Izvor: Politika, 28.Maj.2013, 12:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lobiranje za vize
Za imigracionu reformu među najzainteresovanijim su tehnološke kompanije, farmeri – i strane zemlje
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Amerika bi za desetak godina mogla da dobije više od 10 miliona novih državljana, ako uspe najnoviji pokušaj imigracione reforme. Ovde je naime danas 11 miliona ilegalnih imigranata koji nestrpljivo čekaju šta će im doneti novi zakon koji je ušao u kongresnu proceduru i u Senatu, gornjem domu, prošao prvu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prepreku.
Utisak je da je uspeh reforme izgledniji nego 2007, kada u Kongresu nije isposlovana većina da se nešto promeni. Ovoga puta, na predlog zakona od 867 strana već je podneto oko 300 amandmana, što je indikator da će i u njega biti ugrađeno mnoštvo „specijalnih interesa”. „Specijalni interesi” se ovde u zakone ugrađuju lobiranjem, a u ovom slučaju ono se čini intenzivnijim nego obično. Razne pogodnosti za sebe traže tri grupacije: tehnološke kompanije, agrobiznis – i strane države. „Microsoft”, „Fejsbuk”, „Gugl”, „Intel” i drugi džinovi iz Silicijumske doline nastoje da lobiranjem isposluju jednostavnije i brže odobravanje radnih viza za talente iz inostranstva. Samo „Microsoft” trenutno ima 6.300 otvorenih pozicija za softver inženjere koje ne može da nađe u Americi, a ukupno ovde bi moglo odmah da se zaposli nekoliko desetina hiljada stranih programera i drugih informatičkih stručnjaka.
Opšta stopa nezaposlenosti u Americi i dalje je relativno visoka – 7,5 odsto – ali u informatičkom sektoru ona je na teoretskom minimumu: 3,2 odsto. Bržem zapošljavanjem stranaca prepreka su neadekvatne kvote za njihove radne vize i druge imigracione formalnosti. „Microsoft” je prošle godine za lobiranje potrošio osam miliona dolara, a „Gugl” čak 16 miliona. Ukupno za pogodnosti u imigracionom zakonu, prema „Sanlajt fondaciji”, nevladinoj organizaciji koja u Vašingtonu promoviše političku transparentnost – 170 elektora je angažovalo 680 lobističkih organizacija.
Informatički biznis, koji je za prošlogodišnju izbornu kampanju priložio ukupno 64 miliona, pre svega želi da isposluje veću kvotu u takozvanom H-1B viznom programu i, kako stvari stoje, uspeće da njihov broj sa sadašnjih 65.000 godišnje poveća na 110.000.
Kompanije iz ovog sektora na svom platnom spisku kao stalno zaposlene konsultante imaju poznata lica iz Vašingtona: Džoel Kaplan, nekadašnji zamenik šefa kabineta predsednika Buša, danas radi za „Fejsbuk”, a Suzan Molinari, bivša kongresmenka iz Njujorka, lobira za „Gugl”.
Druga grupacija zainteresovana za lakši vizni režim za profil stranaca koji su im potrebni jeste poljoprivredna industrija, koja ne može bez sezonskih radnika na poslovima koji ne mogu da se obavljaju mašinama. U ovom sektoru je inače i najviše „ilegalaca”. Prema podacima Nacionalnog saveta farmerskih kooperativa, samo u Kaliforniji 80 odsto plantažera voća ne može danas da nađe dovoljno radnika za sezonske poslove kao što su branje ili podrezivanje stabala.
Donekle je međutim iznenađenje velika zainteresovanost stranih zemalja da u novom imigracionom zakonu obezbede specijalni tretman za svoje građane.
Južna Koreja je u tu svrhu angažovala, kako iznosi „Njujork tajms”, jednog bivšeg analitičara CIA, dva veterana iz Bele kuće i nekoliko bivših stručnih saradnika Kongresa i uspela da ugradi neke odredbe za svoje državljane.
Nekoliko paragrafa za sebe isposlovala je i Irska, koja se za to obratila direktno predsedniku Obami, dok je Poljska za svoju stvar lobirala preko potpredsednika Džoa Bajdena i nekoliko kongresmena i obezbedila da njeni turisti u SAD mogu da putuju bez vize.
Nisu, naravno, svi srećni zbog veće konkurencije koju donosi dolazak stranih stručnjaka koji mogu da budu konkurencija Amerikancima, ali niko u ovoj debati ne pominje drugu stranu ove medalje – da ono što Amerika dobije, zemlje koje su školovale programere i haj-tek inženjere izgube.
M. Mišić
objavljeno: 28.05.2013.
