Izvor: RTS, 15.Feb.2011, 18:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Amerika imala poverenje u Ahtisarija

Vašington imao veliko poverenje u Martija Ahtisarija u vreme kada su diplomatski napori u vezi sa Kosovom bili najintenzivniji, navodi se u diplomatskoj depeši koju je objavio "Vikiliks". Prema američkoj proceni, Ahtisari je bio čvrst pregovarač, koji bi saterao uza zid ostale koji učestvuju u razgovorima.

Sjedinjene Američke Države su 2006. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << godine, u vreme kada su diplomatski napori u vezi sa Kosovom intenzivirani, imale veliko poverenje u Martija Ahtisarija, navodi se u depeši poslatoj poslatoj iz američke ambasade u Beču u Vašington, 15. novembra 2006. godine.

U depešama Stejt departmenta, koje je objavio Vikiliks, a prenosi finski list Helsingin sanomat navodi se da je Stejt department stavio Ahtisarija na listu ljudi kojima šalje svoje poruke i omogućio mu uvid u 90 dokumenata u vezi sa Kosovom.

"Međutim, poverenje nije bilo stopostotno. Postoji 20 izveštaja u koje Ahtisari nije smeo da ima uvid. Poruke u kojima se kaže da Ahtisariju nije dozvoljeno da vidi dokumenta često se odnose na Evropsku uniju", navodi finski list.

U depeši Stejt departmenta iz novembra 2006. godine piše da specijalni predstavnik Ujedinjenih nacija Ahtisari nastoji da preokrene nabolje situaciju na Kosovu.

"Ovaj zadatak je ogroman i Ahtisari prelazi kilometre i kilometre obavljajući ga. Odmetnička srpska pokrajina teži nezavisnosti, a diplomatski svet očajnički traži izlaz. Na potezu je Ahtisari i njegov plan", navodi se u depeši.

Helsingin sanomat prenosi i da je Ahtisari, za sada, daleko najpominjaniji Finac u dokumentima koja su procurela iz američkog Stejt departmenta, jer se njegovo ime pojavljuje 1.167 puta, a broj je i veći "ako se uzmu u obzir poruke u kojima je Ahtisarijevo prezime pogrešno napisano".

Prema američkoj proceni, Ahtisari je bio "čvrst i tipično direktan" pregovarač, "koji bi saterao uza zid ostale koji učestvuju u razgovorima".

Finski list prenosi i da je bilo napetih trenutaka između Ahtisarija i Srba kojima je gubitak Kosova teško pao.

"Prema izveštaju američke misije pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku (18. maja 2006. godine), tadašnji ministar spoljnih poslova Vuk Drašković se žalio da zapadne zemlje kažnjavaju Srbiju zbog akcija koje je preduzimao bivši srpski lider Slobodan Milošević", navodi finski list.

Kazna zbog Miloševićevih postupaka

List piše i da je Ahtisari odgovorio da su Srbi u procesu negiranja - "kada oni poput Draškovića kažu: 'Mi ne bi trebalo da budemo kažnjeni zbog Miloševićevih postupaka', on odgovara - 'Niti treba da budete nagrađeni zbog njih'".

Helsingin sanomat piše i da je Rusija bila kritična prema Ahtisariju, kao i da je to osećanje bilo uzajamno.

U decembru 2006. godine Ahtisari je razgovarao sa američkom ambasadorkom u Helsinkiju Merilin Ver. Prema depeši koja opisuje susret, Ahtisari je rekao da su srpski i ruski otpor nezavisnosti Kosova pokazatelj "žalosne procene", prenosi list.

Ahtisari je verovao da se ruski predsednik Vladimir Putin plašio "smanjivanja pravoslavnog sveta" i pojave "male muslimanske države na Balkanu", navodi finski list.

Prema depešama Stejt departmenta, Ahtisari se i u nekim zemljama članicama EU suočio sa protivljenjem nezavisnosti Kosova.

U depeši poslatoj iz Madrida 17. oktobra 2006. godine, piše da se jedan visoki zvaničnik španskog Ministarstva spoljnih poslova žalio američkim diplomatama na Ahtisarija, opisavši ga kao nekog ko je hteo da se oslobodi Kosova "kako mu se ne bi obilo o glavu godinu dana kasnije".

Nastavak na RTS...

B92: Vikiliks: SAD verovale Ahtisariju

Večernje novosti: Vikiliks: SAD smatrale Ahtisarija dobrim pregovaračem