Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Okt.2018, 07:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hrana budućnosti - zdravi i organski proizvodi

Svetski dan hrane, 16. oktobar i ove godine Somborci obeležavaju prigodnim sadržajima – promo štandovima, degustacijama, konsultacijama, edukacijama sa akcentom na zdravu i organsku hranu, odnosno proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane.

Somborski kulen i kobasica bez trunke mesa, deo su bogate trpeze pripremljene na zdrav i vega način. Ovako, već dvadesetak godina, Somborka Slavna Momirović, priprema uskusne zalogaje, kanapei i sendviči u kojima sva čula uživaju. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<

"Pokušavala sam da napravim proizvod koji liči na ono što ljudi u Somboru vole da jedu a to je kulen. Ja sam htela da napravim kulen, a da za taj kulen ne strada ni jedna životinja. Tako je nastao biljni kulen, kobasica, sir, pašteta i slanina, dakle od suncokreta sušenog povrća i začina", ispričala je Slavna Momirović.

Sa dugogodišnjim iskustvom vegana u svojoj porodici, a kao lekar, istražujući i sagledavajući medicinsku praksu i statistike, dr Ljiljana Kiridžić upućuje na brojne benefite zdrave vega ishrane.

"Idealna hrana budućnosti treba da bude presna hrana koja jedina sadrži enzime – jabuke, kruške, grožđe, lubenice, dinje, šargarepa, karfiol, sve što može presno da se konzumira, i orašasti plodovi koji su jedino zaštićeni sa svojom ljuskom od bilo kojih zagađenja, a tu si i lešnici i bademi. Jako je bito da su tu svi elementi koji su potrebni za razvoj, za naše fizičko telo, umni i duhovni razvoj", objasnila je dr Kiridžićeva, specijalista medicine rada.

Pravila miroljubive poljoprivrede isključuju životinje iz ishrane. Konvencionalna ishrana i poljoprivreda često je pokazatelj zabrinjavajućih podataka.

"Za proizvodnju jednog kilograma mesa potrebno je šesnaest kilograma žitarica, pa sada razmislite koliko možemo da prehranimo ljudi sa samo jednim kilogramom mesa, a koliko sa šesnaest kilograma žita. Isto tako, i velika količina vode se koristi pri uzgoju stoke", rekla je ona navodeći brojne primere i poređenja konvencionalne poljoprivredne proizvodnje.

Za razvoj poljoprivrede kroz inovativne politike održivog razvoja bore se i Udruženja za proizvodnju organske hrane.

"Ako budemo imali podršku lokalne samouprave, do sada imamo nekih četrdesetak hektara i troje proizvođača, ubuduće očekujemo još nekih petoro potencijalnih organskih proizvođača koji bi se registrovali. Želimo da promovišemo organsku održivu poljoprivredu odnosno organsku, zdravstveno bezbednu hranu, vegetarijansku i vega ishranu i etno agro turizam", kaže Jovica Kelić, predsednik Udruženja za proizvodnju organske hrane Eko-enerdži iz Sombora.

Svetski dan hrane je i prilika da se ukaže na značaj postizanja cilja održivog razvoja – bez gladnih do 2030. godine a procena svetske poljoprivredne ogranizacije (FAO) je da poljoprivredna proizvodnja mora porasti za oko 60% do 2050 godine, kako bi se obezbedila dovoljna količina hrane za planetu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...