Izvor: Politika, 05.Dec.2010, 23:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uloga medveda Bruna u odnosima SAD i Nemačke
Američka poruka Berlinu povodom skandala Vikiliks: žao nam je što ste saznali šta mislimo o vama ali nismo promenili naše mišljenje
Početak leta te 2006. nije baš išao na ruku Nemcima. Jedan medved, izbeglica s juga – iz Italije – postao je, preko noći, tema broj jedan potisnuvši u drugi plan čak i svetsko prvenstvo u fudbalu koje je u to vreme trajalo na nemačkim stadionima.
Mrki medved Bruno, koji je tada, tumarajući Alpima – verovatno i ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << znajući da koristi bezvizni šengenski režim – stigao u južnu nemačku pokrajinu Bavarsku gde je postao medijska zvezda, ali je ovu popularnost platio glavom. Bavarski političari nisu, naime, pokazali razumevanje za njegove „nestašluke”. Tadašnji bavarski lider Edmund Štojber je ovako definisao problem: „Postoje tri vrste medveda: oni koji se ponašaju normalno, oni koji su štetočine i oni koji prave probleme. Tja, sasvim je jasno da je Bruno problematičan medved”.
Bez obzira na činjenicu da je Bruno bio, posle pauze duge 170 godina, prvi mrki medved koji je posetio bavarske Alpe, bez obzira na dramatične proteste i apele ekologista, molbe medija, plačne vapaje dece, bavarski političari su presudili: Bruno zaslužuje smrtnu kaznu. Dželat je pozvan iz Finske, iskusni lovac uspeo je na kraju da izvrši presudu.
Burni događaji s početka leta 2006. u Nemačkoj, kako sada otkriva Vikiliks, nisu naravno, promakli američkim diplomatama. Iz konzulata u Minhenu i ambasade u Berlinu „letele” su depeše u kojima se priča o Brunu pretvorila u svojevrsno zavirivanje američkih diplomata u „dušu” Nemačke.
U jednoj depeši, na primer, citira se tadašnji bavarski ministar unutrašnjih poslova Ginter Bekštajn koji je, sasvim ozbiljno, izjavio da se „Bruno nije prilagodio nemačkoj tradiciji i kulturi što se očekuje od svakog došljaka”. Šta su, s druge strane Atlantika, u Vašingtonu mogli da zaključe o ovakvom bavarskom ministru nije teško dokučiti.
Povodom likvidacije mrkog medveda u materijalu koji otkriva Vikiliks ima, međutim, i neuporedivo ozbiljnijih pasaža. U jednom se kaže: „Afera Bruno pokazala je da se nemačko društvo samo verbalno zalaže za ekologiju, činjenica je, međutim, da Nemačka ima problem da su suoči s nedirnutom prirodom”.
I, kao svojevrsna kruna ovog „seciranja” sledi zaključak: „Za Nemce priroda je dobra sve dok je – pod kontrolom”.
Htela to da prizna ili ne vladajuća politička garnitura u Berlinu teško je podnela nepristojno „zavirivanje” američkih diplomata u dušu Nemačke koje je otkriveno zahvaljujući indiskreciji Vikiliksa. Ne toliko zbog nekih, čak i uvredljivih opaski, o pojedincima – među kojima je i kancelarka Angela Merkel – već činjenice da je Vikilks „naterao” Berlin da sam sebi definitivno prizna kako su odnosi sa SAD ozbiljno „bolesni”.
Među nemačkim konzervativcima – na vlasti su u koaliciji s liberalima – već duže vreme postoji jaka struja koja tvrdi da je na delu ozbiljno otuđenje od SAD koje, prema njihovoj proceni, može da nanese veliku štetu Nemačkoj. Pre svega u nekoj budućoj preraspodeli uticaja na planeti gde će se bolje mesto pod suncem – u konkurenciji: Kine, Indije, Rusije ili Brazila – moći obezbediti samo čvrstim povezivanjem za prekoatlantskim saveznikom.
To „povezivanje” baš i ne ide najbolje. Ugledni nedeljnik „Cajt”, u jednom komentaru je zaključio: „Nemačko-američki odnosi su na najnižoj tački, gori su nego u vreme netrpeljivosti između Helmuta Šmita i Džimija Kartera ili Gerharda Šredera i Džordža Buša mlađeg”.
Takav utisak potvrdio je i Vašington odbacujući mogućnost da se izvini zbog nediplomatskog ponašanja njegovih diplomata. Iz američke prestonice nije stiglo izvinjenje već samo žaljenje. To bi moglo da znači samo jedno: žao nam je što ste saznali šta mislimo o vama ali nismo promenili naše mišljenje.
Bilo bi, zbog toga, izuzetno zanimljivo kad bi moglo da se zaviri u neki budući nemačko-američki susret na vrhu. Jer, problem neće biti samo moguće različite pregovaračke pozicije, već i lična uzdržanost, možda i uvređenost, nemačkih sagovornika.
Na kraju traba, ipak, priznati da je jedno poglavlje skandala zbog problematičnih američkih diplomatskih depeša o Nemačkoj i Nemcima već je zaključeno. Stiče se, naime, utisak da su italijanski mrki medvedi i pre Vikiliksa imali uvid u izveštaje američkih diplomata na službi u Nemačkoj. Posle Bruna nijedan se nije usudio da pređe na nemačku stranu Alpa.
Žarko Rakić
objavljeno: 06.12.2010.
