Izvor: Politika, 08.Dec.2010, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajni putevi srpskog oružja
Ko je Slobodan Tešić, najtraženiji trgovac oružjem koji je snabdevao Jemen, Irak, Gruziju…
Za firmu „Milvel korporejšn” iz Beograda Ministarstvo ekonomije nikada nije dalo nikakvu dozvolu za izvoz oružje ni u Jemen, ni u bilo koju drugu zemlju, rečeno je juče za „Politiku” u ovom ministarstvu. Firma „Milvel korporejšn”, koje je vlasnik misteriozni Slobodan Tešić, pominje se u poslednjim otkrićima sajta „Vikiliks”, kao deo diplomatske prepiske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << s kraja 2009. u kojoj američka ambasada iz Jemena upozorava na ilegalnu trgovinu oružjem sa ovom zemljom koju potresaju unutrašnji sukobi već dve decenije.
Navodeći da je Tešić potpisao sa jemenskim ministarstvom odbrane, preko svoje ofšor kompanije na Kipru, ugovor za prodaju naoružanja i opreme u vrednosti od 78 miliona dolara, britanski „Gardijan”, pozivajući se na „Vikiliks” otkriva i sadržaj pošiljke u kojoj su navodno municija za ručno naoružanje, artiljerijska oruđa, protivavionski topovi, haubice, snajperske puške i eksploziv. U depeši se citiraju obaveštajni izvori koji tvrde da je „velika lista kriminalnih aktivnosti povezanih sa tim čovekom, koji je snabdevao naoružanjem Irak, Liberiju i druge terorističke režime”.
– Tešić u slučaju Jemena nije trgovao sa našim fabrikama. „Jugoimport” je Tešiću konkurencija i mogućnost takve saradnje je potpuno isključena. Inače, Ministarstvo odbrane nije poslovalo sa Jemenom u više od tri poslednje godine – kaže za naš list izvor iz Ministarstva odbrane koji se nalazi na visokom položaju. I drugi relevantan izvor „Politike” potvrđuje da je Tešić bio specijalizovan za transfere oružja iz bivših sovjetskih republika po neuralgičnim tačkama u svetu.
Inače, Tešić je odranije poznat javnosti u Srbiji, posebno od 2002. godine, kada je njegovo ime dovođeno u vezu sa snabdevanjem oružjem režima u Iraku i Liberiji, preko firme „Temeks”.
– Amerikanci su pre invazije na Irak otkrili da je tadašnja SRJ radila u Republici Srpskoj remont avionskih motora za „migove” Sadama Huseina. Miroljub Labus, kao potpredsednik savezne vlade, dao je tada tražene podatke Amerikancima. Potom je „Temeks” promenio naziv, ali Đinđićeva vlada ništa s tim nije imala, niti je bila upoznata – kaže nam jedan od najviših funkcionera u tadašnjoj vladi Zorana Đinđića.
Kako saznajemo, „Temeks” i Slobodan Tešić su u tom periodu, 2002. i 2003. godine, bili umešani u prodaju oružja Liberiji, preko lažnih „endjuzer” sertifikata (krajnjih korisnika) na Kongo i Nigeriju, prema priznanju predsednika Čarlsa Tejlora. Prema pojedinim izveštajima, Tešićevo ime dovodi se u vezu sa Viktorom Butom, ruskim trgovcem oružjem, koji je nedavno iz Tajlanda izručen SAD, što je dovelo do većih diplomatskih varnica između Moskve i Vašingtona. Navodno, uz Tešića, u ovu prodaju bio je umešan biznismen i ekspert za bezbednost Orhan Dragaš, kao i izvesni Jovan Aleksić. Sva trojica su potom, na osnovu odluke Komiteta saveta bezbednosti UN za Liberiju (na bazi Rezolucije SB 1251 iz 2003), stavljeni na listu osoba kojima su zabranjena putovanja.
Prema dostupnim podacima u ovaj posao bile su uključene kompanije „Temeks”, moldavski kargo prevoznik „Aerokom”, belgijski „Dukor vorld erlajns” i špediter „Interjug AS”. Tešić, Dragaš i Aleksić su navodno putovali u Liberiju 2002. ili 2003. da završe posao. „Aerokom” i „Dukor vorld erlajns” prevezli su oružje uz papire dobijene od Interjug AS. U transportu je bila municija za puške AK-47, deset dalekometnih snajperskih pušaka „crna strela” i nekoliko stotina ručnih bacača neutvrđenog tipa. U odluci Saveta bezbednosti UN o zabrani putovanja piše da su detalji ovog posla opisani u ekspertskom izveštaju S/2003/498.
