Izvor: Press, 05.Dec.2010, 22:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kao klinka šišala sam se do glave

Poznata srpska glumica priča kako je umalo ostala bez jedne noge kada je pokušala da zaustavi vagon pun uplašenih dečaka, otkriva da je glumu upisala sasvim slučajno i opisuje svoj život sa fudbalerom Mitrom Mrkelom Poslanica SRS-a Lidija Vukićević jedan je od najzapaženijih članova srpskog parlamenta, iako se vrlo retko može videti za skupštinskom govornicom. Radikale Vojislava Šešelja, koga još nije upoznala, zastupa u parlamentu >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << od 2004. godine, a u narodu je i dalje označena kao vrcava Lilika i Violeta iz najpopularnijih serija i filmova 80-ih godina.Ostala je i zapamćena kao jedan od predvodnika delegacije SRS-a koju je 2007. tadašnji predsednik Tomislav Nikolić poslao da razgovara sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem u vezi s izborom novog mandatara. Malo je poznato i da je ova radikalka ćerka bivšeg saveznog poslanika iz Kraljeva Vlastimira Vukićevića i da ima jak porodični politički pedigre.
- U rodnom Kraljevu bila sam „važno" dete, kao ćerka direktora Tehničke škole i gimnazijske profesorke književnosti. Ali bila sam nemoguća, divlja, neobuzdana. Nisam mogla da dobijem peticu iz poznavanja prirode, pa sam rekla roditeljima da me učiteljica zlostavlja i da će srce da mi strada, pa su morali da me u četvrtom razredu prebace kod druge profesorke - priča Vukićevićeva.
Ode noga
Javnu pohvalu za „dobre noge" dobila je nedavno od seks bombe Severine, a Vukićevićeva otkriva za Press da je u šestom razredu umalo ostala bez jedne jer ju je podmetnula pod vagonet.
- Išli smo na društveno korisni rad u fabriku vagona „Jasen". Drugari su se kešali na jedan vagonet koji je bio zakočen, ali je pod teretom krenuo. Dečaci, među kojima je bila i moja prva ljubav, zakukali su da zaustavim vagon, pa sam podmetnula nogu! Malo je falilo da mi je otkine! Godinu dana sam nosila gips i šinu - priča Vukićevićeva.
Ona otkriva da se u detinjstvu pentrala po drveću, sahranjivala životinje, ali i da je uoči mature htela da se ošiša do glave.
- Moja kosa je bila prirodno kovrdžava, ali ne ovakva, već talasasta, što bi moja majka rekla, neuredna. Za vreme ručka, negde u osmom razredu, rekla mi je da nešto moram da promenim. Ustala sam revoltirana, otišla kod frizerke i tražila da me ošišaju do glave! Ošišale su me na dvojku, kao muško! Takva sam i otišla na maturu, a posle toga kosa je počela da mi raste spiralno. Majka se šlogirala, a jedan dečko koji je bio zaljubljen u mene, sin predsednika opštine, kad me je video, odljubio se. Svi su me zezali i zvali dečko - priseća se Lidija.
U to vreme njen otac je postao savezni poslanik, pa direktor SIZ-a, odnosno ministar prosvete. Sestra Marina upisala je studije u Beogradu, pa su se preselili u prestonicu.
- Svakoga dana pre gimnazije išla sam kod frizera da mi ispravlja kosu. Pred kraj prve godine fakulteta otišli smo na bazen i profesor Milenko Maričić je bio iznenađen kada je video kako mi se kosa posle izlaska iz vode kovrdža. Rekao mi je da više ne smem da je ispravljam - dodaje Vukićevićeva.
Lidija otkriva da je želela da studira kliničku psihologiju i da je glumu slučajno upisala.
- Moja prijateljica je htela da upiše glumu i tražila je da joj držim strah na prijemnom. Kažem, ajd' i ja da konkurišem. I ušla sam u uži izbor, a moja drugarica je odmah ispala. Tada je primljeno nas sedmoro. Profesorima je bilo fascinantno kako mogu da se transformišem i da jednu pesmu govorim na šest načina, a ja sam rekla da je to zato što sam želela da budem psiholog - priča Lidija.
Nisam znala ko je Mrkela
Po završetku fakulteta dobijala je uloge u pozorištu, iako priznaje da jako voli film. Najdraža joj je uloga „Lutalice", ali ipak slavu i titulu najpopularnije glumice stare Jugoslavije doneo joj je „Bolji život". Tada se zabavljala sa fudbalerom Crvene zvezde Mitrom Mrkelom.
- Mitra i mene upoznao je njegov kum, vlasnik SOS kanala Dragiša Kovačević, koji je kao stari lisac znao šta je dobra devojka. Fudbal me nije uopšte zanimao i ja sam ga zvala Mrkelja! Nisam imala pojma ko je on. Družili smo se dugo, pa zabavljali, i na kraju venčali. Bila je velika ljubav dok je trajala, dobili smo Andreja, koji sada ima 18 godina i igra u Zvezdi, i Davida (16), koji trenira u OFK - kaže Lidija.
Zbog Mrkeline karijere povukla se na vrhuncu slave i 1992. godine otišla iz Srbije.
- Živeli smo u Holandiji, Turskoj, SAD. Nikada nisam bila zainteresovana da budem žena fudbalera. Mitar da gol, svi vrište, padaju u trans, a onda i ja kao nešto pljeskam. U toj tuđini mi je proradio patriotski duh i tada sam insistirala da se vratimo kući iako mi je do holandskog pasoša falilo nekoliko meseci. Rekla sam Mrkeli - „šta će mi njihov pasoš kad imam moj srpski". Želela sam da se vratim iako su ovde bile plate dve marke i nije bilo struje. Tamo sam imala kuću, bazen, sve, ali nisam imala ništa - priča nam Lidija.
Posle osam godina zajedničkog života razveli su se, ali bez „filmske drame".
- Kad već dođe do toga, onda je razvod kao da idete da kupite kilo limuna. Deca su ostala kod mene, dobri su momci. Zadovoljna sam što sam uspela da se uz karijeru udam, rodim decu, razvedem se i opet volim - zaključuje Lidija Vukićević.

Nastavak na Press...