Izvor: Blic, 07.Feb.2008, 10:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Oli Ren nudi prečicu do EU

Umesto političkog sporazuma koji je Srbiji ponuđen kao prelazno rešenje u procesu evrointegracija, komesar za proširenje Evropske unije Oli Ren založio se juče u Briselu za potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU i Srbije, za šta Božidar Đelić ima mandat, uz ocenu da su srpske vlasti „veoma blizu potpune saradnje s Haškim sudom". Time je Brisel praktično našao rešenje za blokadu unutar vladajuće koalicije. Istovremeno, potpisivanje političkog sporazuma >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa Srbijom, koje je bilo planirano za danas, kako je naveo Oli Ren, odloženo je zbog „opstrukcije" premijera Srbije Vojislava Koštunice.

Evropski komesar je naveo da „ne vidi zašto ne bismo mogli odmah da potpišemo sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, podsetivši da mandat za potpisivanje pomenutog sporazuma ima potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić, a da je takav mandat Đeliću za stavljanje potpisa na politički prelazni sporazum odbila da prihvati stranka premijera Koštunice DSS.

Ren je najavio da će se za to ponovo založiti na sastanku šefova diplomatija EU, 18. februara, naglasivši da bi dostizanje sasvim pune saradnje Beograda s Tribunalom moglo ostati kao uslov za ratifikaciju tog sporazuma u parlamentima zemalja Unije. On je objasnio da je „politički sporazum, čije potpisivanje je moralo biti odloženo, u stvari prelazni korak za pripremu SPP, za koji je puna saradnja s haškim sudom ključni uslov".

Slovenačko predsedništvo EU saopštilo je sinoć da je Srbiji je potrebno dodatno vreme za provođenje svih potrebnih unutrašnjih postupaka koji bi omogućili potpisivanje privremenog političkog sporazuma sa Evropskom unijom i izrazilo nadu da će će to biti učinjeno narednih dana.

Politički i ekonomski analitičari ocenili su juče da je odlaganjem EU da potpiše politički sporazum sa Srbijom proces evrointegracija zaustavljen „zbog vrlo tvrdih izjava Koštunice, čime je Vlada Srbije praktično sporazum odbila i bez zasedanja". Oni su ocenili da bi nam zbog nestabilne političke situacije u zemlji veliki broj stranih investitora mogao okrenuti leđa i da bi ova godina u tom smislu već sada mogla biti proglašena propalom.

- Deo vladajuće koalicije DSS i NS blokirao je međunarodne ugovore sa EU koji bi nam omogućili da uđemo u drugu fazu približavanja Uniji i steknemo status kandidata. Stoga, možemo očekivati da je i 2008. godina izgubljena po pitanju evropskih integracija, ali i priliva investicija i to zbog stalne predizborne atmosfere koju karakterišu velika obećanja i mali broj konkretnih investicionih projekata - ocenila je za „Blic" Jelica Minić, član spoljnopolitičkog saveta Ministarstva inostranih poslova.

Ivan Vejvoda, direktor Balkanskog fonda za demokratiju i nekadašnji savetnik Zorana Đinđića, ocenjuje da je jak signal da je Srbija opredeljena za evropski put, koja je poslata pobedom Borisa Tadića na predsedničkim izborima, „zamenio brz ulazak u institucionalnu krizu, koji će okrenuti pozitivnu reakciju sveta u suprotnom pravcu". On je naveo da time gubimo značajne privredne i ekonomske mogućnosti, prevashodno investicije, „što bi za goruću posledicu imalo porast nezaposlenosti u zemlji koja je već jedan od najvećih problema u državi". Svakako, naglasio je on, treba sačekati da se vidi šta će se dogoditi tokom narednih dana, ali ocenjuje da najverovatnije možemo očekivati „trougao događaja" kao što su pad Vlade, raspisivanje novih izbora ili formiranje manjiske vlade uz podršku SPS i radikala.

- Ukoliko dođe do pada ili restruktuiranja Vlade, Srbija će imati problem da sve što je do sada učinjeno bude dovedeno u pitanje - ocenila je Jelica Minić, naglasivši da „tempo i sadržaj reformi u Srbiji veoma utiču na raspoloženje stranih investitora koji reaguju na sva politička kretanja u Srbiji". Kako je dodala, pred predsedničke izbore, recimo, bila je primetna zadrška i usporeno zanimanje investitora jer je postojala opasnost od povećanja inflacije i pretnja ekonomskom krizom.

Jasna Matić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, kaže da bi potpisivanjem sporazuma sa EU Srbija postala poželjna zemlja za strane investicije. Ali ona ističe da su ključni faktori za dalje utvrđivanje kreditnog rizika i strane investicije - odgovor vlasti u Srbiji na eventualno jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i dalji proces evropskih integracija.

- Ukoliko Srbija potpiše politički SSP, strani ulagači dobijaju na sigurnosti svog ulaganja, povećava se kreditni rejting zemlje i poboljšava kreditni rizik. To omogućava dalje postepeno snižavanje kamata u Srbiji i stvara sigurnije uslove za investiranje - kaže Matićeva.

