Izvor: Politika, 12.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koštunica i Nikolić počeli pregovore
Iz koalicije Za evropsku Srbiju juče nije bilo naznaka s kojim strankama će prvo razgovarati o mogućoj koaliciji
Posle dva mandata na čelu vlade Srbije Vojislav Koštunica mogao bi nakon ovih izbora da ostane bez premijerske funkcije, a njegova Demokratska stranka Srbije da pređe u opozicione redove. Prema nekim nezvaničnim informacijama, koje su se juče mogle čuti u Socijalističkoj partiji Srbije i DSS-u, čini se da je Ivica Dačić bliži odluci da se prikloni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koaliciji okupljenoj oko Demokratske stranke. Ukoliko bi se to desilo, savezu koji bi formirali Lista a evropsku Srbiju (koju, uz DS, čine još i G17 plus, SPO, LSV Nenada Čanka i SDP Rasima Ljajića) i Socijalistička partija Srbije nedostajali bi još samo glasovi manjina, pa da u parlamentu dobije natpolovičnu većinu. Naime, prema poslednjim nezvaničnim rezultatima izbora koalicija okupljena oko DS-a osvojila je 102 mandata, SPS 20, dok je manjinama pripalo sedam poslaničkih mesta, što znači da bi ovaj postizborni savez imao 129 poslanika, odnosno tri više od broja neophodnog za skupštinsku većinu. Čak i ako se od tog broja oduzmu dva mandata, koliko je pripalo stranci Sulejmana Ugljanina, koji je do sada bio bliži narodnjačkoj koaliciji, ova grupacija bi i dalje imala većinu. U tom slučaju ne bi im bilo neophodno 14 mandata koje je osvojila Liberalno-demokratska partija.
Odmah u izbornoj noći Koštunica je izjavom da su razlike između njegove stranke i DS-a nepremostive praktično „zalupio vrata” Tadiću i juče očekivano otpočeo razgovore sa radikalima. Kako je novinarima rekao Aleksandar Vučić, generalni sekretar radikala, zamenik predsednika stranke Tomislav Nikolić i lider DSS-a Vojislav Koštunica razgovarali su „o karakteru, ciljevima i programu buduće vlade”. Prema njegovim rečima, još ništa nije završeno kada je reč o postizbornoj koaliciji, ali postoji konsenzus o značajnim pitanjima za budućnost države. Vučić je najavio i da će čelnici radikala o formiranju vlade razgovarati i sa predsednikom SPS-a.
Portparol DSS-a Andreja Mladenović najavio je da će ova partija nastaviti razgovore sa SRS-om, ali i SPS-om i strankama koje su okupljene oko Stranke demokratske akcije Sulejmana Ugljanina. Mladenović je takođe naglasio da će DSS napraviti koaliciju sa SRS-om i SPS-om ili će ići u opoziciju.
Kako nezvanično saznajemo, do sastanka lidera DSS-a i SPS-a moglo bi da dođe možda već danas.
Za razgovor sa socijalistima (ali ne samo sa njima) zainteresovani su i u DS-u, ali juče nisu stizale nikakve vesti niti se iko oglašavao iz koalicije Za evropsku Srbiju o tome da li i sa kim su se njihovi čelnici sastali da bi pokušali da formiraju skupštinsku većinu. Predsednik DS-a Boris Tadić, da podsetimo, nakon što su stigli prvi nezvanični rezultati izbora iz kojih se videlo da je lista koju oni predvode dobila najveću podršku birača, rekao je da treba što pre formirati Vladu Srbije i da će na tome početi da radi odmah.
Ukoliko se nezvanične informacije o postizbornom savezu DS-a i SPS-a pokažu kao tačne to ne bi predstavljalo potpuno iznenađenje. Naime, već neko vreme iz DS-a stižu signali da socijalisti nisu potpuno neprihvatljivi kao koalicioni partneri za razliku od radikala koji su ostali na „crnoj listi” ove stranke.
