Izvor: RTS, 02.Dec.2010, 17:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Diplomatske igre oko Kosova, deo prvi
Strah od ruskog veta u UN naveo SAD i Francusku da traže alternativne pravce rešavanja statusa Kosova. Amerikanci tražili brzu akciju, Francuzi malo odmereniji. Berluskoni razgnevio ostale članice Kontakt grupe rekavši da potezi SAD oko Kosova predstavljaju provokaciju Rusije.
Vikiliks otkriva seriju dilomatskih manevara kojima je Vašington pokušao da ubrza proces rešavanja statusa Kosova, ali je, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << usput, nailazio na oprez saveznika, poput Francuske, ali i otvoreno neslaganje Silvija Berluskonija, čije je motive Stejt department objasnio "ličnim vezama sa Putinom".
Čuveni ruski pisac i disident, Aleksandar Solženjicin je, nakoliko meseci pred smrt, američkom ambasadoru u Rusiji Vilijemu Burnsu izneo niz oštrih primedbi na priznanje nezavisnosti Kosova, navodeći da Srbi ne treba da plaćaju cenu zbog grehova Slobodana Miloševića.
Izveštaj je Burns poslao Stejt departmentu u aprilu, četiri meseca pred smrt Solženjicina
Članice Kontakt grupe bile su iznenađene kada je novembra 2008. godine Silvio Berluskoni izjavio da priznanje nezavisnosti Kosova predstavlja provociranje Rusije, zbog čega su se Amerikanci posebno naljutili, Navodi se u dokumentima koje je objavio Vikiliks.
Ronald Spolji, ambasador SAD u Rimu za vreme administracije Džordža Buša, u izveštaju koji je predao na kraju svog mandata navodi da su, "nakon katastrofalne konferencije za novinare, na kojoj je Berluskoni širenje NATO, priznanje nezavisnosti Kosova i protivraketnu odbranu opisao kao američke provokacije Rusije", zvaničnici italijanske vlade pribegli klasičnom izbegavanju ovog pitanja.
"Na naše primedbe, (italijansko) ministarstvo spoljnih poslova i saradnici premijera smeteno su nas uputili na samog premijera, a nisu mu sami saopštili neprijatnu vest da je naljutio ne samo Amerikance, već i druge članove Kontakt grupe za Balkan, da ne spominjemo Čehe i Poljake", naveo je Spolji.
SAD i Francuska zobilaze Ruse
Sjedinjene Američke Države su, krajem 2006. godine, bile svesne da plan bivšeg finskog predsednika Martija Ahtisarija neće dobiti legitimitet u Savetu bezbednosti UN, pa je tadašnji pomoćnik državnog sekretara Danijel Frid sa Francuzima tražio alternativne modele delovanja.
U depeši iz ambasade SAD u Parizu, objavljenoj na sajtu Vikiliks, naveden je razgovor pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Danijela Frida sa političkim savetnikom francuskog predsednika Žaka Širaka Morisom Gurdo-Montanjom od 7. decembra 2006. godine.
Putin je, prethodno, rekao Francuzima da Rusija neće oklevati da stavi veto na rešenje sa kojim se ne slažu sve strane, rekao je Gurdo-Montanj govoreći o Ahtisarijevom planu.
Francuski zvaničnik je preneo i Putinovu zabrinutost zbog mogućnosti podele i spajanja severnog dela Kosova sa Srbijom i južnog dela sa Albanijom što bi dovelo do potencijalne radikalizacije muslimanske države u srcu Evrope.
Gurdo-Montanj je tada govorio o planovima Francuske da ubedi EU da Srbiji ponudi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom ne vezujući ga sa obavezom pune saradnje sa Haškim tribunalom, ali je izrazio zabrinutost zbog eksplicitne pretnje tadašnjeg ruskog predsednika Vladimira Putina da će uložiti veto na rezoluciju Saveta bezbednosti UN o Kosovu.
Frid je uzvratio da Zapad treba da se pripremi da deluje i bez Rusa, piše u depeši koju je kao tajnu 12. decembra 2006. poslao tadašnji američki ambasador u Francuskoj Kreg Stejplton.
"SAD su odlučile da Srbiji ponude Partnerstvo za mir, kao podršku demokratskim snagama uoči izbora. Predsednik Boris Tadić je napravio dobru podlogu za evroatlantsku budućnost Srbije", naveo je Stejplton.
Prenose se i reči Danijela Frida, koji je u Parizu rekao da je Srbima i Albancima 2006. rečeno da će Kosovo biti nezavisno, dok Zapad treba da se pripremi da deluje i bez Rusa
Strah od OVK
Frid je odgovorio da je Srbima i Albancima rečeno da će Kosovo biti nezavisno i da bi bila greška odstupiti, ocenjujući da bi kolebanje moglo da dovede do "katastrofe", i da izazove nemire kosovskih Albanaca, koji bi doveli do toga da Kfor shvate kao okupacione snage.
Francuska ne zalaže za odlaganje, rekao je Gurdo-Montanj, ali je zabrinuta da bi nezavisnost mogla da ima neželjene posledice. Frid se složio da su "poželjni pregovori o rezoluciji Saveta bezbednosti UN koja bi bila prihvatljiva Rusiji, možda čak i izostavljajući reč nezavisnost, ali da bi Zapad trebalo da bude pripremljen da krene napred bez podrške Rusije".
"Rusija će iskoristiti svaki zastoj u pokušaju da podigne ulog. Gurdo-Montanj se načelno složio ali i ponovo pozvao na pronalaženje načina da se Rusija omekša", piše u depeši objavljenoj na sajtu Vikiliks.
Podrška odlaganju Ahtisarijevog plana
SAD su odlučile da podrže odlaganje Ahtisarijevih preporuka o statusu Kosova. Frid je, međutim, ukazao da je od "ključnog značaja da se brzo deluje nakon izbora 21. januara".
"Dodatno odlaganje bi ohrabrilo Srbe i druge da pomisle kako se Zapad uplašio, vreme je da se ide dalje do nadgledane nezavisnosti", piše u depeši. Frid je ocenio i da će se Rusija na kraju uzdržati od rezolucije Saveta bezbdnosti UN mada je dodao da u to nije siguran.
"Ono što je izvesno jeste da Rusima ne sme biti dozvoljeno da veruju da će pretnja vetom delovati jer bi oni to iskoristili. Zapad zato treba da pošalje signal da je spreman da se kreće bez njih ako je neophodno, jer nepostojanje signala bi se tumačilo kao prećutan pristanak da Rusija podigne ulog. To je strašna mogućnost, ali paraliza bi bila gora", rekao je Frid.
Francuski predsednik Žak Širak je predložio nemačkoj kancelarki Angeli Merkel da EU ponudi Srbiji SSP čak i u slučaju nedovoljne saradnje Beograda sa Hagom, rekao je Gurdo-Montanj.
"Merkelova je najpre odgovorila negativno navodeći Tadićev neuspeh da to ispuni, ali Francuska i dalje smatra da bi ponuda SSP mogla da napravi razliku na januarskim izborima", rekao je Gurdo-Montanj i dodao da će Francuska onda sama predložiti SSP.
Pogledaj vesti o: Wikileaks
