Izvor: Večernje novosti, 04.Sep.2015, 12:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija ide na Evrobasket po vizu za Rio: Vreme za korak više

SREBRNA medalja na prošlogodišnjem Svetskom prvenstvu u Španiji, istrgnuta iz skeptičnih ruku većine pratilaca i poznavalaca košarke, promenila je ugao posmatranja za 180 stepeni. Od grupe simpatičnih momaka bez perspektive u najboljoj konkurenciji, naš nacionalni tim transformisao se u grupu koju niko ne želi da sretne, posebno u utakmicama "pobedi ili idi kući". Nije pogrešno reći da je kreator čudesne metarmofoze >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Aleksandar Đorđević, tada selektor početnik, a sada trener kojeg kolege nipošto ne žele da sretnu na terenu. Jedno leto promenilo je sve, tako da Srbija godinu kasnije zauzima mesto u prvom redu kandidata za zlatnu medalju na Evrobasketu. Prema sveže objavljenom rejtingu na sajtu FIBA, formiranom na osnovu pripremnih mečeva i subjektivne procene autora, nalazi se na vrhu favorita za titulu na 39. kontinentalnom šampionatu! Visoka pozicija potkrepljena je i statističkim parametrima. Srbija na Evrobasket ide sa dvojicom od trojice igrača iz prve petorke Evrolige, od kojih je jedan nosilac MVP priznanja - Nemanja Bjelica. Drugi je kapiten Miloš Teodosić, koji je traku preuzeo od Nenada Krstića, a trećeg je blokirala odluka San Antonija, iako je visok 221 centimetar. Na osnovu jedne dobronamerne izjave pomoćnog trenera Crvene zvezde Velibora Radovića, Sparsi su zabranili nastup Bobanu Marjanoviću zbog rizika od povrede stopala. Izrastanje Bjelice u igrača sposobnog da uradi sve na terenu, zbog čega mu je Minesota poručila da je vreme za NBA, jedan je fragment izmenjene slike o našoj reprezentaciji. Korake od sedam milja načinili su sadašnja i buduća zvezda Fenerbahčea - Bogdan Bogdanović i Nikola Kalinić, Miroslav Raduljica je pokazao da je u pravim trenerskim rukama razorno oružje u reketu, Nemanja Nedović u pripremnim utakmicama da iz njega nije ispario NBA potencijal, Marko Simonović i Stefan Marković da je malo onih koji mogu bolje da odigraju epizodne uloge. Teško je i sagledati domete Srbije ukoliko Zoran Erceg, koji se vratio u nacionalni tim posle sedmogodišnje pauze, pokaže ono što već godinama radi na evroligaškim terenima, ili ukoliko centarski debitant Ognjen Kuzmić demonstrira zbog čega mu je Đorđević, za mnoge iznenađujuće navukao dres Panatinaikosa. Ako naši navijači i naši protivnici ugledaju ono što Sale vidi u njemu, Srbija će neuporedivo lakše ispuniti ciljeve na Evrobasketu. Prvi je direktan plasman na Olimpijske igre u Riju naredne godine, što lestvicu podiže na nivo finalne utakmice 20. septembra u Lilu, a drugi napraviti korak više u odnosu na SP u Španiji, što bi Srbiji kao samostalnoj državi donelo prvu košarkašku titulu. Poslednja, u zajednici sa Crnom Gorom, osvojena je na SP u Indijanapolisu 2002, a evropska godinu ranije u Istanbulu. Poslednju medalju na kontinentalnim šampionatima - srebrnu, nacionalni tim doneo je iz Poljske 2009. Možda je zaista došlo vreme za korak više...TV