Izvor: Blic, 16.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šefovi postali i modni kreatori
Radniku „Vodovoda" u trenerci, službeniku na šalteru banke bez bele košulje, referentu u „Informatici" u patikama, učiteljici u pantalonama i sekretarici „Parking servisa" u majici na bratele bar jedno je zajedničko: ako tako dođu na posao, biće opomenuti, kažnjeni odbijanjem od plate, pa čak i vraćeni kući. To je samo deo pravila koja su gradske ustanove i preduzeća uveli kao obavezni kodeks oblačenja za zaposlene, ali i za stranke.
U >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Skupštini grada, gde su se nekada propisi o oblačenju iščitavali u svakoj kancelariji, a farmerice, duge ili prekratke suknje bile strogo zabranjene, poverava jedna od starijih službenica, danas nema preciznog dres koda. U pravilniku iz 2001. godine navodi se samo da i zaposleni i stranke moraju „biti u prikladnoj odeći". A to nekad znači, kaže jedna njena koleginica, i da zaposleni „dođu kao na plažu". Doduše, samo pojedini i samo ponekad. Za stranke, kaže u poverenju, to znači da nema bermuda, nema papuča, ni bratela, što je prošlog leta na plus 40 izazivalo burne reakcije pojedinih posetilaca.
- U pravilniku o ponašanju uneli smo preporuku o poslovnom odevanju. Čujem da imamo i kućni red, koji nikada nisam video, ali koji propisuje: nema sandala sa otvorenim prstima, papuča, kratkih pantalona... - priča Andor Deli iz pokrajinske vlade.
U školama se uglavnom kritikuju učenice zbog prekratkog šortsa, majice iz koje viri brushalter ili ogoljenih stomaka. Ali, u razgovorima među profesorima „u pola glasa", čuće se opaske na račun koleginice jer je na čas došla „kao na estradu": sa umetkom u kosi, dubokim dekolteom ili suknjom do pola butina.
- Većina ljudi poštuje nepisana pravila oblačenja, ali stižu mladi profesori, koji nisu svesni da im oblačenje prelazi granice ukusa. Dogodilo mi se da je koleginica, tek stigla sa fakulteta, u odeći tipično studentskoj, na opomenu odgovorila sa: „Ali, ja trenutno nemam novca za drugu garderobu" - priča Stanko Matić, predsednik aktiva direktora srednjih škola.
U većini javnih preduzeća, poput „Parking servisa" dame ni slučajno ne smeju dođu u majicama na bratele ili miniću. Papuče i bermude su na „crnoj listi", a farmerice koje su do pre 15 godina bile nezamislive, danas su opšteprihvatljive.
Direktori i njihovi pomoćnici na sastanke moraju u odelu i sa kravatama, a zaposleni mogu biti opušteniji. Ne preterano, jer „Put", „Toplana" i „Informatika" ne trpe trenerke i patike. U „Vodovodu" je mladi radnik vraćen sa posla jer je došao u trenerci. Protiv brade i brkova u firmama nemaju ništa protiv, ali samo ako su uredno štucovane.
- Podrazumeva se da zaposleni na posao dođu elegantni. Za zaposlene na šalterima propisane su bele košulje i za muškarce kravate, a za dame zelene marame sa znakom banke - priča Gordana Pavlović, PR „OTP banke".
I marame i kravate, pa čak i košulje, službenici uglavnom dobijaju od firme. Zato Novosađane ne iznenađuje što su dame uvek doterane, u strogim suknjama ili pantalonama, a muškarci u košuljama pastelnih boja.
Pored vozača, naplaćivača parkinga, čistača ulica, uniforme su obavezne i u megamarketima, svakoj malo većoj prodavnici ili piljarnici, pa i na pijaci kod vitrina sa piletinom, kolačima ili sirom. Bar da su tu kecelja i kapica. Tamo gde se radi sa hranom, uniforma je obavezna, jer će uslediti kazna sanitarne inspekcije.
- Uniforme su prilagođene delatnosti koju obavljaju radnici na određenim grupama poslova, ali prvenstveno su tu zbog urednosti. Uniforme uvek nabavlja firma, a mi smo omogućili ljudima i da ih održavaju u preduzeću - kaže Bojan Filipović iz „Univereksporta".
Ako se neko ogreši o kodeks, sledi kažnjavanje. Uobičajeno je da radnik bude usmeno opomenut, a nakon toga, u pojedinim firmama, sledi i odbijanje od mesečne zarade. A, pet odsto od plate, ponegde, dostigne i po 3.000 do 4.000 dinara.
Štucovani brkovi i rezervne čarape
Kodeks oblačenja koji je izazvao najveću buru, bio je početkom 2006. godine donet na Novosadskom otvorenom univerzitetu i gotovo je odmah ukinut. Tadašnji direktor Živko Bingulac, u želji da vrati na NOU kulturu ponašanja, propisao je damama da obavezno nose rezervni par čarapa u tašni, dok su njihove kolege morale da kucaju na vrata kancelarija u kojima sede dame, „jer se možda šminkaju". Muškarci su morali da pregledaju da li im je šlic zakopčan, brkovi štucovani, a tamnije pantalone i kravata su bile obavezne, dok su dame morale da usklade boju kose i odeće i pripaze kako im stoji šav na čarapama. Ukoliko neko dođe u džinsu, govorio je pravilnik, mora da ga ukrasi cvetom u reveru ili ešarpom.
