Izvor: Press, 11.Dec.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I Srbija ima svoj Vikiliks
Sajt pistaljka.rs, za razliku od Džulijana Asanža, ne zaustvalja se samo na objavljivanju dokumenata, jer srpski političari znaju da sakriju i javne podatke
Pre četiri meseca kod nas je osnovan internet sajt za razotkrivanje korupcije pistaljka.rs, koji je u svetlu globalne afere „Vikiliks" iskočio kao srpska verzija internet boraca za demokratiju.
Vladimir Radomirović, glavni i odgovorni urednik sajta, u razgovoru za Press >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << nedelje, objašnjavajući kako funkcioniše Vikiliks u srpskim uslovima, kaže da u srpskom političkom životu postoji mnogo nepoznatih informacija koje nisu klasifikovane kao tajne, ali su vrlo dobro čuvane od javnosti.
Odluke za koje niko ne zna
- Vlada održava telefonske sednice, mi ne znamo šta se sve usvaja i koji se zaključci donose na tim sednicama. Naravno da nije potrebno da se donosi oznaka tajne, ako niko ne zna da je neka odluka doneta. Imali smo slučaj sa ministrom Dulićem i poslovanjem njegovih privatnih firmi. Dobili smo dokumenta koja su dostupna po zakonu o informacijama od javnog značaja. Pravi Vikiliks bi se zaustavio na objavljivanju podataka, a mi smo nastavili da istražujemo temu. Došli do čoveka za koga je rekao da su na njega prebačena upravljačka prava. On nam je prvo rekao da ne zna o čemu se radi, pa se posle prisetio da su prebačena upravljačka prava na njega. Nekoliko sati nakon objavljivanja našeg teksta na sajtu APR-a sa dve i po godine zakašnjenja uneta je izmena o upravljačkim pravima. Na početku rada došli smo do podatka da je Cvetkovićeva Vlada 2008. godine produžila garanciju „Lukoilu", da će država da isplati štetu koja nastane u sudskom sporu INA protiv države i „Lukoila". To nije tajna, ali nije bilo poznato da tako nešto uopšte postoji. Mi pružamo mogućnost da ljudi anonimno dostave prijavu za korupciju ili da okače neki dokument. To su šifrovane poruke, iz kojih ne može da se vidi ko nam je dostavio podatke, jer je veza zaštićena nivoom bezbednosti koje imaju banke za elektronsko plaćanje. Razlika je u tome što se Vikiliks zaustavlja na objavljivanju dokumenata, dok mi imamo tim novinara koji istražuje osetljive teme - kaže Radomirović.
Radomirović kaže da ekipa Pištaljke računa na podršku javnosti kao što je imao Vikiliks kako bi se institucije naterale da rade svoj posao. On kaže da je razlika između Pištaljke i Vikiliksa i u tome što za razliku od Džulijana Asanža i njegove ekipe, srpska verzija ne krije donatore koji im pomažu u radu.
- Za sada se finansiramo iz donacija koje smo dobili od norveške i američke ambasade. Mi smo nevladina organizacija i neprofitni medij. Pokušaćemo da preživimo a da se ne vezujemo za profitna preduzeća ili organizacije. Sada je razumljivo što Vikiliks ne objavljuje svoje donatore, ali oni nikada to nisu objavili. Mi ćemo uvek objavljivati ko su nam donatori i to će biti na našem sajtu - kaže Radomirović.
Izbeći „dilove" sa donatorima
Naš sagovornik kaže da je za četiri meseca, koliko postoji Pištaljka, stiglo preko 650 prijava za korupciju. To je podatak koji, prema njegovim rečima, pokazuje koliko je nezadovoljstvo naroda, što tim Pištaljke smatra svojim najvećim saveznikom u išekivanju političkih pritisaka onih čije se ime bude našlo u otkrivenim aferama.
- Predsednik Tadić je rekao da mediji treba da pomažu u borbi protiv korupcije. Građani po svim istraživanjima kažu da je nivo korupcije veći nego prethodnih godina. Mislim da vlastima nije u interesu da napadaju novinare koji izveštavaju o greškama i neregularnim potezima ljudi u vlasti. Do sada nije bilo nikakvih pritisaka. Ali postojimo tek četiri meseca, biće prilike i za to - kaže Radomirović.