PRENOSI UTAKMICE Evrobasketa biće prenošene u oko 150 zemalja na svim kontinentima. Zaniljmivo da se direktna slika, bar ne putem "oficijelnih" kanala, neće videti u 11 evropskih zemalja: Jermeniji, Austriji, Azerbejdžanu, Belorusiji, Irskoj, Kazahstanu, Luksemburgu, Malti, Moldaviji, Švajcarskoj i Velikoj Britaniji. SVI USPESI NAŠIH TOKOM zajedničkog življenja sa republikama iz bivše SFR Jugoslavija, Srbija je na 21. evropskoj smotri osvojila 13 medalja: zlato 1973, 1975, 1977, 1989. i 1991, srebro 1961, 1965, 1969, 1971. i 1981, kao i bronzu 1963, 1979. i 1987. godine. Pod imenom SR Jugoslavija, odnosno sa Crnom Gorom, Srbija se sa svakog EP vratila sa odličjem oko vrata. U tri mandata je vladala Evropom, 1995, 1997. i 2001, a 1999. je bila treća. Ime SCG se nije posrećilo Srbiji, jer smo 2003. i 2005. ostajali bez medalja. Od 2007. se takmičimo kao samostalna država, a zasad, jedinu, i to srebrnu osvojili smo 2009. na EP u Poljskoj. TROFEJNI TANDEM ALEKSANDRU Đorđeviću se pruža prilika da uđe u istoriju kao tek druga osoba koja je osvojala Evrobasket kao igrač i selektor. Zasad je to pošlo za rukom samo Panajotisu Janakisu koji je kao kapiten grčkog nacionalnog tima podigao pehar 1987, zatim i kao selektor 2005. Inače, Đorđević se nikad sa velikog takmičenja nije vratio bez medalje. Kao igrač, osvajao je evropska zlata 1991, 1995. i 1997, bronzu 1987, bio je svetski prvak 1998. i olimpijski vicešampion 1996. Prošle sezone, sa selektorskog debija, sa Svetskog kupa u Španiji, vratio se za srebrom. I član stručnog štaba, Miroslav Nikolić uvek se sa velikog takmičenja vraćao bogatiji za odličje. Bio je pomoćnik na OI u Atlanti 1996. (srebro), EP u Španiji 1997. (zlato), SP u Atini (1998), EP u Francuskoj (1999) i SP u Španiji 2010. (srebro). Predvodio je mladu reprezentaciju SCG do evropskog zlata 2006, i juniore (do 19) do svetskog zlata u Novom Sadu (2007). BELOŠEVIĆ I JOVČIĆSUDIJE na Evrobasketu: Amit Balak (Izrael), Žan-Šarl Kolan (Francuska), Reno Geler (Belgija), Spiridon Gontas (Grčka), Are Haliko (Estonija), Sigmundur Herbertson (Island), Siniša Herceg (Hrvatska), Tomas Jasevičijus (Litvanija), Milivoje Jovčić (Srbija), Miloš Koljenšić (Crna Gora), Marćin Kovalski (Poljska), Saverio Lancarini (Italija), Olegs Latiševs (Letonija), Robert Lotermozer (Nemačka), Petri Mantila (Finska), Igor Mitrovski (Makedonija), Rustu Nuran (Turska), Petar Obradović (BiH), Emio Perez (Španija), Sašo Petek (Slovenija), Ilja Putenko (Rusija), Entoni Sinterniklas (Holandija), Robert Viklicki (Češka), Serhij Zaščuk (Ukrajina), Ilija Belošević (Srbija), Matej Boltauzer (Slovenija), Hristos Hristodulu (Grčka), Gentian Ćići (Albanija), Igor Dragojević (Crna Gora), Benhamin Himenez-Truhiljo (Španija), Apostolos Kalpakas (Švedska), Luiđi Lamonika (Italija), Jurgis Laurinavičijus (Litvanija), Emin Mogulkoč (Turska), Sreten Radović (Hrvatska), Fernando Roča (Portugal), Borys Rižik (Ukrajina), Serđo Silva (Portugal), Edi Vijator (Francuska), Jakub Zamojski (Poljska).
Pogledaj vesti o: Vize,   Svetsko prvenstvo

Nastavak na Večernje novosti...