Izvor: TvojPortal.com, 09.Maj.2011, 11:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PAJEVIĆ: Politički vrh mora da se uozbilji i ubrza reforme
(dnevnik.rs) – Gotovo sam sasvim siguran u to da Srbiji neće biti ukinut bezvizni režim za put njenih građana u EU, jer su Vlada i odgovarajuće ministarstvo jasno shvatili poruku i sugestije koje dolaze iz Brisela,i da će odgovarajuće mere biti preduzete. Sve ukazuje na to da će biti pojačani sistemi kontrole, realizovano sve oko povratka lažnih azilanata i problem s njima prevaziđen.
Ali, >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << očito je da vlast mora da radi ozbiljno i kontinuirano – ocenio je u razgovoru za „Dnevnik“ osnivač i savetnik ISAC fonda Milan Pajević, jedan od stručnjaka najbolje upućenih u evropsku problematiku.
Preko noći je nakon belgijskog pisma Evropskoj komisiji policija pronašla izdavače lažnih papira i pohapisla ih. Zbog čega je vlast kaskala za merama, jer Vlada i MUP sada postaju operativni kada je situacija alarmantna, a prošlogodišni podatak je da je najviše lažnih azilanata s beviznim režimom u Evropu stiglo iz Srbije?
– Taj stil kao da je prirođen ovde, da radimo samo kada nas neko opomene ili kada u nekim stvarima doteramo „cara do duvara“. Ne bi smelo da se ponavlja da povlačimo poteze samo onda kada nas EU ili neka druga međunarodna institucija natera da to uradimo. U Srbiji bi trajno trebalo da postoji svest o tome da uređujemo naše društvo drugačije od onoga u čemu jesmo, ili u čemu smo bili tokom devedesetih godina prošlog veka, što povlači energične i kontinuirane akcije u mnogim oblastima, uključujući i ovu oko „belog šengena“. Prilično je nedostojanstveno da našu vlast stalno neko treba da opominje da bi reagovala, a ponekad je uslovljena i drugim potezima. Odgovornost i kontinuiranost, svakodnevni rad su neophodni da se reforme sprovode s makismalnom dinamikom, i bez oklevanja i dvosmislenosti.
Pokazuje li Vlada odloženim delovanjem ili nakon „packi“ Brisela zapravo prave administrativne kapacitete, a oni su neophodni ovoj državi da postane punopravna članica EU?
– Činjenica je da naši institucionalni kapaciteti nisu dovoljni, ali s druge strane, aparat radi onda kada dobije jasan i nedvosmislen nalog od političkog vrha, tako da ne bih odvajao aparat od političkog establišmenta: te dve stvari idu ruku podruku, ako govorimo o reformskom vođenju zemlje. Politički establišment je taj koji donosi odluke, određuje dinamiku i usmerava, a onda admnistracija to sprovodi. Dakle, potrebno je to sadejstvo političkih organa Vlade kao izvršnog organa i Skupštine, a onda je tu rad državne administracije. Svakako da je neophodna velika reforma jer s ovim stilom koji smo primenjivali poslednjih deset ili 20 godina ne možemo daleko odmaći. To je reforma koja predstoji Srbiji, teče sporo, a u nekim oblastima nikako ne odmiče.
Kako to da je „lider„ u lažnim azilantima koji idu u EU postala Srbija, a ne zemlje koje imaju sličnu populaciju, Crna Gora na primer, pa Albanija?
– Očigledno da naše službe u okviru državnog aparata nisu funkcionisale dovoljno profesionalno. A zašto je to tako, to bi trebalo da bude predmet istraživanja kontrolnih organa i same Vlade. Na nepravilnosti su potrebne oštre reakcije, a kod nas evidentne greške, pa i velika odstupanja od zakona, završavaju bez ikakvih sankcija, i tako se ljudi ohrabruju da čine nezakonite radnje ili se neprofesionalno ponašaju. I tu se vraćamo na neophodnu reformu čitavog aparata i na njegovo mnogo modernije ustrojstvo.
Kada pominjete reforme, mislite li da ćemo ispuniti očekivano za status kandidata za članstvo u EU jer juni je tu, a zakoni čiji je tajming taj mesec još nisu ugledali svetlo dana?
– Ako bi se radilo ozbiljnije i većom brzinom, možda bi se i moglo postići, a ako propuštamo vreme, jasno je da možda nećemo imati to što očekujemo, a to je kandidatski status. Ne mislim da nekoliko meseci nije od ključne važnosti ni za kandidatski status ni za bilo šta drugo što je u vezi s našim etapama ka EU, već da je mnogo važnije da svi budu svesni toga da nam je u interesu da unapređujemo život u okviru naše zemlje. Zapravo, s tog stanovišta nemamo vremena za gubljenje.
Kakve su vaše informacije o raspoloženju Brisela da Srbija dobije i status kandidata i datum za početak razgovora o članstvu s EU?
– Što se raspoloženja Brisela i ljudi koji se tamo bave Zapadnim Balkanom tiče, ono zaista postoji. Rekao bih da je u EU sada nešto bolja klima nego pre godinu-dve, kada je Unija bila u sopstvenoj institucionalnoj krizi vezano za Lisabonski ugovor, a i sam početak finansijske i ekonomske krize. Treba imati u vidu da je Brisel sedište EU, tu su EK i komesar za proširenje, ali treba da vodimo računa i o političkim uslovima, a o tome se pita svih 27 članica Unije. Tako da je prema nama potrebno dobro raspoloženje ne samo u Briselu već i u svim prestonicama članica EU. U EK-u, kod komesara za proširenje i u Generalnoj direkciji za proširenje postoji želja da se ne gubi vreme i da se Srbija ohrabri i podrži da dobije ne samo kandidatski status već, što je važnije, datum otvaranja pregovora o pristupanju EU, što je ključna stvar.
Provejava li u ovome što ste rekli upozorenje na to da bi Beograd morao da obrati pažnju na pojedine države članice i njihovo raspoloženje?
– Da, apsolutno, kao što je bilo neophodno i poslednjih deset godina.
Da li bi izveštaj glavnog haškog tužioca Serža Bramerca zaista mogao biti jedini kamen spoticanja?
– Svakako. Poučeni i prethodnim iskustvima, a i saznanjem da je završetak saradnje s Haškim tribunalom neophodan politički uslov, upozorenja imaju težinu. Bez hapšenja preostalih osumnjičenih ne možemo dobiti Bramercovo pozitivno mišljenje, ali postoje tu i nekakve mogućnosti „između“. Imajući u vidu stav nekih država članica EU, teško je poverovati da će nam bez pozitivnog Bramercovog izveštaja neka od njih progledati kroz prste tako lako.
Dragan Milivojević
Izbeći ćemo sramotu
Bezvizni režim je jedino opipljivo što su građani osetili od predizbornih obećanja vlasti. Šta bi njegov gubitak značio za aktuelnu garnituru?
– To bi bila velika sramota i bila bi potvrda pred Briselom da naši organi nisu u stanju da sprovode preuzete obaveze. Sveukupno bi to bio loš signal za EU, ali sam siguran u to da do toga neće doći. Poslednjim akcijama vlast potvrđuje da je svesna kompletne situacije, a sve suprotno bi bilo veliko razočarenje za građane Srbije.
SrbijareformeISAC fondmilan pajevicpoliticki vrhubrzavanje
Pogledaj vesti o: Vize
