Izvor: S media, 11.Nov.2010, 13:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

I Koštunica kriv za pobunu JSO?

Pravni zastupnik Mile Đinđić, majke ubijenog premijera Zorana Đinđića, advokat Srđa Popović podneo je Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal krivičnu prijavu za delo oružana pobuna Jedinice za specijalne operacije u novembru 2001. godine, saznaje portal S media.

Za to krivično delo osumnjičeni su bivši komandanti JSO Milorad Ulemek Legija i Duško Maričić Gumar, bivši pomoćnici komandanta za rezervni sastav i bezbednost Zvezdan Jovanović i Veselin >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Lečić, bivši predsednik SRJ Vojislav Koštunica i bivši načelnik Uprave vojne bezbednosti Aco Tomić.

Devet godina od pobune „beretki“

Dugo očekivana krivična prijava, o čemu je portal S media u više navrata izveštavao, dostavljena je u podne pisarnici Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu. U njoj je navedeno da je Jedinica za specijalne operacije 8. novembra pre devet godina otkazala poslušnost starešinama i protivzakonito izašla iz baze „Štolc“ u Kuli u nameri da izvrši državni udar, zbaci tadašnju vlast i izazove strah građana.

Spasojević komanduje pobunom

11. novembar 2001. godine, 21 sat i 50 minuta

Spasojević zove NM (nepoznatog muškarca) i kaže mu da je premijer Zoran Đinđić otišao u Kulu.

Spasojević: „Zovi ovoga i reci mu da kaže onome da nema šanse da se popusti, samo da ne izdaju. Znači, nema šasne da se popusti, odjebaće ga, sad ko izda – pizda. Svoje zahteve moraju da ispune. Nema sile, osim Koštunice, ako on naredi.“

NM: „Misliš da prekinu? On to neće da uradi.“

Spasojević: „I verovatno sutra dolaze za Beograd. I nema šanse da odustanu dok ovaj ne ode. Znači, javi mu da zna, ovaj Koštunica. Javi mu da je otišao ovaj tamo. Samo nemoj sa tog telefona.“

Bivši komandanti i njihovi zamenici Ulemek, Maričić, Jovanović i Lečić osumnjičeni su za organizovanje oružane probune. Po njihovoj naredbi, u bazi su isključeni fiksni telefoni a mobilni aparati oduzeti pripadnicima jedinice kako bi svaka komunikacija sa spoljnim svetom bila prekinuta. Svi pripadnici koji su do tog dana bili u obezbeđenju državnih funkcionera povučeni su u bazu kao i onaj deo jedinice koji je obezbeđivao Aerodrom „Nikola Tesla“. Pod punim naoružanjem, jedinica je najpre blokirala autioput kod Vrbasa a 12. novembra u jutarnjim satima sa 24 borbena vozila marke „hamer“ i beogradski most „Gazela“.

Kuda vode tragovi Đinđićevog ubistva?

Bivši predsednik SRJ Vojislav Koštunica osumnjičen je za krivično delo pomaganja izvršiocu jer suprotno Ustavu nije ugušio pobunu i u obraćanju javnosti opravdao taj čin navodeći da pripadnici JSO štrajkuju kao i lekari uprkos tome što je štrajk pripadnika policije zabranjen po Ustavu, član 57, stav 3.

Tadašnji Koštuničin savetnik za bezbednost, general Aco Tomić osumnjičen je za krivično delo podstrekivanja izvršilaca zato što je Ulemeku i šefu zemunskog klana Dušanu Spasojeviću garantovao da se Vojska neće mešati dok pobuna traje.

Tomićevu odgovornost pojašnjava i odlazak tadašnjeg zamenika Uprave za bezbednost Vojske Jugoslavije Todora Petkovića sa te funkcije. Petković je nekoliko dana posle pobune podneo zahtev za penzionisanje navodeći da „neće da bude servis Ljilji Nedeljković i kojekakvim savetnicima“ i da je „s Tomićem nemoguće da Uprava bude profesionalni deo Armije“.

