Izvor: Press, 24.Okt.2010, 05:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Panika u Pentagonu
Internet portal Vikiliks je uprkos protestima američke vlade objavio oko 400.000 tajnih dokumenata o ratu u Iraku, koja ukazuju na mučenja u zatvorima i veliki broj civilnih žrtava
Dogodilo se ono od čega su strahovali članovi američke vlade i vojni vrh SAD. Uprkos protestima američke vlade, internet portal Vikiliks je objavio oko 400.000 tajnih dokumenata američke >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << vojske o ratu u Iraku. U njima se pominje 300 slučajeva mučenja i nasilja nad zatvorenicima za koje su bili odgovorni američki vojnici, kao i slučajevi pljački za koje se terete iračke snage. Podaci dokumentuju krvavu svakodnevicu rata i ilustruju bespomoćnost američkih jedinica u sve većem haosu u Iraku.
SAD su pozvale Vikiliks da odmah povuče sa mreže ova dokumenta, ali su američki „Njujork tajms", nemački „Špigel", britanski „Gardijan" i francuski „Mond" već preneli informacije iz dokumenata koja potiču iz banke podataka Pentagona. Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž izjavio je u razgovoru za Si-En-En da je dokumentovano krvoproliće u do sada nepoznatim razmerama.
Brutalno mučenje
Iz dokumenata između ostalog proizilazi da je američka armija znala za brutalna mučenja iračkih snaga bezbednosti nad zatvorenicima, ali često nije intervenisala. U dokumentima je opisano da je prilikom blokada ulica američkih vojnika ubijeno na stotine iračkih civila. Prema internim podacima američke vojske, od početka invazije 2003. i kraja 2009. ubijeno je 109.000 Iračana od kojih 63 odsto civila! Vikiliks je već u julu objavio 77.000 tajnih dokumenata o situaciji u Avganistanu, čime je izazvao bes američke vlade. Prema pisanju „Gardijana", dokumenta o Iraku dolaze iz istog izvora. Američka ministarka inostranih poslova Hilari Klinton oštro je kritikovala objavljivanje ovih podataka.
Istovremeno, američki zvaničnici izjavili su u petak da se utrkuju kako bi kontrolisali štetu od objave dokumenata, a čelnici NATO-a zabrinuti su da će objavljivanje ogromne količine tajnih dokumenata ugroziti ljudske živote. Više od stotinu analitičara iz cele američke vojske, predvođeni Vojnom obaveštajnom agencijom (DIA), češljaju iračke dokumente po ključnim rečima pokušavajući da izvuku imena i druga posebno osetljiva pitanja.
Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen upozorio je na posledice očekivanog neovlašćenog objavljivanja velikog broja poverljivih dokumenata Pentagona o ratu u Iraku. Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u Berlinu, Rasmusen je rekao da bi ovi dokumenti mogli da ugroze bezbednost svih ljudi koji se pominju u njima.
- Ne mogu komentarisati detalje, ali u celini mogu vam reći da takvo curenje informacija može vrlo negativno da utiče na sigurnost ljudi koji su bili uključeni - rekao je Rasmusen.
Sadam - izgovor za nasilje
SAD su rat u Iraku delom opravdavale brutalnošću režima Sadama Huseina, ali njihove trupe, sudeći prema dokumentima, nisu ništa učinile da spreče takve iste metode koje su primenjivale snage iračke vlade uspostavljene posle ulaska američkih trupa. U dokumentima se navode detalji o mučenjima i zlostavljanjima koja su prema zarobljenicima primenjivali irački vojnici i policajci. Takođe se navode policijske stanice, vojne baze i zatvori gde se to događalo. Američki vojnici prijavili su svojim pretpostavljenima više od 100 takvih slučajeva, ali im je naređeno da se ne mešaju. Bilo je i slučajeva da su Amerikanci predavali Iračanima zarobljenike, iako su znali šta ih tamo čeka.
Pored toga, u tajnim dokumentima se navodi i zvaničan podatak o broju civilnih žrtava tokom rata u Iraku, za koji su američki i britanski zvaničnici poricali da postoji. Među dokumentima se navode i dosad nepoznati slučajevi kada su američki vojnici ubijali civile na kontrolnim tačkama, iz helikoptera ili tokom borbi. Isto i slučajevi kada su ubistva počinili pripadnici privatnih obezbeđenja američkih kompanija. Među žrtvama su bile desetine žena i dece, što američka vojska retko javno priznaje.
Internet portal Vikiliks sebe često opisuje kao javni servis za novinare i aktiviste, koji se bori protiv korupcije objavljivanjem klasifikovanih informacija.
