Izvor: Politika, 21.Jan.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šešelju se žuri

Lider SRS-a neće iznositi odbranu, što će bitno skratiti postupak. – Tužilaštvo za izvođenje dokaza ima još ukupno 18 sati, a na presudu se može čekati i nekoliko meseci

Specijalno za „Politiku” od dopisnika Bete iz Haga

Suđenje Vojislavu Šešelju pred Haškim tribunalom ubrzano se bliži kraju, a presuda bi mogla da bude izrečena u narednih nekoliko meseci. Skraćivanje postupka posledica je neočekivane odluke lidera SRS-a da odustane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od iznošenja odbrane. Tužilaštvu je ostalo još 18 radnih sati za iznošenje dokaza, ali to ne znači i da će sudsko veće, kojim predsedava Žan-Klod Antoneti, odmah izreći presudu. Rok u kome to treba da se obavi nije definisan, ali je izvesno da se ne meri godinama nego mesecima.

Na izricanje presude će se čekati i zbog brojnih proceduralnih komplikacija koje suđenje prate od samog početka. Tužilaštvo je prošlog četvrtka usporilo proces iznevši zahtev za prekid postupka zbog tvrdnji jednog zaštićenog svedoka da je „dobio pretnje” od Šešeljevih ljudi. Premda je predsedavajući sudija Antoneti na zahtev tužilaca za prekid suđenja smesta odgovorio da se „postupak mora nastaviti”, ovonedeljna rasprava je otkazana bez javnosti dostupnog obrazloženja. Da li će suđenje biti nastavljeno iduće sedmice u ovom trenutku nepoznato je.

Od kada se dobrovoljno predao tribunalu, 24. februara 2003, Šešelj je u haškoj sudnici poručivao da mu vreme provedeno u pritvoru, a ni eventualna duga kazna ne znače ništa naspram cilja da „rasturi tribunal”. Odluka da se praktično ne brani i tako skrati postupak je, kako ocenjuju posmatrači u Hagu, izraz njegovog uverenja da tužioci u proteklih godinu dana ništa nisu ni dokazali, ali i poslovične samouverenosti. Odluka se, takođe, tumači kao prva naznaka Šešeljevog nestrpljenja u očekivanju da će se, po izricanju presude, trijumfalno vratiti u Srbiju i pomoći svojoj uzdrmanoj partiji.

„Sud je, naravno, svestan da Vojislav neće pristati na branioca, on se za pravo da se brani sam izborio 2006. godine. Ako mu nametnu branioca, što je najgora varijanta, on će sigurno krenuti u štrajk glađu”, kaže član Šešeljevog pravnog tima Zoran Krasić. Na optužbe da zastrašuje svedoke Šešelj je odgovorio protivoptužbom da mu tužioci pritiscima preotimaju svedoke koji žele da svedoče u njegovu odbranu.

Prećutni utisak iz holova tribunala jeste da se tužioci ne mogu nadati presudi kojom bi Šešelj bio osuđen na dugogodišnji zatvor. Problemi sa kojima se više puta promenjene ekipe tužilaca suočavaju od početka suđenja, ako se po strani ostave Šešeljeve neretko uvredljive provokacije, proističu iz same optužnice koju je protiv

njega podigla bivša glavna tužiteljka Karla del Ponte.

Šešelj je optužen da je „govorom mržnje”, ali i regrutovanjem, opremanjem i slanjem na ratišta dobrovoljaca SRS-a, koje je navodno kontrolisao, učestvovao u progonu, istrebljenju, višestrukim ubistvima, zatvaranju, mučenju i okrutnom postupanju, bezobzirnom razaranju i pljački Hrvata i Muslimana u Hrvatskoj i BiH. Takođe,

optužen je i za deportaciju i prisilno premeštanje Hrvata iz vojvođanskog sela Hrtkovci 1992.

U sudnici se do sada pokazalo da je, kao i u nekim drugim haškim postupcima, optužnicu mnogo lakše napisati nego dokazati. Većina svedoka optužbe, uključujući i žrtve teškog zlostavljanja poput sadašnjeg predsednika Stranke demokratske akcije

BiH Sulejmana Tihića, u sudnici nije mogla, a često nije ni pokušavala da uspostavi jasnu vezu, a još manje komandni odnos, između srpskih paravojnika, počinilaca zločina, i samog Šešelja. Šešelj je takve iskaze redovno nazivao „poštenim”, često

potvrđujući da su zlodela počinjena, ali negirajući svoju odgovornost, uz tvrdnju da je dobrovoljce slao u JNA ili Vojsku Republike Srpske koje su im komandovale na ratištima.

Krasić kaže da pravni tim gotovo pet meseci nema takozvanu privilegovanu komunikaciju sa Šešeljem, da je sud pre mesec dana dozvolio ovu vrstu komunikacije sa jednim članom tima Borisom Aleksićem. „On ne koristi tu privilegovanu komunikaciju. Mi se s njim čujemo, ali o predmetu se ne priča, zato što se sve prisluškuje, pa može da se koristi protiv njega. Vojislav je tamo sam, koristi svoju inteligenciju, znanje i neke podatke koje smo mu mi ranije dostavili i on izuzetno dobro vodi postupak”, navodi on.

Radoš Milutinović

[objavljeno: 22/01/2009]

Nastavak na Politika...