Izvor: S media, 20.Dec.2010, 23:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je moguć Vikiliks u Srbiji?
Asanž je napravio problem kada je objavio delikatne informacije i otkrio državne tajne. Novinari u Srbiji su zakonski zaštićeni od pritiska vlasti, ali u praksi to nije uvek tako. Novinari bi trebali da budu zaštićeni kao advokati, psihijatri i sveštenici i da ne treba da odaju svoj izvor sem kada je to u interesu njihovog klijenta, ocenili novinari i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.
Osnivač sajta "Vikiliks" Džulijan Asanž je >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << sve radio u skladu sa zakonima o slobodi izražavanja, a da je problem nastao kada je objavio delikatne informacije i otkrio državne tajne, ocena je Vladimira Radomirovića, urednik portala ”Pištaljka”, Radivoja Cvetićanina, iz lista ”Danas”, Miloša Vasića, novinar lista ”Vreme” i poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića.
Novinar i bivši ambasador Radivoj Cvetićanin podsetio je da je od 250.000 dokumenata o izveštajima američkih diplomata, sa sajta "Vikiliks" do sada objavljeno samo oko 2.000 i da se još ne mogu izvlačiti zaključci o konačnim efektima afere.
On je dodao da u dosada objavljenim papirima ima ozbiljne diplomatije i analiza, ali i "salonskih" sadržaja koji su zasenili svetske tabloide.
- Ne garantujem, ali da verujem da u tim dokumentima ima i nekih težih otkrića –rekao je Cvetićanin.
Srpski Vikiliks
Po našem Zakonu o informisanju službenu tajnu može da otkrije samo službeno lice. Samim tim novinar nije u obavezi da otkrije svoj izvor sem u slučajevima krivičnog dela za koje je predviđena kazna zatvora od pet godina. U pitanju su najteža krivična dela u koja čak ne spada ni špijunaža jer je za ovo krivično delo predviđena kazna zatvora od tri godine.
Vojnik povezan sa "Vikiliksom" sedam meseci u samici
Čini se da je ovo dobro zakonsko rešenje i da su naši novinari zaštićeni od pritiska vlasti, ali u praksi to nije uvek tako.
-Nije retkost da država pokušava da pritisne novinare kako bi im oni odali svoj izvor. Podsetimo na slučaj Miladina Kovačevića kad je policija upala u prostorije lista ”Borba” koja je prva obajavila informacije koju su oni želeli da proglase tajnom. Ili novinarke B92 koje su radile priču o ”Drumskoj mafiji”. Posao novinara je da objavljuje informacije, a ne da ih čuvaju. Po meni novinari bi trebali da budu zaštićeni kao advokati, psihijatri i sveštenici i da ne treba da odaju svoj izvor sem kada je to u interesu njihovog klijenta- rekao je poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić.
Glavni i odgovorni urednik sajta “Pištaljka.rs ” Vladimir Radomirović rekao je da sve više ljudi sada bez straha da bi njihov identitet mogao da bude otkriven prijavljuju korupciju na svom radnom mestu ili okolini.
Žene će biti kobne za Asanža
-Novinar više nije ni u mogućnosti da zna ko mu je izvor informacije. Savremene komunikacije preko interneta su nam to omogućile. To je dobro jer tako novinar više ni pod pritiskom nije u mogućnosti da oda svoj izvor. Mi na sajtu ”Pištaljka” koristimo S S L zaštiu koju banke koriste za transakcije preko interneta, Vikiliks koristi S S L i TOR, to je program koji je napravila američka vojska, a pojavio se i jedan novi sajt u Briselu koji se bavi tajnama EU i koji koristiti Hašmeil za komunikaciju sa izvorima- rekao je Radomirović.
Naravno, sve informacije koje neko dostavi proveravaju novinarske ekipe, a zatim na osnovu Zakona o dostupnosti informacija tražite od određene institucije da dobije na uvid taj dokument.
Učesnici su ocenili da naši novinari ne koriste dovoljno mogućnosti koje nude Zakon o dostupnosti informacija.
-Novinari i veliki mediji su prvenstveno pod pritiskom novca i vlasti. Verujem da kod nas ima još mladih ljudi koji su kao Ivan Ninić, koji je otkrio aferu sa firmama ministra Dulića, spremni da otkriju i tragaju za informacijama, ali oni ne nailaze na podršku urednika i medija koji se ne žele da se zamere finasijerima i oglašivačima. Svi veliki mediji kod nas su u vlasništvu ili bogataša ili države tako da tu prestaje interes za dubljim istraživanjem- rekao je urednik Radomirović.
Upornost se isplati
Šabić smatra da državnih tajni mora biti veoma malo, kao i da se ne smeju skrivati informacije koje se tiču kriminala i korupcije.
-Mi smo pre godinu dana dobili Zakon o tajnosti podataka, tada je obećano da će svi organi preispitati u svom resoru podatke koje su označene kao tajni. Predviđeno je da se to desi u naredne dve godine ali nije predviđeno šta će se desiti ako ti organi to ne učine, nema konsekvence za njih. Trenutno smo jako daleko od tog cilja. Ja verujem da mi imamo više tajnih dokumenata nego NATO pakt – upozorio je Šabić.
Ni situacija u regionu nije bitno drugačija. Pritisak javnosti i novinara da otkriju afere podjednako postoje i u Hrvatskoj kao i u Srbiji. Međutim, Radivoj Cvetićanin, koji je bio i ambasador Srbije u Hrvatskoj uvideo je i velike razlike u pristupu radu.
Asanž: Predivno je ponovno osetiti sveži londonski vazduh
-Kada se kod njih neka afera probije duže živi i novinari je žešće i intenzivnije obrađuju nego kod nas. Evo sada sa Sanaderom novinari su se ostrvili ne samo na njega već i na njegovu rodbinu i kumove, pa na kraju i na psa. Kod nas kada se nešto otkrije to sve brzo lipše. Oni duže istraju u istraživanju- rekao je Cvetićanin i dodao da je normalno da su sve institucije i u Srbiji i u Hrvatskoj neprijateljske prema novinarima i da su po prirodi introvertne.
Kao jedini lek za očuvanje demokratije i kontrolu rada javnih institucija učesnici polemike vide upravo u postojanju kancelarije poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ali i neophodnosti stalnog pritiska javnosti i novinara, koja ubuduće mora biti još intenzivnija.
