Izvor: B92, 08.Maj.2014, 09:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Asanž: Srbija može da bude predvodnik

Džulijan Asanž, osnivač Vikiliksa i revolucionar u sajber-borbi protiv tajnih struktura moći, u intervjuu za "24 sata" otkriva gde je mesto Srbije na mapi sveta, kako se internet koristi kao oružje i da li se danas u izolaciji kaje zbog nekih svojih poteza.

Asanž je uzdrmao svet pre sedam godina kad je kao australijski novinar osnovao sajt Vikiliks koji je ubrzo počeo da obelodanjuje tajna dokumenta vojnih, ekonomskih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i političkih centara moći. Među stotinama hiljada objavljenih stranica o ratovima u Iraku i Avganistanu, toksičnom otpadu u Obali Slonovače, Sajentološkoj crkvi ili prevarama velikih banaka, našle su se i diplomatske depeše američkih ambasada u svetu, pa tako i onih u Srbiji. Asanž danas sedi u 10 kvadrata ekvadorske ambasade u Londonu sumnjajući da će ikada više biti slobodan čovek.

Nedavno ste izjavili da je Srbija, kao i Ukrajina, na mestu jednog od najvažnijih predvodnika. U čemu Srbija može da bude predvodnik i na koji način?

- Kad sam to rekao mislio sam na tzv. države "između", u međuprostoru. To su države gde budućnost prvo dolazi, sa svim svojim užasima i lepotama. A sudbina svih pionira, pa samim tim i Srbije, jeste da budu pogrešno predstavljeni. Mi zaista živimo u vremenu između dve epohe. Mi smo poslednja slobodna generacija, jer sada je došlo vreme globalne distopije nadzora.

Kažete da Srbi ne znaju kome da veruju - Istoku ili Zapadu. Kome se onda okrenuti jer Srbija samostalno ne može da opstane?

- Upravo zbog svog položaja Srbi su mogli na sopstvenom primeru da osete da ne treba bezrezervno verovati nikome, ni Istoku ni Zapadu. Ne samo Srbija, nijedna država ne može samostalno da opstane pored ovog tehnološkog totalitarizma. Svedoci smo izuzetne političke radikalizacije naših društava koja je povezana sa internetom, a samim tim i uvođenja masovnog nadzora internet komunikacija. Te dve sile oblikuju našu budućnost. Zbog toga mi ljudi moramo da se okrenemo jedni drugima, da se zajedno borimo za našu slobodu i naše mesto u tom novom svetu.

Naglasili ste da Srbija u sebi poseduje snagu. U čemu se ogleda ta snaga Srbije?

- Pozicija države "između" vas dovodi u poziciju snage, jer vam otvara mogućnosti. Ta pozicija pojačava glad ljudi za istinom i ljudima daje neophodnu perspektivu da istinu prepoznaju kada na nju naiđu. Ali samo vi možete odlučiti kako ćete upotrebiti tu poziciju.

U kom trenutku ste se stvarno uplašili za svoj život?

- Bilo je raznih situacija koje bi se mogle opisati kao opasne. Od toga da su različiti zvaničnici pozivali na moje ubistvo kao saradnika terorista, do toga da je prvih dana mog boravka u Ambasadi Ekvadora postojala velika mogućnost da britanska policija upadne, uhapsi me i izruči. Ali mi se svi svakodnevno izlažemo rizicima. Možda oni ne izgledaju kao smrtna opasnost, ali najdirektnije ugrožavaju našu slobodu i naša osnovna prava.

Može li se novinarstvo izboriti danas sa politikom, ekonomijom i tehnologijom - o čemu i pišete u svojoj knjizi?

- Na prvom mestu novinari, kao i svi ostali, moraju biti svesni trenutka u kojem živimo i svih njegovih izazova. Drugo, moraju ovladati tehnologijom. Ako to uradimo na pravi način, možemo sagraditi čvrstu strukturu naše istorije, koju u budućnosti ni politički moćnici ne mogu izmeniti. Nije izvesno da ćemo pobediti, ali nema drugog načina za nas.

Siguran samo u stanu, ne može čak ni na balkon

Uroš Balov, vlasnik izdavačke kuće "Albion Books", koja je u Srbiji objavila Asanžove knjige "Neautorizovana autobiografija" i "Sajferpanks - Sloboda i budućnost na internetu" za "24 sata" ispričao je kako izgleda Asanžov boravak u Ambasadi Ekvadora.

- Iako bi ga mnogi opisali kao uzbunjivača, on sebe, na prvom mestu, smatra novinarem i urednikom. Paradigmatično je da on kao neko ko nam je prvi pokazao koliki je stepen naše (ne)slobode, pre svega na internetu ali i u mnogim drugim aspektima naših života, sedi zatvoren u sobi od desetak kvadratnih metara i da mu je, manje-više, jedini prozor u svet baš internet. Ambasada Ekvadora se nalazi u stambenoj zgradi u blizini robne kuće Harods, u jednom od stanova u prizemlju.

Samim tim Džulijan nema nikakvu mogućnost da izađe, čak ni na onaj čuveni balkon, sa čijih vrata se nekoliko puta obraćao javnosti. Jedino teritorija stana predstavlja zaštićenu teritoriju ambasade, tako da samo među tim zidovima važi njegov azil. Sve ostalo bi bila ozbiljna kocka, jer bi policija imala pravo da ga uhapsi. A policija se nalazi ispred zgrade, u hodniku zgrade ispred stana, u dvorištu... Mislim da je opravdano verovati da se tu u svakom trenutku nalaze i pripadnici nekih drugih službi.

Naravno, ambasada ima svoje obezbeđenje, a postoje i ljudi koji su zaduženi za Asanžovu bezbednost, mada verovatno ne bi trebalo previše da govorim o tome. Britanski mediji su nedavno izračunali da Metropoliten policija dnevno troši oko 9.000 funti na ovaj zadatak, što nas dovodi do cifre od preko 6 miliona funti dosada. Javnost u Britaniji je već počela da dovodi sve to u pitanje, a ja ne mogu da se ne zapitam kolika je cena slobode. A svako je slobodan da to razume onako kako želi - kaže Balov.

Nastavak na B92...