Izvor: B92, 27.Feb.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vizner: Nema poništavanja odluke
Vašington -- Frenk Vizner izjavio da ni SAD, ni EU neće poništiti odluku Prištine o nezavisnosti Kosova, prenosi Glas Amerike.
"Uprkos argumentu premijera (Vojislava) Koštunice da SAD moraju da ponište odluku o priznanju Kosova, ni mi, niti evropske države, to nećemo učiniti", rekao je sinoć američki izaslanik u pregovorima za rešenje statusa Kosova Frenk Vizner tokom panel-diskusije u Američkom institutu za mir. Vizner je odbacio kritike da brzo priznanje nezavisnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << govori o jednostranosti američke spoljne politike.
Kao dokaz, on navodi da su SAD pristale da se pregovori odvijaju sve "dok nije postalo jasno da se razlike u suštinskim stavovima Beograda i Prištine o statusu ne mogu premostiti, s tim što Vašington nije ostao usamljen u odluci da prizna Kosovo".
Vizner je rekao da ne veruje da je pitanje Kosova trebalo rešavati postavljajući kao prioritet implikacije rešenja na rusko-američke odnose.
"Ne verujem da je SAD trebalo da - umesto pravednog rešenja pitanja koje je zahtevalo rešenje - izađu u susret percepciji interesa druge velike sile. Imali bismo tada mnogo problema. Naš interes je bio širi - celovita i stabilna Evropa i drugačiji Balkan na kome će broj vojnika NATO-a početi da se smanjuje", rekao je Vizner.
Prema njegovim rečima, međunarodna zajednica je morala da izabere.
"Rusija nije nudila rešenje, i tek je u leto prošle godine počela da preti vetom ukoliko se ne zadovolji percepcija njenih interesa", naveo je američki zvaničnik.
Vizner je rekao da Rezolucija 1244 nije isključila nezavisnost Kosova kao mogućnost i dodao da, po njegovom i shvatanju brojnih stručnjaka, "kršenja međunarodnog prava nije bilo".
Panel-diskusiji prisustvovao je i predsednik Niksonovog centra Dmitri Sajms, koji je rekao da Rusija neće koristiti vojnu silu na Balkanu.
"Rusija neće uspostaviti vojne baze u Srbiji. Rusija neće priznati nezavisnost Abhazije i Južne Osetije jer ne želi njihovu nezavisnost, već ujedinjenje. Rusija, takođe, neće zauzeti stav da zbog Kosova neće sarađivati sa SAD, NATO-om i EU u oblastima od zajedničkog interesa", rekao je Sajms.
Berns: Nećemo dozvoliti podelu Kosova
SAD, Ujedinjene nacije, Evropska unija i NATO nikada neće dozvoliti podelu Kosova, izjavio je američki državni podsekretar Nikolas Berns, a prenosi danas Glas Amerike.
Gostujući sinoć u nevladinoj organizaciji - Savetu za međunarodne odnose, Berns je rekao da je isključena mogućnost bilo kakvog oružanog sukoba u vezi s kosovskom nezavisnošću.
"Srbija je izgubila Kosovo još 1999. godine, i nikada ga neće vratiti", rekao je Berns i dodao da je isključena mogućnost podele kosovske teritorije.
"Mi nećemo prihvatiti podelu Kosova. UN, EU i NATO takođe to neće prihvatiti. Kosovo će biti slobodno i nezavisno u okvirima postojećih granica. Srpska manjina ili Srbi u Beogradu se varaju ako misle da mogu podeliti Kosovo. To se neće dogoditi", rekao je američki zvaničnik.
Vlada demantuje Bernsa
Savetnica za informisanje u Kabinetu predsednika Vlade Srbije Irena Vujičić potvrdila je danas da su premijer Vojislav Koštunica i američki državni podsekretar Nikolas Berns razgovali 21. februara uveče, tokom nereda u Beogradu, ali je osporila Bernsovu tvrdnju da je tek posle tog razgovora policija intervenisala.
"Tačno je da je na poziv američke administracije predsednik Vlade Srbije Vojislav Kostunica razgovarao sa Nikolasom Bernsom 21. februara. Tačno je da je razgovor vođen u 21 čas, kada više nije bilo nereda u Ulici kneza Miloša", kazala je Irena Vujačić agenciji Beta.
Berns je naglasio da je u poslednjih osam dana, nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti, bilo primetno različito ponašanje albanskih i srpskih vlasti.
Kosovski lideri, kako je rekao američki zvaničnik, "ostali su suzdržani na srpske provokacije, odlučni da zaštite prava srpske manjine".
"U Beogradu je napadnuta američka ambasada posle užasne retorike koja, nažalost, podseća na prošla vremena", naveo je Berns.
"Ja sam morao da zovem srpskog premijera Vojislava Koštunicu i da mu kažem da uključi Si-En-En kako bi video šta se događa sa našom ambasadom i da pošalje policijske snage. I to su na kraju uradili", rekao je Berns.
Američki diplomata je ponovio da SAD žele da budu prijatelj Srbije i da joj pomognu da postane članica EU i NATO-a.
"Razumemo emocije Srbije, ali se ne slažemo sa stavom srpske vlade. Nadam se da će, nakon određenog perioda, kad se smire strasti, Beograd videti sebe kao budućeg partnera Evropske unije i NATO-a. Samo treba da prođemo kroz ovaj period, nadam se, na miran način", rekao je Berns.
