ima i takvih koji im pomažu) internet revolucionara koji hakerišu diplomatske i obaveštajne baze podataka da bi ih stavili na uvid javnosti već da je najverovatnije reč o jednom dobro smišljenom projektu uticaja kako na politički vrh SAD tako i drugih zemalja a tu spada kako vidimo i zemlja poznata po „bosanskoj poslušnosti".
Branko Radun,
Izvor: Fond strateške kulture, srb.fondsk.ru
.jpg)
