Izvor: RTS, 24.Maj.2011, 08:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bitka za Severni pol
Petina svetskih rezervi nafte i gasa zarobljena je ispod ledenog pokrivača, koji će uskoro, usled globalnog zagrevanja, nestati. To pitanje okupilo je klub najmoćnijih zemalja, uveliko spremnih da se bore za podelu blaga Arktika, navodi se u američkim depešama koje je objavio "Vikiliks".
Poslednja granica za eksploataciju nafte i gasa, Arktik, za sada je još uvek nedostižna teritorija. Uprkos tome, "hladni rat" >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je u punom jeku, pošto se velike sile uveliko utrkuju da obezbede svoj deo "polarnog kolača", navodi se u nekoliko američkih depeša koje je objavio Vikiliks.
Procenjeno je da Severni pol ispod površine krije oko 22 odsto svetskih rezervi nafte, ali je za sad eksploatacija nemoguća.
Međutim, usled globalnog zagrevanja prognozira se da će izvlačenje ogromnih količina "crnog zlata" biti moguće, kao i uspostavljanje novih pomorskih puteva.
"Bitka za resurse obeležiće dvadesetprvi vek. Rusija nikako ne bi smela da bude na gubitničkoj strani", rekao je ruski ambasador pri NATO-u Dmitrij Rogozin, navodi se u jednoj depeši iz 2010. godine.
Rusija nije jedina koja je usmerila svoj pogled ka svetskoj riznici fosilnih goriva. Pored Rusije u trci da obezbede i sebi parče kolača bore se i Kanada, Amerika, Norveška, Danska i Kina.
U depeši iz 2009. godine navodi se izjava danskog šefa diplomatije Per Stig Molera da će "otopljavanje polarne kape i otvaranje novih komercijalnih puteva postaviti region Severnog pola na centralno mesto budućih svetskih političkih odnosa".
Fini politički pragmatizam
"Dokumenta koje je objavio Vikiliks pokazuju politički pragmatizam u njegovom najfinijem obliku", kaže profesor Univerziteta u Vašingtonu Pol Vapner.
"Kada vide sirovine koje se mogu eksploatisati, političari sagledavaju celokupnu sliku kroz kompetitivni nacionalni sistem", ističe Vapner.
Dokumenta objavljena na Vikiliksu dolaze u vreme kada akademici i aktivisti strahuju da bi nedostatak resursa, posebno nafte i pijaće vode, mogao da izazove nove međunarodne konflikte.
Bivši glavni naučni savetnik britanske vlade ser Dejvid King nazvao je invaziju na Irak "prvim ratom za sirovine u ovom veku", upozoravajući da će se "moćne zemlje uvek boriti da osiguraju resurse za svoj narod na štetu drugih".
Baš iz tog razloga Rusija je već 2007. godine postavila svoju zastavu 4.000 metara ispod Severnog ledenog okeana, kako bi simbolično „zapljunula" svoj komad ledene riznice.
U depeši iz 2009. godine se navodi da postoje dva razloga zbog kojih su Rusi posebno aktivni što se Arktika tiče. Prvi je korist od globalnog zagrevanja i, barem sezonsko, otvaranje novog pomorskog puta između Evrope i Azije. Drugi razlog su ogromne procenjene rezerve koje će, otopljavanjem polarne kape, biti na dohvat ruke Kremlju.
#"Rusi su, trenutno, ispred svih zemalja koje polažu pravo na arktičko dno", ističe profesor Univerziteta u Laplandu Brus Forbs, dodajući da "depeše samo pokazuju ono što stručnjaci i naučnici odavno pričaju. Globalno zagrevanje pobrinuće se da Severni pol ne bude samo rezervna varijanta, već veoma realan i isplativ izvor resursa".
Carevo novo odelo
Ukoliko čovečanstvo drastično ne smanji potrošnju fosilnih goriva temperatura će značajno porasti, otopljavajući polarne ledene kape i uslovljavajući porast nivoa vode između 1 i 1,6 metara u ovom veku.
"Ideja da će globalno zagrevanje otopiti ledene kape i omogućiti eksploataciju strašna je ironija", kaže Andrea Harden-Donahju.
"Klimatske promene omogućiće lakšu eksploataciju resursa, a onda će iskorišćavanje tih istih resursa dodatno pogoršati stanje i dovesti do još težih promena", ističe Harden-Donahju.
U depešama iz 2008. godine navode se izjave glavnokomandujućeg admirala ruske flote Vladimira Visotskija: „Uprkos tome što na Arktiku trenutno caruje mir i stabilnost vrlo lako bi moglo da se desi da u budućnosti ovaj region bude poligon za redistribuciju moći, koja ultimativno može dovesti do oružanih sukoba".
Amerika kasni
Arktički savet, sastavljen od osam zemalja koje polažu pravo na dno Severnog pola, glavni je forum za diskusije o ledenoj riznici, ali i o konvenciji Ujedinjenih nacija iz 1982. godine pod nazivom Zakon o moru, kojim se definišu prava i obaveze zemalja potpisnica o eksploataciji svetskih okeana.
Problem SAD leži baš tu, pošto Kongres još uvek nije ratifikovao Konvenciju UN.
Na poslednjem sastanku Arktičkog saveta 12. maja na Grenlandu američka državna sekretarka Hilari Klinton rekla je da Amerika „kaska" za drugim zemljama članicama Saveta.
"Ostaje više za nas" istakao je danski šef diplomatije Moler na sastanku 2009. godine, ocenjujući američko kašnjenje sa ratifikacijom Konvencije, navodi se u depešama.
"Američki stav veoma je zbunjujuć pošto bez ratifikacije Zakona o moru Sjedinjene Američke Države ne mogu uputiti formalni zahtev na morsko dno severno od Aljaske", kaže profesor na Univerzitetu Kalifornije Oran Jang.
Sirovinski ratovi
U govoru 1987. godine bivši lider Sovjetskog saveza Mihail Gorbačov okarakterisao je težnje NATO-a na krajnjem severu planete kao „vrlo zabrinjavajuće".
"Najbolji scenario za mir na Arktiku jeste da napustimo korišćenje fosilnih goriva", ističe profesor Vapner, napominjući da će u suprotnom biti teško izbeći sirovinske ratove.
"Trebalo bi ubaciti i predstavnike domorodaca. Samo tako će se osugurati ravnomerno raspoređivanje resorsa", smatra američki profesor.
Prema rečima Vapnera najgori scenario bili bi kompetitivni sirovinski ratovi.
"Nažalost verujem da je ovaj drugi scenario verovatniji. Kako se klima bude menjala, ljudi će biti primorani na sve veću potrošnju sirovina. Moja predviđanja su da ćemo, posle nestanka ledenih kapa, i dalje biti zavisni od nafte i gasa. Prirodno, eksploataciju ovih resorsa kontrolisaće najmoćniji - Rusija, Amerika i Kina", zaključuje Vapner.