– U čemu je problem da se putuje u Liberiju? Pred našim Drugim opštinskim sudom je obustavljena istraga protiv mene – kaže Dragaš tim povodom za „Politiku”, ne negirajući da je putovao u ovu afričku zemlju.
Posle negativnog pisanja medija o Tešićevim poslovima s oružjem, on na Sejšelima osniva novu firmu „Melvil korporejšn”. Prema ovim navodima, „Melvil korporejšn” je bio umešan i u isporuke oružja Gruziji 2008. prodajući oružje koje je prethodno „Jugoimport” izvezao u Jordan. Podsetimo, Srbija je zabranila izvoz oružja u kavkaske republike i tehnički nije izvozila tamo, ali jeste u Jordan, odakle je prodavano u Gruziju preko Tešića. „Politika” poseduje detalje endjuzer sertifikata u poslu između Ministarstva odbrane Gruzije i „Melvil korporejšn” iz kojeg se vidi da je transport išao iz jordanske prestonice Aman.
U Jugoimportu, međutim, u potpunosti odbacuju jordansku vezu sa Tešićevom firmom.
– Jugoimport SDPR nikada nije poslovao ni sa firmom „Temeks” ni sa firmom „Milvel korporejšn” – ističu u Informativnoj službi „Jugoimporta”.
Podsetimo, kada je pre dve godine Srbija zabranila izvoz naoružanja za Gruziju iz „Zastave”, izbio je, po mnogima sumnjiv, štrajk oružara. Gruzija nije pod sankcijama UN za uvoz oružja, ali jeste pod ruskim sankcijama. Zvanični Beograd je ceo posao stopirao zbog odnosa sa Moskvom. Ugovor je bio vredan 18 miliona dolara, za lako pešadijsko naoružanje.
Ekspert za bezbednost Zoran Dragišić upozorava za „Politiku” da Srbija mora da povede računa o ovom i sličnim slučajevima.
– Prošle godine ostvarili smo izvoz od 400 miliona dolara, a ove godine se ta cifra može primaći milijardi dolara. Ministarstvo odbrane postiglo je odlične poslove sa Libijom, Irakom… Za nas bi bila katastrofa da zbog nečije nepromišljenosti padnemo pod embargo na izvoz naoružanja. Mnogi naši konkurenti bi se obradovali da se Srbiji uvedu sankcije na izvoz oružja – ukazuje Dragišić.
Aleksandar Apostolovski
Bojan Bilbija
------------------------------------
Zapošljava penzionisane generale
Naši izvori tvrde da se Slobodan Tešić kreće na relaciji Kipar – Republika Srpska – Beograd. Pokušali smo da stupimo sa njim u kontakt preko tri broja telefona. Na jednom od njih se javio čovek sa prekodrinskim akcentom i odgovorio da je broj pogrešan. Dugogodišnji poznanik Tešića, ipak, nam je saopštio nekoliko detalja o njemu.
– Niko ne zna kako je zaradio tolike pare. On je iz sela kod Kiseljaka u Bosni, bio je kondukter tamo, ali je posle brzo napredovao zbog rodbinskih veza sa bivšim visokim državnim funkcionerom RS. Prvi veći posao mu je bio sa akumulatorima iz Industrije baterija Gnjilane, kada je navodno postigao pet puta veću cenu. Sada u njegovoj beogradskoj firmi rade jedan vojni i jedan policijski general, kao i tri vojna penzionisana pukovnika. Nedavno je BIA prikupila operativne podatke da iza društvene firme „Partizan arms” stoji Tešić. Ta firma je od 2000. do 2005. uvozila za maloprodaju austrijske pištolje „glok”.
Tešić se samo jednom oglasio u medijima i to saopštenjem početkom prošle godine, kada su njegovoj firmi domaće vlasti zabranile izvoz u Libiju. On je tada naveo da se njegovo ime ne nalazi ni na jednoj poternici kao i da u svom pasošu poseduje šengensku vizu i da slobodno putuje zemljama EU.
„Ne postoji nikakva odluka bilo kakvog domaćeg ili međunarodnog organa kojom bi mi bilo zabranjeno učešće u prometu naoružanja i vojne opreme”, naveo je tada Tešić.
objavljeno: 09.12.2010.