Glavni ekonomista jedne od vodećih svetskih kompanija za procenu rizika „Jardine Lloyd Thompson" Majkl Lenard upozorio je da bi glavni faktor za moguće povećanje rizika za ulaganje u Srbiju u naredne dve godine moglo biti rešenje statusa Kosova i nesposobnost NBS da održi rast deviznih rezervi. Jedna od najuticajnijih agencija koja se bavi procenom rizika u državama i kompanijama „Standard & Poor’s Ratings services" Srbiju je svrstala u red zemalja kao što su Turska, Brazil, Ukrajina i Indonezija.

Hag i samo Hag

Da bi potpisala sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, potrebno je da Srbija ispuni ključni uslov i isporuči Ratka Mladića Tribunalu u Hagu. Ukoliko bismo potpisali SPP sa Evropskom unijom koji je Vlada parafirala u novembru prošle godine, Srbiji bi bilo omogućeno tri puta više sredstava iz evropskih fondova za razvoj privrede, što znači da bi i naša ekonomija i prihodi mogli da se uvećaju za toliko.

Zatim, Srbija bi ušla u novu fazu odnosa sa Unijom, koja dalje vodi ka članstvu, dobila potvrdu uspešnosti svojih reformi i političke i ekonomske stabilnosti, što je najbitniji uslov za priliv investicija i otvaranje novih radnih mesta. Naravno, SSP predstavlja bitan korak ka statusu kandidata za članstvo u Uniji, ali i jedan od uslova za ukidanje viza za građane Srbije. Potpisivanjem SSP stvorila bi se zona slobodne trgovine između EU i Srbije. To bi dovelo do smanjenja carinskih stopa,

povećanja uvoza i negativnog efekta na platni bilans, ali i do povećanja konkurencije na domaćem tržištu i pada cena određenih proizvoda, koji su sada zaštićeni carinom.

Politički sporazum koji je ponudila EU

Privremeni politički sporazum o saradnji između Evropske unije i njenih država članica i Republike Srbije

EVROPSKA UNIJA i njene DRŽAVE ČLANICE sa jedne strane i REPUBLIKA SRBIJA sa druge,

PREPOZNAJUĆI da Srbija ima ključnu ulogu na zapadnom Balkanu, kako u obezbeđivanju stabilnosti tako i u pogledu ekonomskog razvoja i prosperiteta u regionu,

ŽELEĆI da prodube odnos između Evropske unije i Srbije, koji je zasnovan na bogatom i raznolikom opsegu kulturno-istorijskih, ekonomskih i međuljudskih veza,

PREPOZNAJUĆI da je narod Srbije deo evropske porodice i da će produbljivanje odnosa između Evropske unije i Srbije, koje vodi ka članstvu, imati direktne koristi za narod Srbije, naročito kroz stimulisanje ekonomskog napretka, trgovinskih odnosa i razvijanjem zone slobodne trgovine,

POTVRĐUJUĆI da proces stabilizacije i pridruživanja još uvek predstavlja pravo sredstvo za unapređenje ovog odnosa,

UVERENE u koristi koje će proces stabilizacije i pridruživanja doneti kako Evropskoj uniji tako i Srbiji, kao i u pozitivan uticaj koji će ovaj sporazum imati na region zapadnog Balkana,

DOGOVORILE SU SE o sledećem:

1) Evropska unija i Srbija će intenzivirati političku saradnju kako bi se ubrzao napredak Srbije ka EU, uključujući i postizanje statusa kandidata za članstvo.

2) Evropska unija će nastaviti da neguje odnose između građana EU i građana Srbije, posebno kontakte među studentima. U pogledu značaja olakšanog putovanja građana Srbije u Evropsku uniju, Evropska komisija će početi dijalog sa Srbijom o liberalizaciji viznog režima.

3) Evropska unija će preduzeti hitne korake ka povećanju broja studenata iz Srbije koji studiraju u EU, u okviru programa „Erazmus mundus" i u okviru bilateralnih inicijativa. U tom kontekstu, Evropska unija će hitno razmotriti sve moguće načine za dodatno povećanje finansijske podrške.

4) Evropska unija i Srbija će potpisati sporazum o stabilizaciji i pridruživanju čim budu realizovane sve neophodne mere.

U tom smislu, Evropska unija nastoji da:

- podrži napore Srbije za jačanje demokratije i vladavine prava;

- doprinese političkoj, ekonomskoj i institucionalnoj stabilnosti u Srbiji;

- obezbedi okvir za politički dijalog između Evropske unije i Srbije, koji omogućava razvoj bliskih političkih odnosa;

- podrži napore Srbije u razvoju ekonomske i međunarodne saradnje, između ostalog kroz pružanje pomoći Srbiji u procesu usklađivanja zakona za buduće pristupanje EU i integrisanje u jedinstveno tržište EU;

- pruži podršku naporima Srbije u procesu tranzicije u funkcionalnu tržišnu privredu;

- razvije zonu slobodne trgovine između Evropske zajednice i Srbije;

- neguje regionalnu saradnju.