Dokazi postojali i ranije

Advokat Radivoj Paunović, koji je u prosecu za ubistvo premijera Đinđića bio punomoćnik premijerove majke Mile, u izjavi za S media portal podseća da su on i Srđa Popović još 13. jula 2005. godine tadašnjem specijalnom tužiocu za organizovani kriminal Slobodanu Radovanoviću podneli predlog za proširenje optužnice za krivično delo oružana pobuna JSO.

„Očekivao sam da će to biti urađeno mnogo ranije jer je Popoviću i meni, na sastanku koji su inicirali Radovanović i njegov zamenik Jovan Prijić, rečeno da ne insistiramo na proširenju optužnice već da sačekamo završne reči u procesu i da će odmah potom biti oformljen novi predmet za krivično delo oružana pobuna Jedinice za specijalne operacije. Mi smo tada, nažalost, poverovali tom obećanju. Sve je moglo da bude urađeno mnogo ranije jer su i tada u predmetu za ubistvo premijera Đinđića postojali validni dokazi za oružanu pobunu“, rekao je za S media portal Paunović.

Petković je u internoj prijavi koju je protiv Tomića podneo načelniku Generalštaba Nebojši Pavkoviću naveo da je bio svedok kada je Tomić garantovao Legiji da Vojska neće reagovati na izlazak JSO na ulice i da je tada Tomić „kroz smeh rekao Legiji: Samo vi momci radite svoj posao, za Vojsku ne brinite.“

Da je JSO bio rešen da ide do kraja svedoči i izjava njenog komandanta Duška Maričića Gumara osvanula 12. novembra 2001. godine u jednom nedeljniku:

„Ovo se neće ovako završiti. Ili ćemo svi izginuti, a to će malo teže ići, ili će oni dati ostavke.“

U krivičnoj prijavi navedena je i uloga Dušana Spasojevića Šiptara koji je sa pripadnicima svoje kriminalne grupe aktivno učestvovao u pobuni. Spasojević je bio jedan od ključnih ljudi u organizaciji i koordinaciji pobune, dolazio je u bazu „Štolc“ dok je pobuna trajala i držao na telefonskoj vezi komandu JSO. U telefonskom razgovoru sa nepoznatim muškarcem Spasojević zahteva da jedinica ni po koju cenu ne prekida pobunu osim ako to Koštunica ne naredi.

Mnogo puta do sada navedeni motivi izlaska pripadnika JSO na ulice neubedljivi su i ništavni u odnosu na stvarne motive kojima su se tih novembarskih dana rukovodili. Ključni motivi koje su imali Legija i komandni kadar jedinice bili su zaustavljanje izručenja pripadnika JSO Hagu, sprečavanje rasformiranja jedinice i strah od istrage koja je protiv Legije vođena za četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali.

Koštuničini motivi, kaže krivična prijava, bili su nepomirljiv sukob sa premijerom Zoranom Đinđićem, otpor prema međunarodnoj obavezi zemlje da sarađuje sa Haškim tribunalom, otpor lustraciji i zaštita ostatka aparata Slobodana Miloševića u Vojsci i Vojnoj bezbednosti.

Tomić je, prema navodima prijave, Đinđića smatrao neprijateljem Vojske pa je njegov motiv za učestvovanje u oružanoj pobuni bio zaustavljanje izručenja pripadnika Vojske Hagu.

Motivi šefa zemunskog klana Dušana Spasojevića Šiptara oduvek su bili očuvenja Jedinice za specijalne operacije iza koje je Spasojević uspešno skrivao zemunski klan i zločine koje su počinili njegovi članovi.

Krivična prijava koju je u ime premijerove majke podneo njen zastupnik Srđa Popović plod je dugogodišnje analize događaja koji je prethodio 12. martu 2003. godine. Popović je i ranije u javnim nastupima navodio imena odgovornih za oružanu pobunu ceneći je kao krivično delo protiv države i predstavnika najviših državnih organa. S početka jeseni i Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal najavilo je istragu u vezi sa pobunom JSO ali nije poznato u kom smeru istraga ide.

Dejan St. Jeremić

Nastavak na S media...

Kurir: KRIVE KOŠTUNICU ZA POBUNU JSO

Glas javnosti: Krive Koštunicu za pobunu JSO