Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Jul.2015, 12:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dugovi državama praštani stotinama puta

"Šišanje dugova ne dolazi u obzir". Ovim rečima je nemačka kancelarka Angela Merkel odgovorila na pitanje novinara da li je moguć ponovni otpis grčkog duga. Termin „šišanje" (haircutting) koji je Merkelova upotrebila, kolokvijalno se u ekonomiji koristi kao sinonim za oprost dugova.

Nemačka vlada juče se uzdržavala od iznošenja stava povodom najnovijeg predloga Aleksisa Ciprasa, ali je i dalje ostala pri oceni da je malo prostora za labavljenje uslova vezanih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << za otplatu grčkog duga. Sa druge strane, Kristin Lagard, direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), pre nekoliko dana izašla je sa mnogo mekšim stavom – da je Grčkoj sada neophodan reprogram duga.

Praktično, to znači prepakivanje zajmova, koje najčešće podrazumeva produžetak rokova otplate i smanjenje kamata. Bez obzira na tvrd stav Nemačke po ovom pitanju, istorija pokazuje da je „friziranje" zajmova u poslednjih nekoliko decenija i te kako bilo u modi, piše Politika.

Nemački ekonomista Hans Verner Sin, profesor ekonomije i javnih finansija na univerzitetu u Minhenu, u svojoj knjizi „Evro zamka" otkriva gotovo neverovatan podatak. U periodu od 1950. do danas bilo je ne manje od 186 „šišanja dugova" u čak 25 zemalja.

Osim oprosta duga Grčkoj 2012, spominje primer Rusije (1997. i 2000.), ali i Argentine (1987, 1993. i 2005. godine). Pri tom je Argentina svoje dugove nekoliko puta prepakivala i posle Drugog svetskog rata (1952, 1962. i 1965. godine). Sin u svojoj knjizi, kao jedan od primera većih šišanja dugova navodi i oprost srpskog duga posle 2000.

Pariski klub država poverilaca odobrio je sredinom novembra 2001. godini tadašnjoj SR Jugoslaviji otpis 66 odsto od 4,56 milijardi dolara, koliko je država dugovala grupi najbogatijih zemalja.

Na početku 2001. ukupni dug prema stranim poveriocima iznosio je 12,2 milijarde dolara, a oko 90 odsto dospeo je za naplatu. Zemlja je dobila 22 godine za otplatu preostalih 1,8 milijardi dolara duga prema ovoj grupi zemalja, uz poček od šest godina.

Londonski klub poverilaca, u kome su komercijalne banke, 1. jula 2004. godine otpisao je Srbiji 62 odsto duga, odnosno oko 1,6 milijardi evra ukupnih obaveza države sa 2,7 milijardi dolara smanjeno je na 1,08 milijardi dolara. Kamatna stopa za vraćanje preostalih 38 odsto duga u prvih pet godina bila je 3,75 odsto, a od šeste do dvadesete godine iznosi 6,75 odsto.

Prema rečima Dejana Šoškića, profesora Ekonomskog fakulteta, reprogram, ili otpis, jednog dela grčkog duga sada bi bilo najpravednije rešenje za rasplet grčke drame.

– Grčka nije u stanju da vrati svoje obaveze, a poveriocima nije u interesu da imaju fiktivna potraživanja koja ne mogu da naplate. Zato vraćanje grčkog duga treba odložiti za neku lepšu budućnost, a to je moguće tako što će se sada smanjiti izdaci za kamate. Jer veliki rashodi za kamate ubijaju privredu. Dakle, treba stvoriti prostor za ekonomski rast, da bi se u nekoj boljoj budućnosti izmirile obaveze – kaže Šoškić.

To je na liniji onoga što je predlagao bivši ministar finansija Grčke Janis Varufakis. „Nismo to izmislili ni Varufakis, ni ja", kaže Šoškić. O tome je i posle Prvog svetskog rata pisao i Džon Majnard Kejnz u svojoj knjizi „Ekonomske poledice mira" gde je predviđao da će popravke koje je Nemačka trebalo da plati pobednicima rata biti toliko velike da će uništiti Nemačku ekonomiju.

Šoškić kaže da istorija opraštanja dugova seže još dalje u prošlost. On navodi primer Britanije koja je u 18. veku finansirala svoje vojne izdatke obveznicama bez dospeća.

– To znači da glavnica nikada ne dospeva na naplatu, već se samo plaća kamata. Samo plaćaju kamatu, a ne vraćaju glavnicu. Verovali ili ne, nekima od tih obveznica i danas se trguje – kaže Šoškić.

On spominje primer i Brejdijevih obveznica koje su nazvane po bivšem američkom ministru finansija Nikolasu Brejdiju koji je pomogao restrukturiranje dugova u mnogim zemljama u razvoju. Inače Brejdijeve obveznice najviše su izdavane u zemljama Latinske Amerike.
Pogledaj vesti o: Angela Merkel

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...