Izvor: Politika, 25.Apr.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Procureo i dosije Gvantanamo
Američki mediji i „Vikiliks” obelodanili više od 700 poverljivih dokumenata Pentagona o osumnjičenim pripadnicima Al Kaide zatočenim u američkoj bazi na Kubi
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Posle velike pometnje koju je prošle godine izazvalo obelodanjivanje tajne arhive Stejt departmenta, organizacija „Vikiliks” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je upravo pokazala da ima još aduta: na uvid je stavljeno više od 700 poverljivih dokumenata Pentagona s dosijeima osumnjičenih pripadnika Al Kaide zatočenih u specijalnom zatvoru u američkoj vojnoj bazi Gvantanamo na Kubi.
Svi dokumenti nose oznaku strogo poverljivih i napomenu da nisu za pokazivanje stranim vladama, uprkos tome što se iz njih – prema onome što su o tome juče objavili „Njujork tajms”, Nacionalni javni radio, britanski „Gardijan”, a posredno i svi drugi mediji – vidi da su zatočenike saslušavale tajne službe i drugih zemalja: Rusije, Kine, Saudijske Arabije, Jordana, Kuvajta, Alžira, Tunisa, Jemena, pa čak i Tadžikistana.
„Njujork tajms” ovaj dosije u stvari nije dobio od „Vikiliksa” već iz izvora koji ne otkriva, prinudivši organizaciju Džulijana Asanža da ranije nego što je planirala to postavi i na svoj sajt. U saopštenju koje su potpisali nadležni funkcioneri Pentagona i Stejt departmenta, američka vlada je strogo osudila curenje ovih „osetljivih informacija”, uz poruku da je „nesrećno” to što su u tome učestvovali pre svega „Njujork tajms” i Nacionalni javni radio (koji živi od dotacija iz državnog budžeta).
Generalno, nove hiljade strana američkih tajni ne otkrivaju u suštini ništa što se dosad nije znalo o zatvoru Gvantanamo, u vojnoj bazi na Kubi, na oko 100 kvadratnih kilometara zemljišta koje su SAD zakupile još 1903, ugovorom koji Havana ne može da raskine bez saglasnosti Vašingtona.
Ovaj kazamat je sagrađen specijalno za osumnjičene pripadnike Al Kaide posle njenog napada na kule Svetskog trgovinskog centra i Pentagon 11. septembra 2001, najspektakularnije terorističke diverzije u istoriji. To što zatvorenici nisu formalno na američkoj teritoriji, lišava ih prava koja bi im u suprotnom garantovao američki ustav, a pošto nisu uniformisani borci, na njih se ne primenjuju ni ženevske konvencije o ratnim zarobljenicima.
Procureli dokumenti potvrđuju ono što je već bilo u javnom opticaju: torturu prilikom saslušavanja kao i činjenicu da su u neograničenom pritvoru kako tvrdokorni zagovornici džihada, tako i neki koji nisu ono što se tvrdilo da jesu: saradnici Al Kaide. U zatvoru su jednostavno zbog činjenice da su se zatekli na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.
Među njima su bili i jedan 89-godišnji Avganistanac koji je, kako pokazuje njegov dosije, pet meseci saslušavan uprkos tome što je bilo očigledno da mu je uznapredovala demencija. Uhapšen je zato što je u njegovoj blizini pronađen telefonski imenik s brojevima nekih talibanskih vođa, da bi se na kraju pokazalo da zatvorenik ne zna ni kako se rukuje telefonom.
Slično je bilo s jednim 15-godišnjakom, kao i Sudancem Samijem al Hadžom, snimateljem Al Džazire, koji je, posle šestogodišnjeg zatočenja, pušten i vratio se svom poslu. On je saslušavan o „programima obuke Al Džazire, telekomunikacionoj opremi i operacijama izveštavanja iz Čečeniji, s Kosova i iz Avganistana”.
Od 759 zatočenika, koliko je u jednom momentu bilo u Gvantanamu, danas je tamo još 172, koji su rangirani kao „veoma rizični”, što znači da mogu da budu pretnja SAD i saveznicima ako bi bili pušteni „bez adekvatne rehabilitacije i nadzora”. Ali dosije takođe pokazuje da je takvih bilo i među oslobođenima, ili prebačenim u zatvore prijateljskih zemalja, koji nisu bili dovoljno sigurni, poput onih u Jemenu, odakle su pobegli i nastavili s terorizmom.
Među najokorelijim džihadistima u Gvantanamu je Kalid šeik Muhamed, koji se smatra planerom napada od 11. septembra. Tamo je i „profesor”, nekadašnji lični prevodilac za engleski Osame bin Ladena.
Među „najtvrđima” je i Abd Rahim al Naširi, koji je toliko posvećen borbi protiv „nevernika” da je „primao injekcije za impotenciju i preporučivao ih drugima, da im žene ne bi odvlačile pažnju od džihada”.
Pažnju američkih medija privukao je i bivši zatočenik Abu Sufian Hamida bin Kumu, koji je pre 4 godine predat u nadležnost libijskoj vladi, na njen zahtev, a ovih dana, kako se tvrdi, obučava pobunjenike protiv Gadafija. Njegov Gvantanamo dosije pokazuje višegodišnje svestrane veze sa Al Kaidom.
Kao izvor i ovog dosijea smatra se vojnik-redov Bredli Mening, sada u vojnom zatvoru. Obelodanjeni dokumenti pokrivaju period od 2002. do početka 2009, što znači da se odnose i na događaje za vreme vlade sadašnjeg predsednika SAD.
Barak Obama je inače pre tri nedelje – suočen s političkim realnostima u zemlji – i zvanično odustao od svog izbornog obećanja da će zatvor Gvantanamo zatvoriti (prema prvobitnom planu, to je trebalo da učini u roku od godinu dana).
Milan Mišić
objavljeno: 26.04.2011
