Izvor: RTS, 27.Sep.2011, 16:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Rat lala" zbog šengena
Holandske lale više nisu poželjne u Rumuniji. Političari u Hagu kažu da je to ucena zbog neslaganja Holandije da Bukurešt i Sofija uđu u šengensku zonu, rumunske vlasti tvrde da je po sredi "opasna bakterija".
Vladajuća koalicija u Hagu, ali i političari u Finskoj nisu podržali kompromis o postepenom pridruživanju Rumunije i Bugarske bezviznom šengenskom režimu.
Razlog tome jeste izostanak obećanih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << rezultata u borbi protiv korupcije i kriminala. To je izazvalo oštra reagovanja zvaničnika u Bukureštu, ali i čudne poteze rumunskih carinika.
"Holandska vlada je nekako zarobljena u antievropskoj, antiimigracionoj agendi ekstremističke stranke", rekao je ministar inostranih poslova Teodor Bakonski, aludirajući na populističku Stranku slobode, koja podržava krhku vladajuću koaliciju u Hagu.
I predsednik Trajan Basesku oštro je kritikovao odluku holandske vlade.
"Holandija nema argumenata da određuje pridruživanje Rumunije šengenskoj zoni. Najveći je investitor u Rumuniji. Ako je korupcija tako velika, zašto su Holanđani investirali 11 milijardi evra u Rumuniji", upitao je Basesku i naglasio da je Rumunija ispunila sve tehničke kriterijume za pridruživanje.
Slučajno ili ne, dan nakon što su Holanđani saopštili da će reći "ne" naporima dve zemlje da se pridruže šengenskoj zoni, svi holandski kamioni koji su prevozili cveće i seme zaustavljeni su na rumunskoj granici. Razlog je sledeći - cveće sadrži "opasnu bakteriju".
Spor, koji je već poznat kao "Rat lala", izazvao je gnev nekih holandskih poslanika, koji su tu praksu nazvali "ucenom". Evropska komisija je rekla da razmatra to pitanje.
I Deda Mraz na udaru?
Rumunska odluka izazvala je žustru reakciju domaćih medija i novinara. "Holandija nas ne želi u šengenskoj oblasti i iznenada ne volimo miris holandskog cveća", kaže novinar Viorel Dobran.
"Finska nas, takođe, ne želi tamo. Šta bi trebalo da učinimo tim povodom? Da tražimo Deda-Mrazu račune za poklone u džaku, zaustavimo irvase na granici da bismo se pobrinuli da iznerviramo susedne zemlje, nakon što njihova deca ne dobiju svoje kolače?", pita Dobran.
Drugi kažu da reakcija Rumunije nije opravdana, ukoliko je svesno blokirala uvoz lala.
"Crveni karton koji je pokazala Holandija trenutno je jedno od poslednjih sredstava koja mogu da primoraju Rumuniju da postane pravno uređena država. Znači, prvo treba da rešimo unutrašnje probleme, a onda da upremo prstom na Holanđane", komentariše novinar Mihaj Gotiu.
Ima i onih Rumuna koji se slažu sa zabranom uvoza lala kao recipročnom merom Bukurešta. Postavljaju pitanje da li stvarno sve zavisi od raspoloženja političara u Finskoj i Holandiji.
Poljska, koja trenutno predsedava Uniji, predložila je kompromis u vidu "dvostepenog" uvođenja Rumunije i Bugarske u šengensku zonu, pri čemu bi se do kraja oktobra otvorile vazdušne i pomorske granice, dok bi se o otvaranju kopnenih graničnih prelaza razgovaralo tokom sledeće godine.
I dok su, ranije neodlučne, Francuska i Nemačka, kao i većina članica EU, spremne da podrže taj predlog, Holanđani i Finci i dalje su protiv ulaska Bugarske i Rumunije u bezvizni evropski prostor, dok dve najmlađe članice EU ne postignu vidljivije rezultate u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Šengenska zona postoji od 1985. godine i trenutno obuhvata sve zemlje članice EU, osim Velike Britanije, Irske, Rumunije i Bugarske.
