Izvor: S media, 02.Dec.2010, 16:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Špijunaža u službi Đinđićevog ubistva
Posle informacija koje je ovih dana objavio internet sajt „Vikiliks“ – a odnose se na tajne diplomatske beleške i prepiske – povećava se i broj onih koji vide mogućnost da iz tog mora tajni ispliva i neka o ubistvu premijera Zorana Đinđića. To se, najverovatnije, neće dogoditi što ne znači da beleške o atentatu na Đinđića ne postoje u nekim, za sada, „neprovaljenim“ tajnim arhivama.
Od 12. marta 2003. godine do danas traju nagađanja ko je >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << sve mogao da utiče na događaje koji su prethodili atentatu na premijera. Jedno je sigurno, o senci ubistva premijera još se ne zna sve. U njoj su sakriveni detalji koji bi mogli da rasvetle ko je sve i kakvu ulogu imao u pripremi atentata, ko je i na koji način podržao suludu odluku šefa zemunskog klana Dušana Spasojevića Šiptara i Milorada Ulemeka Legije da ubiju Đinđića, ko je znao da će se to dogoditi, ko je odluku prećutno aminovao, a ko okrenuo glavu na drugu stranu. „Vikiliks“ na ta pitanje neće dato odgovore. A ima i preča posla, između ostalih da brine o svom vlasniku Džulijanu Asanžu kojeg love sve policije sveta.
Srbiju drma “Vikiliks groznica“
Šta zna Montgomeri?
Ono što je domaćoj javnosti važnje od Asanžove sudbine jeste tajnovitost kojom je atentat na premijera obavijen u onom delu koji se odnosi na moguću ulogu međunarodnog faktora. Često, ta tema je rađala teorije zavere prema kojima su Đinđića ubili Amerikanci, Rusi, Albanci, Nemci, Britanci... pa i vanzemaljci. Takve dileme mogli bi da rasprše samo dokumenti tajnih službi moćnih zemalja a koji će zadugo ostati u debelom hladu.
Šta zna Montgomeri?
Teško je zamisliti da su o pripremi ubistva bili obavešteni samo organizatori i izvršioci. Domaće službe znale su da je Đinđić meta pa su to morale da znaju i službe mnogo snažnije i veće nego što je BIA. Po definiciji, kada pripadnici službe male zemlje odluče da likvidiraju svog državnika to nikako ne prolazi bez saznanja velikih svetskih službi. Prisliškivanje, praćenje i operativan rad jesu špijunski zanat kojim su se bavili mnogi koji su posle 5. oktobra pohrlili u Beograd. Srbija je bila pod budnim okom međunaronde zajednice i čitavog regiona, događaji u njoj praćeni su sa posebnim interesovanjem, malo toga moglo je da promakne „velikim ušima“ svih zainteresovanih za mladu demokratiju. Nije tajna da je hrvatska tajna služba jedna od najopremljenijih i najažurnijih u regionu i da su njene usluge korišćene i ovde. Događalo se i da su pojedinci pre bili na „merama“ hrvatske nego sprske službe.
"Lejdi Gaga" rasturila CIA-u?
Nema dileme da desetak osuđenih za Đinđićevo ubistvo nije konačan broj onih koji su o tome znali pre nego što će se dogoditi. Oni koji su beležili poslednje mesece i dane pred 12. mart, a nisu sa ovih prostora, za sada nemaju interes da svoja saznanja podele sa srpskom javnošću. Tako ni sajt koji se proslavio objavljivanjem poverljivih dokumenata verovatno neće obelodaniti nijednu tajnu o ubistvu premijera. Poverljiva dokumenta i beleške o događaju koji i posle sedam i po godina muče srpsku javnost verovatno će zadugo ostati samo poverljiva. Zbog toga ne bi ni trebalo imati prevelika očekivanja od sveta, valjalo bi pre toga pročešljati tajna dokumenta koja možda postoje ovde u nekim ili nečijim arhivama. U tom slučaju, možda nam neće biti ni potreban neki „Vikiliks“ ili sličan špijunski sajt koji iznosi belosvetski prljav vešt na videlo.
Dejan St. Jeremić