5) U cilju postizanja gorenavedenog, Evropska unija će osnovati radnu grupu koja će analizirati načine za postizanje brzog napretka. Ova grupa će odmah početi sa radom kako bi što pre definisala preporuke za Srbiju i Savet Evropske unije.

6) EU i Srbija će ostati u bliskom kontaktu u cilju daljeg nastavka ovog procesa.

Nećemo sačuvati Kosovo tako što odbijamo Evropu

Preterivanje, izjava koja pokazuje strah, bežanje od odgovornosti, odmeravanje političkih snaga u vladajućoj koaliciji... Ovako politički analitičari tumače stav premijera da stavljanjem potpisa na sporazum sa Evropskom unijom Srbija zapravo potpisuje saglasnost na nezavisnost Kosova.

Stav koji je doveo do krize Vlade, slažu se analitičari, obmana je koja vodi najverovatnije u vanredne parlamentarne izbore i izolaciju Srbije, ali ne i do očuvanja teritorijalne celovitosti Srbije.

- U sporazumu se i ne pominje Kosovo. Potez premijera je samo odmeravanje snaga posle predsedničkih izbora, ko upravlja Vladom i odgovor na to pitanje ćemo videti. Ili će se dogovoriti ili će doći do raspada Vlade i novih izbora. Ostavljen je mali manevarski prostor. Ako Vlada opstane i sporazum sa EU se ne potpiše, to će značiti da i dalje vlada premijer, kao što je bilo do dana izbora za predsednika Srbije. Ako se ipak potpiše, to će značiti da se odnos snaga promenio, a ako dođe do raspisivanja izbora, onda znači da i dalje nemamo odgovor na pitanje ko upravlja zemljom, nerešeno je, ali je došlo do toga da je nemoguće vladati na isti način kao što se vladalo do juče i da mora da se ide na nove izbore - kaže Goran Svilanović, funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope.

Svilanović tvrdi da je premijer svestan da su neminovne odluke o skorom slanju misije EU na Kosovo i proglašenje nezavisnosti pokrajine i u toj situaciji ne dopušta da se bilo koja politička tema stavi u istu ravan sa Kosovom. Na taj način DSS čini sve da obesmisli pobedu Borisa Tadića na izborima i činjenicu da je osvojio 2.300.000 glasova na stavu da Srbija mora da uđe u Evropu i tako izbegne dvostruku katastrofu: da istovremeno izgubi Kosovo i uđe u period samoizolacije, udaljavajući se od evropskih integracija i svojih suseda.

Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, upozorava za „Blic" da ovako velika razlika između DSS, koji odbacuje EU ako gubimo Kosovo, i DS, koji insistira na evropskim integracijama, gura koaliciju DSS-NS u naručje radikala i socijalista.

- Premijer preteruje kad kaže da bi potpisivanje sporazuma sa EU značilo da mi priznajemo nezavisnost Kosova. To nije direktno vezano i na dugom je štapu. Jer, pre ili kasnije, ako uđemo u EU, moraćemo da priznamo sve naše susede, ali ovakvim stavom mi sami sebi zatvaramo manevarski prostor i pre nego što je Kosovo postalo nezavisno. To je opasna politika i čini mi se da je taktika premijera, kada se to dogodi, da ni on sam ni cela Vlada ne budu u svojim kabinetima samo da ne bi poneli odgovornost. To nije državnička, već dečja politika - „nisam bio kod kuće kad se desila nesreća". Pametna politika išla bi ka dogovoru sa EU. Naša jedina prednost je pravna i, umesto da je inkasiramo i nekim posebnim sporazumom omogućimo Evropskoj uniji legalnost da pošalje svoju misiju na Kosovo, koja je i u našem interesu, mi vodimo politiku odbijanja. Iskustvo kaže da se ona uvek završavala na našu štetu - kaže Milan Nikolić.

Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka, takođe smatra da je u svojoj osnovi stav DSS pogrešan i kaže da je svima jasno da su ulazak u EU i proglašenje nezavisnosti Kosova dva potpuno odvojena procesa.

- Nećemo sačuvati Kosovo time što ćemo zaustaviti evropske integracije. Ovakvim stavovima samo iritiramo nekoga ko nam treba. Premijer ovakvim zaoštravanjem stava pokazuje da je i posle predsedničkih izbora ostao u igri, da nije ostao bez uticaja, ali ne mislim da je samo to u pitanju. Poznajući Koštunicu, ovo nije samo stvar taktike već njegove doktrinarnosti i principa - kaže Stojiljković.

On sumnja da bi stranke koje su za to da se u svakom slučaju nastavi priključenje EU mogle osvojiti čistu većinu na vanrednim parlamentarnim izborima, do kojih bi moglo doći usled pada Vlade.

T. Spaić

Nastavak na Blic...