Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Dec.2010, 18:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Списак кључних америчких објеката на Викиликсу

ЛОНДОН/ВАШИНГТОН -

"Викиликс" (Wikileaks) је објавио списак објеката и установа широм света за које САД сматрају да су од кључног значаја по америчку безбедност, преноси данас Би-Би-Си (BBC).

Стејт департмент је у фебруару 2009. године затражио >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << од свих својих амбасада да сачине списак свих објеката чије би разарање могло да угрози америчку националну безбедност.

Тако је сачињена листа на којој су на стотине нафтовода, гасовода, фабрика, сателита и других инфраструктурних инсталација чије би разарање, како верују америчке дипломате, изазвало максималну штету по америчке националне интересе.

На списку се налазе и рудник кобалта у Конгу, фабрика антиотрова у Аустралији и фабрика за производњу инсулина у Данској.

Оцењује се да је објављивање списка објеката и институција од "виталног значаја по америчку безбедност" до сада најконтроверзнији потез "Викиликса". На списку се налази и гасовод на западу Сибира који је описан као "најважнији на свету".

Дневни лист "Тајмс" поставља питање да ли је овај списак могу да искористе терористи као своје потенцијалне мете, посебно уколико су их САД означиле као изузетно важне?

Неки се питају и шта је "Викиликс" постигао објављивањем ове информације, преноси Би-Би-Си.

Дипломатски "дар-мар" у САД

Амерички сајт Дејли бист (The Daily Beast), који се бави америчком политиком, најавио је данас да САД припремају опсежну реконструкцију дипломатске службе, како би преместили функционере идентификоване у интерним депешама које је објавио сајт Викиликс.

"Администрација председника Барака Обаме припремила је велику реконструкцију актуелних дипломата, војних и обавештајних службеника у читавом свету јер сматрају да је Викиликс учинио њихов рад немогућим, па чак и опасним", објавио је овај сајт.

Упитана о евентуалним променама дипломата, портпарол Стејт департмента Лесли Филипс рекла је да су власти "већ рекле да ће то учинити ако буде неопходно".

"Мораћемо да заменимо неке од наших најбољих људи јер су се усудили да кажу истину о земљи у којој раде", пренео је Дејли бист изјаву једног високог званичника из области безбедности у изјави за Дејли бист.

Према наводима тог сајта, Вашингтон ће покушати да замени дипломатске функционере именоване у скандалу са објављивањем депеша, пре него што они буду проглашени за "persona non grata" у земљама у којима се налазе.

"Ако би се такав случај догодио, то би било компликованије јер бисмо онда морали да одговоримо протеривањем дипломате из земље која је у питању", рекао је тај званичник.

Савезници САД помажу терористе

Иако су амерички званичници у јавним наступима били релативно оптимистични у вези са напретком у ометању мреже финансирања терориста, интерна документа Стејт департмента, која објављује "Викиликс" дају песимистичнију слику, пише данашњи "Њујорк тајмс".

Поверљиви меморандум државног секретара Хилари Клинтон из децембра 2009. године, наводи да су становници Саудијске Арабије и њених суседа, сви савезници САД, главни финансијери многих екстремистичких активности.

"Изазов је да се саудијски званичници увере да претњу финансирања терориста из Саудијске Арабије третирају као стратешки приоритет", пише у документу у коме се закључује да донатори из те земље чине "најзначајнији извор финансирања сунитских терористичких група у свету".

Сличну слику пружају депеше из Уједињених Арапских Емирата (које називају "стратешки празним простором"), Катара ("најгори у региону" у борби против тероризма) и Кувајта ("кључна транзитна тачка").

У документима се такође наглашава потреба да се "покрене неопходна политичка воља" како би се блокирао новац за терористичке мреже.

Америчке дипломате отворено процењују претње коју по САД представља новац који тече милитантима Ал Каиде, талибана, Хамаса, Лашкар-е-таибе, и других организација.

Терористи користе мобилно банкарство и интернет

У депешама се даје каталог метода које се користе за финансирање терориста - од пљачки банака у Јемену, преко отмица ради откупа и трговине дрогом у Авганистану, до редовних хаџилука, где огромна количина новца прелази из руке у руку.

"Терористи избегавају контролу трансфера новца тиме што га шаљу испод износа који се мора пријавити", пише у недавној депеши.

Користе се, такође, поуздани курири, у оквиру такозваног система "хавала", затим, исламске добротворне организације, а све више мобилно банкарство, припејд картице и интернет.

Амерички званичници, изгледа, немају јединствен став када се ради о финансирању групе око Осаме бин Ладена, лидера Ал Каиде. У депеши упућеној Ричарду Холбруку, специјалном представнику за Авганистан и Пакистан, стоји да "осетљиви извештаји говоре да се способност Ал Каиде да дође до новца значајно погоршала".

