Izvor: Vesti-online.com, 26.Dec.2012, 01:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Manfred Šoh pomogao Srbima

U vreme dok je u Jugoslaviji 1992. godine u toku bio građanski rat, krenuli su prvi zahtevi da se uvedu vize građanima tadašnje SRJ sa jugoslovenskim pasošem. Među prvim državama koja se odlučila na takav korak bila je Austrija i to na predlog Alojza Moka, ministra spoljnih poslova.

Veliki gest: Manfred Šoh

Zbog toga su ispred austrijskih konzulata i ambasada odjednom nastali redovi građana koji su za >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << proputovanje kroz Austriju morali da uzmu vizu. Među građanima pogođenim ovakvom odlukom bili su i zaposleni u pogonima bavarskog automobilskog koncerna BMW, koji su zbog posla u austrijskim pogonima morali da vade vizu u austrijskim diplomatsko-konzularnim predstavništvima kako bi iz Nemačke s jugoslovenskim pasošem putovali u Austriju. U pogonima u Minhenu radilo je tada 25.000 radnika među kojim je bilo dosta Jugoslovena.

Tada je važnu ulogu odigrao Manfred Šoh, predsednik Centralnog radničkog saveta BMNj. Svedok tog događaja bio je Dušan Radović, tada član Radničkog saveta BMNj i predsednik Saveza nemačkih sindikata (DGB) za Minhen.

- U to teško vreme bili smo svedoci problema koje su imali državljani SR Jugoslavije koji su iz pogona u Nemačkoj trebali zbog posla da idu u Austriju. Odjednom su nastali redovi ispred austrijskog konzulata u Minhenu i uglavnom su to bili Srbi koji su imali jugoslovenski pasoš. Zbog potreba posla i zbog cele situacije, Manfred Šoh je u jednom razgovoru rekao da će pokušati da pomogne u rešavanju problema.

 

Azilanti

Građani Srbije su pre tri godine dobili bezvizni režim sa zemljama Evropske unije. Bilo je to značajno psihološko rasterećenje, a ta odluka danas ima i svoju tamnu stranu - problem azilanata koji visi kao stalna pretnja povratku vremena dugih redova, čekanja i ponižavanja.

- Posle prikupljanja podataka o broju radnika sa jugoslovenskim pasošem, on je napisao pismo austrijskom kancelaru Francu Vranickom 9. jula 1992.

 

Već posle osam-devet dana dobio je odgovor iz kabineta austrijskog kancelara da uskoro jugoslovenskim radnicima u Nemačkoj neće trebati austrijske vize. Kada sam saznao za to nisam mogao da verujem da su tako brzo reagovali, ali i da su obećali ukidanje viza - priseća se danas Dušan Radović.

On tvrdi da je pismo Manfreda Šoha austrijskom kancelaru Vranickom na najdirektniji način doprinelo da se ukinu već uvedene vize jugoslovenskim državljanima. Tada je među zaposlenim jugoslovenskim radnicima u BMNj nastao talas oduševljenja, a da nisu ni znali ko je zaslužan za takvu promenu.

 

Prvi stranac na kongresu DGB Dušan Radović

Dušan Radović je sa Šohom bio u Radničkom savetu, ali je nastavio kontakte s njim i posle odlaska u penziju pre 16 godina.

 

Radović je u dva mandata bio član Saveta stranaca grada Minhena, a kao iskusan sindikalni aktivista i rukovodilac bio je prvi stranac koji je svojevremeno učestvovao na kongresu DGB u Berlinu.

 

Danas je on član Saveta seniora grada Minhena, predsednik Internacionalnog foruma seniora i najzaslužniji što su servisni centri za stara lica u Minhenu širom otvorili vrata strancima, a među njima i ljudima s prostora bivše Jugoslavije.

Prilikom posete predstavnika Generalnog konzulata SRJ i razgovora sa Manfredom Šohom u centrali BMNj u Minhenu, Dušan Radović je tadašnjem generalnom konzulu Željku Vlahoviću pomenuo Šohovo pismo Vranickom. To je bila još jedna prilika da se i zvanično izrazi zahvalnost čoveku koji je brzo reagovao.

I danas, posle više od 20 godina od tog događaja, mnogi naši ljudi zaposleni u BMNj sa zahvalnošću govore o velikom gestu Manfreda Šoha.
Pogledaj vesti o: BMW

Nastavak na Vesti-online.com...