Izvor: Politika, 10.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nevladine, a stranačke
Na koga je mislio Vojislav Koštunica kada je rekao da su u širenju ideja DSS-a važne i nevladine organizacije
Vojislav Koštunica je u razgovoru za NIN, u odgovoru na pitanje kakve su njegove lične ambicije i da li sprema naslednike, odnosno da li vidi ljude u stranci i van nje koji bi mogli da ga zamene, odgovorio: „Za delovanje DSS-a je najvažnija njena državotvorna politika i to >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je naše uporište. Sve moje ambicije uvek su bile vezane za ostvarivanje naše državotvorne politike... Za stranačke funkcije je prirodno da se kandiduju stranački ljudi. A za širenje ideja i politike DSS-a veoma su važne i nevladine organizacije. Naravno, ne mislim na one trabantske nevladine organizacije.”
Miljenko Dereta, direktor Građanskih inicijativa, misli da bivši premijer pod trabantskim strankama verovatno podrazumeva one koje stavljaju makar i pod sumnju gubitak Kosova i Metohije. Cvijetin Milivojević, direktor marketinške agencije „Pragma”, kaže da je to teško reći, dok Vinko Đurić, istraživač Instituta za političke studije, veruje da je verovatno reč o prozapadnim, globalističkim i onima koje su anacionalne. „Nacionalnih NVO je bilo malo, nisu imale pare.”
Nije lako reći ni koja NVO ima „politiku” koja je bliska DSS-u. Dereta podseća da, na primer, Sonja Liht u svom Beogradskom fondu za političku izuzetnost ima školu koju pohađaju polaznici iz mnogih stranaka, što ne znači da sa svima ima blisku „politiku”. Milivojević objašnjava da ima organizacija koje se ne podvode pod nevladine, kao što je SANU kao stub srpstva i nacionalna institucija. „To može biti i neko udruženje novinara. Ali, uvek se vidi ko kome inklinira. Novinari svakako ne bi trebalo da se učlanjuju u svoja udruženja prema političkoj pripadnosti već prema beneficijama koje dobijaju.” Za Đurića je to „desna priča”. „One deluju desno. To je nacionalna priča.”
Saradnju stranaka s nevladinim organizacijama počeo je kod nas Savez za promene odnosno DOS. Suština te saradnje bila je da se mladi zainteresuju za politiku i da se ubede da izađu na birališta jer i njihov glas može da bude glas odluke. I LDP je takođe na početku koristio nevladine organizacije. Ali, ne koriste samo stranke nevladine organizacije, već i NVO koriste partije kada su slabe i kada pokušaju preko njih da prošire svoju popularnost u pojedinim društvenim slojevima. Međutim, „Otpor” je kao NVO imao pre svega politički predznak i verovatno da zato nije uspeo kada se prvi i poslednji put pojavio na izborima.
Miljenko Dereta tvrdi da je Koštuničina izjava kontradiktorna jer nevladine organizacije treba da šire njegove ideje. On kaže da NVO mogu pomoći strankama u širenju njihovih ideja i politike i navodi preporuku Komiteta ministara državama članicama o pravnom statusu NVO u Evropi. U ovom dokumentu, koji je usvojen prošle godine, u članu 13. piše da „NVO treba da budu slobodne da podrže određenog kandidata ili partiju na izborima ili referendumu pod uslovom da su svoju motivaciju za to iznele na jasan način. Svaki vid podrške ove vrste takođe treba da bude u skladu sa zakonom o finansiranju izbora ili političkih stranaka.”
Cvijetin Milivojević takođe potvrđuje mogućnost podrške NVO strankama, ali kaže i da one kao neprofitne organizacije mogu da koketiraju s politikom, ali ne i da se dominantno bave njome. On podseća da su neke humanitarne organizacije bile u stvari stranačke: „Luča” DSS-ova, „Spona”, SPO-va, „Naša Srbija” i CMV DS-ovi. „Bilo je i takvih NVO koje su krajem devedesetih tužile Slavka Ćuruviju. Ali, Koštunica verovatno misli na NVO koje imaju tradiciju i koje su bliske državotvornoj politici.”
Vinko Đurić smatra da NVO mogu pomoći strankama ako imaju neposrednu vezu s njima. „Ali, sve zavisi od finansijera jer iako su NVO neprofitabilne, DSS bi trebalo da finansira širenje ideja preko njih.”
Dereta kaže da se i do sada događalo da NVO pomažu strankama i da Preporuka samo sledi praksu i podseća da je „’Otpor’ podržavao opoziciju”. „Građanske NVO su podržavale GSS, DS, LDP. Neke su to radile vrlo otvoreno”, kaže Milivojević.
Milivojević je uveren da NVO znatno umanjuju uticaj kada se politički angažuju, jer gube poverenje da rade za opštekorisnu stvar. „To poništava njihovu misiju. Zato ne treba da podržavaju stranke u vreme izbora ili kada se one o nečemu izjašnjavaju. Svojatanje nekih NVO od strane političara pokazuje koliko su neozbiljni. Jer, ako ne podržava sve dobre kampanje NVO ne treba da podrži nijednu.” Đurić kaže da svakako gube uticaj kada se otkrije ko ih finansira i podseća da su sve velike afere u Evropi i svetu vezane za političke stranke i finansije. Dereta kaže da je uticaj NVO različit i da se one zalažu za određene vrednosti i da se sud o njima donosi na osnovu toga više nego zbog njihovog povremenog i privremenog političkog angažmana.
Ivana Anojčić
[objavljeno: 11/01/2009]