У другим порукама се, међутим, наводи да та организација може без проблема да прикупи новац од богатих појединаца и симпатизера са Блиског истока.

Неконтролисано мешање САД у послове ЕУ

С друге стране, Њујорк тајмс, у најновијем тексту посвећеном дипломатским депешама које је објавио "Викиликс", пише да је администрација у Вашингтону добила ударац одакле није очекивала, када је Европски парламент у фебруару наложио обуставу програма америчке владе за надгледање међународних банкарских трансакција због терористичких активности.

"Параноја је дубока, посебно у вези са америчким обавештајним агенцијама", наводи се у класификованој поруци америчке амбасаде у Берлину.

"Запањени смо кад смо схватили колико брзо су се гласине о наводној америчкој привредној шпијунажи" укорениле међу немачким политичарима који се противе програму надгледања банака", пише у депеши, која је само једна од десетак које откривају дубоко неповерење неких традиционалних савезника САД према ономе што сматрају неконтролисаним америчким мешањем у послове њихових грађана.

Тај програм, који је лансирала администрација Џорџа Буша после напада 11. септембра 2001. године, омогућио је Американцима да проверавају огроман број банкарских трансакција усмерених кроз базу података коју води конзорцијум "Свифт" из Брисела.

Када је "Њујорк тајмс" 2005. године открио постојање тог програма, то је покренуло протесте у Европи и принудило САД да прихвате нова ограничења. До почетка 2010. Године, међутим, већ су нови политичари били у Европском парламенту, и прихватили оно што се у документима Стејт департмента назива "фиксацијом" на питања приватности.

Званичници администрације Барака Обаме сматрали су тај програм корисним оруђем у борби против тероризма, јер је омогућавао праћење финансијских трансакција оних за које се сумња да финансирају тероризам, уз истовремено укључивање "робусне" заштите приватности.

Ангела Меркел бесна више него икада

Многи Европљани су, међутим, били скептични. Неки савезници не само да су били забринути да се тај програм користи за привредну шпијунажу европских компанија, већ су сматрали да има сумњиву вредност и да показује презир према њиховим законима о заштити приватности, показују класификована документа.

У Аустрији је "нацистичко наслеђе и упознатост са комунистичким режимима" изазвало расположење "против владиних узимања података и за чврсту заштиту приватности", пише амбасада САД у Бечу.

Многи Немци памте како је источнонемачка тајна полиција "Штази" користила информације да би уништила људске животе, пишу америчке дипломате из Берлина.

Противљење Немаца је било посебно значајно јер су они били међу неколицином савезника који су помогли да целу операцију са "Свифтом" не упропасте стручњаци за приватност".

У једној депеши се помиње немачки министар унутрашњих послова Томас де Мезијер, који се нашао у позицији коју је желео да избегне да се наизглед сврста уз америчке интересе на уштрб немачких.

Када су и немачки представници гласали против програма са "Свифтом", канцеларка Ангела Меркел, која га је подржавала, била је "бесна више него што су је икада видели", пише у документима.

Након мобилисања највиших званичника, Обамина администрација је успела да преокрене ток, тако да је Европски парламент у јулу изгласао обнову тог програма, пошто су САД начиниле скромне уступке, којима су обећали Европљанима да ће имати већу контролу над њим, наводи "Њујорк тајмс".

Асанж може да се врати у Аустралију

Оснивач веб сајта "Викиликс" Џулијен Асанж може да се врати у домовину Аустралију и добије исту заштиту коју ужива сваки други аустралијски држављанин, изјавио је данас државни тужилац те земље Роберт Меклиланд.

Асанж је у петак, одговарајући на питања посетилаца "Гардијановог" веб сајта, рекао да су Меклиланд и аустралијска премијерка Џулија Гилард јасно ставили до знања да његов повратак у домовину није могућ.

"Асанж, као и сваки аустралијски држављанин, има права и ништа га не спречава да се врати у Аустралију. Он има иста права као и сваки други аустралијски држављанин, а то подразумева и право на повратак у Аустралију и добијање помоћи у аустралијским конзулатима и амбасадама у иностранству, ако је затражи", поручио је Меклиланд.

Државни тужилац је, међутим, додао да је обелодањивање тајних докумената на веб сајту "Викиликса", који је 28. новембра почео да објављује поверљиву дипломатску преписку између Стејт департмента и америчких амбасада и конзулата, "неодговорно", пренели су медији.

"Викиликс" тврди да поседује укупно 251.287 поверљивих америчких дипломатских докумената.

Асанж (39) није виђен у јавности од конференције за новинаре коју је одржао 5. новембра у Женеви, а Интерпол је прошле седмице расписао потерницу за његово хапшење због тога што су га две Швеђанке оптужиле за силовање.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...