Berns je dodao da ne veruje da bi na Balkanu mogao da izbije novi oružani konflikt.
Kejsi: SAD žele dobre odnose sa Srbijom
Portparol Stejt departmenta Tom Kejsi izjavio je da SAD žele dobre odnose sa Srbijom kao "važnom evropskom zemljom koja je ključna za stabilnost Balkana", ali je ponovio da je američki stav o Kosovu "jasan i dosledan" i da je rešavanje statusa Pokrajine posledica raspada bivše Jugoslavije.
"Srbija je ključna za ispunjavanje vizije slobodne, cele i mirne Evrope, koju su imali lideri na kraju hladnog rata. Ona treba da bude deo toga, i mi želimo da sa Srbijom radimo na tome", rekao je Kejsi na konferenciji za novinare.
Na molbu da prokomentariše izjavu premijera Vojislava Koštunice da nezavisno Kosovo ne postoji i da neće biti stabilnosti u regionu dok odluka o nezavisnosti ne bude poništena, Kejsi je rekao da SAD razumeju da je ovo "teško pitanje za Srbiju i srpski narod", ali da "rešavanje posledica raspada bivše Jugoslavije uključuje sporazum o konačnom statusu Kosova".
"Vi znate kakav je naš stav o tome, ali mi ćemo nastaviti da radimo na ovom pitanju sa ostatkom međunarodne zejadnice i nadamo se da ćemo moći da održimo dijalog sa srpskom vladom, uz međusobno poštovanje" rekao je portparol Stejt departmenta.
On je dodao da SAD "redovno raspravlja sa Vladom Rusije o pitanju Kosova.
"Poštujemo činjenicu da o tome između nas postoji neslaganje, ali to ne znači da ne treba da o tome razgovaramo, uz međusobno uvažavanje i bez nasilja i zastrašivanja", rekao je Kejsi.
"Moguće otcepljenje RS i severa Kosova"
Bivši američki državni sekretar i ambasador u Jugoslaviji Lorens Iglberger izjavio je danas da je jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova stvoren presedan i da "sada postoje mogućnosti" da Republika Srpska ili sever Kosova traže "pripajanje Srbiji".
"Pošto je sada uspostavljen presedan, Republika Srpska će tvrditi da bi taj entitet trebalo da se pripoji Srbiji, ili sever Kosova, i mada to nisu urgentna pitanja, kao što je bila eksplozivna situacija na Kosovu, takve mogućnosti sada postoje", rekao je Iglberger "Glasu Amerike".
On je istakao da mnogi u Americi i drugde u svetu ne shvataju istorijsku važnost Kosova za Srbe i Srbiju, dodavši da je "Kosovo oduvek bilo srce Srbije, njene državnosti, njenog verskog opredeljenja".
"To znam i iz ličnog iskustva kao ambasador u bivšoj Jugoslaviji - da Srbi smatraju Kosovo Srbijom. Ta privrženost Srba Kosovu nije poznata i shvaćena u inostranstvu, dakle ne samo u SAD, već i drugde, te otuda možda i takav odnos prema tom pitanju.
Bivši američki ambasador u Jugoslaviji istakao je da je podrška Vašingtona nezavisnosti Kosova doprinela da odnosi SAD i Srbije "ne budu više tako bliski".
Govoreći o odnosima Srbije i Rusije, Iglberger je rekao: "Ono što bi trebalo da shvatimo jeste da odnosi između Srba i Rusa traju već vekovima, da ta dva naroda vezuje zajednička vera i da su slovenska braća".
"Mislim da će Rusi nastaviti da odbacuju nezavisnost Kosova koja je nametnuta Srbiji. U vezi sa americko-ruskim odnosima, mislim da će Rusi zagorčavati naš život kad god to budu mogli, posebno u UN, ali ne mislim da će to naneti preveliku štetu odnosima naše dve zemlje", rekao je on.
Prema Iglbergerovim rečima, administracija predsednika SAD Džordža Buša odlučila je da podrži nezavisnost Kosova "smatrajući da je to najbolje konkretno rešenje" i da će se "time izbeći dalji pritisci kosovskih Albanaca za nezavisnost i otkloniti regionalna nestabilnost".
Bivši američki državni sekretar konstatuje da se Rezolucijom 1244 SB potvrđuje da je Kosovo deo Srbije, "ali to ne prihvataju kosovski Albanci, a Zapad je nakon perioda od nekoliko godina odlucio da ignoriše tu rezoluciju".
"Činjenica je da smo priznanjem nezavisnosti te pokrajine uspostavili presedan i mislim da ćemo zažaliti zbog te odluke, pošto će i neke druge zemlje reći - eto međunarodna zajednica je priznala nezavisnost pokrajine koja je bila deo jedne suverene zemlje i zašto da i mi to ne pokušamo", rekao je Iglberger, navodeći kao primer Baske u Španiji, Kurde u Turskoj ili Čečene u Rusiji za koje je, kako je rekao, "uspostavljen putokaz".
Iglberger je rekao da nije siguran da li bi Srbi raseljeni sa Kosova bili spremni da se vrate u pokrajinu, pošto bi bili manjina u zemlji u kojoj vlasti neće gledati povoljno na njihov povratak i mogli bi da budu predmet terorističkih napada.
.jpg)
