Izvor: Politika, 02.Mar.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bredli Mening – heroj ili ili izdajnik
Američki vojnik koji je pokrenuo aferu „Vikiliks”, najveće odavanje državnih tajni u istoriji, pred sudom obrazložio svoje motive
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Bilo je to takozvano pretprocesno ročište u vojnom sudu koji zaseda u Fort Midu, velikoj bazi oko 70 kilometara od Vašingtona, koje je donelo veliko iznenađenje. Bredli Mening, 25-godišnji vojnik, priznao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je krivicu za 10 tačaka optužnice, za 12 se izjasnio da nije kriv, ali je priliku iskoristio i da prvi put javnosti objasni motive svog postupka koji jedni smatraju herojskim, a drugi izdajničkim.
Uhapšen u maju 2010. u Iraku, gde je u jednoj bazi na periferiji radio kao mlađi obaveštajni analitičar sa pristupom poverljivoj mreži i bazi podataka Pentagona i Stejt departmenta, Mening je u vojnom pritvoru, prema rečima njegovih advokata, u samici i nehumanim uslovima.
U četvrtak je međutim pred sud izašao u elegantnoj vojnoj uniformi. Svoju izjavu, napisanu na 35 strana, po svemu sudeći uz pomoć civilnog branioca, čitao je pribrano, pun sat. Izneo je da je svestan da je zbog svog postupka suočen sa doživotnim zatvorom, a svaka od 10 tačaka optužnice koju je prihvatio već mu je donela po dve godine. To priznanje nije inače rezultat pogodbe sa tužiocem.
Glavni proces će početi 3. juna, sa prognozama da će biti dug i pravno kompleksan. Preostali deo optužnice ga tereti za teža dela, koja uključuju i špijunažu i „pomaganje neprijatelju” po starom zakonu donetom još 1917.
Njegovo delimično priznanje krivice ovdašnji mediji su ocenili kao neočekivano, ali glavni publicitet je donelo njegovo objašnjenje motiva za čin za koji je, kako je rekao, unapred znao da je prekršaj vojne discipline.
Dostavljanje „Vikiliksu”, organizaciji za objavljivanje državnih i korporativnih tajni, video-snimka u kojem se vidi kako američki helikopter puca po civilima u Bagdadu (događaj koji je privukao pažnju i zbog pogibije dva novinara Rojtersa), objasnio je „ličnim užasom zbog krvoločnosti posade”. Dostavljanje na stotine hiljada izveštaja Pentagona sa ratišta u Iraku i Avganistanu, opravdao je željom da pokaže „pravu cenu” tih ratova, koji su ga „lično deprimirali”.
Govoreći o dostavi 250.000 diplomatskih depeša iz američkih ambasada širom sveta (uključujući i onu u Beogradu), rekao je kako je bio uveren da će to samo obrukati SAD, ali da neće naneti štetu. „Mislio sam da su te depeše prvorazredan dokaz o potrebi više prave diplomatije, jer su mnoge od njih samo zbirka intriga i glasina.” Sem toga, depeše koje su potekle iz Stejt departmenta, po njemu su dokumentovale „tajno domunđavanje i kriminalitet koji ne priliče takozvanom lideru slobodnog sveta”. „Želeo sam da podstaknem domaću debatu o ulozi vojske i spoljne politike generalno”, rekao je, dodajući da je bio uveren, i da je to i dalje, da je obelodanio „neke od najznačajnijih dokumenata našeg vremena”.
Ono što se do prekjuče nije znalo, to je da je Mening, pre nego što je uspostavio kontakt sa „Vikiliksom”, svoje dokumente, koje je prošvercovao na memorijskoj kartici fotoaparata, prvo ponudio „Vašington postu”, gde ga, kako je objasnio, „nisu shvatili ozbiljno”. Kontaktirao je potom s javnim urednikom (ombudsman) „Njujork tajmsa”, koji takođe nije bio zainteresovan, kao ni informativni portal „Politiko”. „Vikiliks” je u to vreme kao partnere inače imao nekoliko uglednih medijskih kuća, uključujući tu i „Njujork tajms” i „Gardijan”, koje su potom detaljno eksploatisale dostavljene im državne tajne.
Tek onda je uspostavio vezu sa, pretpostavlja se, osnivačem „Vikiliksa” Džulijanom Asanžom, koga američke vlasti danas gone kao saučesnika u aktu špijunaže, a koji je danas u političkom egzilu u ambasadi Ekvadora u Londonu, kako bi izbegao izručenje Švedskoj gde je optužen za seksualno nasilje. Ni Asanž, državljanin Australije, niti njegova organizacija dosad nisu ni potvrdili ni demantovali da im je Bredli Mening bio izvor, a optuženi američki vojnik je samo pretpostavljao da se dopisuje sa njim, jer su obojica koristili pseudonime.
U globalnoj polemici koja je vođena posle izbijanja ove afere, Mening je u mnogim zemljama slavljen kao heroj između ostalog i zato što nije ni pokušao da obaveštajno blago u svom posedu za dobre pare proda nekoj stranoj sili. U svojim onlajn konverzacijama, koje su sada deo dokaznog materijala protiv njega, naveo je da samo želi „da narod vidi istinu... jer bez pravih informacija javnost ne može da odlučuje”. Želeo je takođe da podstakne „svetsku debatu i reformu”. „Savest mi je čista”, izjavio je i u svom prvom izlasku pred vojni sud.
Milan Mišić
objavljeno: 02.03.2013.
