Izvor: Press, 25.Okt.2010, 05:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odobravali brutalna mučenja
Hiljade tajnih dokumenata o ratu u Iraku, koje je objavio sajt „Vikiliks", pokazuju da je američka vojska znala da iračke jedinice najbrutalnije muče zatvorenike, ali da povodom toga ništa nije uradila, već je i sama ubijala civile
Oko 400.000 tajnih dokumenata o ratu u Iraku, koje je objavio sajt „Vikiliks", >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << podiglo je veliku prašinu u svetu. Hiljade strana izveštaja, koji opisuju brutalnu svakodnevicu, čiji su svedoci bili američki vojnici, pokazuju da su vlasti SAD znale za mučenja i zlostavljanja zatvorenika koja su sprovodili irački vojnici i policajci, a da ništa povodom toga nisu uradili.
Izveštaji govore i da su Amerikanci sami poubijali stotine nevinih civila. Većina žrtava bili su mladi muškarci, iako ima zapisa i o tinejdžerima od 16 godina, ženama i starijim osobama.
Oznaka „bez dalje istrage"
Dokumenta koja je objavio osnivač „Vikiliksa" Džulijan Asanž jesu, u stvari, američki izveštaji pisani od 1. januara 2004. do 31. decembra 2009. godine. U njima su opisana brutalna mučenja i ubistva zatvorenika, osumnjičenih, ali i civila. Izveštaji sa terena često su pisani u skraćenicama i opisuju, između ostalog, nabrutalnija mučenja.
Američka vojska je znala šta rade irački vojnici, tako da je većinu takvih izveštaja označavala sa „bez dalje istrage" ili bi ih vraćala istim iračkim jedinicama koje su ih napravile. Tako se, na primer, u izveštaju od 27. avgusta 2009. navodi da je jedan od američkih vojnih lekara pronašao modrice, opekotine i vidljive povrede glave, ruku, torzoa, nogu i vrata kod muškarca za koje je iračka policija utvrdila da se sam ubio.
U izveštaju od 3. decembra 2008. navodi se da su na jednom drugom zatvoreniku, za kojeg je policija navela da je umro zbog loših bubrega, pronađeni dokazi nepoznate vrste hirurškog zahvata na stomaku. Jedan izveštaj pominje da su Iračani svojevremeno u jednoj sobi držali 95 zatvorenika.
Neki od objavljenih izveštaja ukazuju na izuzetnu brutalnost iračkih snaga. Tako se, na primer, navodi slučaj čoveka koji je uhapšen zbog sumnje da je pravio bombu za samoubilački napad. Kad su ga doveli u policiju, policajac ga je prvo upucao u nogu, a kasnije su ga bičevali gumenim kaiševima.
Jedan drugi čovek prijavio je da su ga mučili u podzemnom bunkeru elektrošokovima. Iako su ga kasnije lečili američki doktori, i u tom slučaju je izostala istraga.
Za mučenje zatvorenika iračke snage koristile su čak i televizijske antene. Svoje žrtve bi često vešali za zglobove da vise sa antena i mučili ih kiselinom ili vrelom vodom. Žrtvama bi nekad sekli i prste. U nekim izveštajima se opisuju i zlostavljanja vojnika, pri čemu su zlostavljači bili pripadnici američkih i britanskih jedinica, ali ona nisu bila sistematski sprovođena kao kod iračke vojske. U dokumentima se, takođe, pominje da su američki vojnici, na svojim kontrolnim punktovima, ubili 680 nedužnih civila, među kojima i tridesetoro dece.
Osude celog sveta
Nakon što su se dokumenta pojavila u javnosti, zvanični Pentagon naveo je samo da je takav postupak neodgovoran i da će ugroziti živote ljudi.
S druge strane, ceo svet je osudio postupke koji se pominju u tajnim spisima. UN su pozvale američkog predsednika Baraka Obamu da ispita navode o zločinima u Iraku.
Najglasniji u osudama bio je potpredsednik britanske vlade Nik Kleg, inače poznat po protivljenju angažovanja Britanije u ratu u Iraku. On je naveo da su objavljeneinformacije veoma ozbiljne i da treba da bude razmotreno sve što ukazuje na to da su osnovna pravila ratovanja, konflikata i borbi bila prekršena ili da je tortura na bilo koji način tolerisana.