Analitičari smatraju i da bi odluka Dačića da napravi koaliciju sa DS-om bila dugoročno za socijaliste dobar taktički potez. Ulaskom u vladu sa DS-om ova partija bi konačno dobila„legitimaciju”, da je potpuno raščistila sa Miloševićevom politikom. Kada su u pitanju birači socijalista, njima je svakako Koštunica bliži od Tadića, ali bi savez sa demokratama lakše preboleli ukoliko bi se efekti nove vlade osetili pre svega kroz poboljšanje životnog standarda, odnosno ukoliko bi socijalisti uspeli da se izbore za promene radnog zakonodavstva i za veće penzije. Prve izjave iz DS-a ukazuju da bi zahtevi te vrste mogli da naiđu na razumevanje.
Problem bi mogao da predstavlja odnos socijalista prema Haškom tribunalu, ali tu prepreku je već premostila prva Koštuničina vlada, koja je uvela princip dobrovoljnih predaja haških optuženika, na koji je SPS pristao.
Ipak, nezvanične informacije o poželjnim koalicionim partnerima socijalista u suprotnosti su sa zvaničnim izjavama čelnika te stranke da su im Koštunica i radikali bliži. A sama činjenica da socijalisti sad imaju koalicioni potencijal da mogu i sa jednima i sa drugima čini ih, uz proevropsku listu, najvećim dobitnicima ovih izbora.
S druge strane, titulu najvećeg gubitnika mogao bi da ponese Koštunica, ukoliko mu ne pođe za rukom da sa radikalima i socijalistima sastavi vladu.
Naime, lider DSS-a je sam doneo odluku da raspiše izbore u trenutku kad je imao premijersku poziciju i 47 poslanika u parlamentu.
Sada ima 17 poslanika manje, manji koalicioni potencijal i samim tim manje šanse da i treći put zaredom vodi vladu.
Potpredsednik Izvršnog odbora DSS-a Dragan Šormaz kaže u izjavi za „Politiku” da nije sporno da im rejting pada, a to objašnjava činjenicom da ih birači doživljavaju kao partiju koja je suviše dugo u vlasti. Kao manjkavosti svoje partije on ističe da marketinški ne nastupaju onako kako bi trebalo.
„Mi imamo politiku, program, rezultate, ali ih ne prezentujemo na pravi način za razliku od DS-a koji koristi sve prednosti učešća u izvršnoj vlasti”, tumači Šormaz rezultate svoje partije.
Na pitanje da li strahuju od daljeg pada rejtinga, on odgovara negativno uz opasku da bi lično voleo da odu u opoziciju, ali „samo da nisu državni interesi u pitanju”. Uostalom, kako kaže, ni u jednoj zemlji neka partija nije uspela da u procesu tranzicije bude na vlasti u dva mandata kao oni. Da li će im to poći za rukom i treći put? Šormaz tvrdi da za njih uopšte nije toliko bitno da li će imati premijera. I Koštunica je kada su saopšteni rezultati izbora rekao da neće biti ništa strašno ni ako odu u opoziciju.
Da bi se sastavila odlazeća vlada trebalo je tri meseca. Ovoga puta će taj posao možda biti završen i brže jer je rok za dogovor o koaliciji za Beograd dva meseca, a po svemu sudeći dogovor na republičkom nivou biće preslikan i na glavni grad. I ovde je lista Za evropski Beograd osvojila najveći broj glasova 39,20 odsto, za njima su radikali sa 35,01 glasova dok je na trećem mestu „narodnjačka koalicija” koja je osvojila slično koliko i na republičkom nivou 11,12 odsto. LDP je sa 6,91 odsto postigao nešto bolji uspeh nego na parlamentarnim izborima dok su SPS–PUPS i JS lošije prošli –dobili su 5,22 odsto.
Jelena Cerovina
[objavljeno: 13/05/2008.]
.jpg)
