Izvor: B92, 12.Okt.2012, 16:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bezvizni režim sve ugroženiji
Berlin -- Zahtevi u Nemačkoj za suspenziju bezviznog režima Srbiji i Makedoniji zbog velikog broja azilanata postaju sve glasniji.
Pored pokrajinskih ministara unutrašnjih poslova, reagovao je i savezni ministar Han-Pater Fridrih, tražeći proveru vizne slobode.
'Vizna sloboda za Srbiju i Makedoniju mora da ide na proveru.....'', rekao je Fridrih, političar bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), ''sestrinske'' >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << partije Hrišćansko-demokratske unije (CDU), kancelarke Angele Merkel, preneli su nemački mediji.
On je upozorio da vizna sloboda ne sme da vodi u zloupotrebu azila. ''Spremnost Nemaca da pomognu onima kojima je zaista to potrebno i koji su progonjeni ovim je opterećena....'', rekao je Fridrih.
Ministar unutrašnjih poslova Bavarske Joahim Herman je danas zahtevao od EU i Evropske komisije hitno ukidanje bezviznog režima za Srbiju i Makedoniju, zbog velikog broja azilanata iz te dve države i rekao da postoji urgentna potreba za delovanjem, kako bi se zauzdao dramatični rast broja osoba koje traže azil.
''Zahtevam od EU i Evropske komisije da odmah ukine viznu slobodu za Srbiju i Makedoniju'', rekao je Herman danas, saopštilo je njegovo ministarstvo.
On je i od savezne nemačke države zahtevao da jasno skrati administrativni postupak prema azilantima i rekao da u to spada, takođe, i da se broj zaposlenih u Saveznoj službi za migracije i izbeglice poveća za najmanje 200 ljudi.
Mediji pišu da '' eksplodira'' broj srpskih i makedonskih azilanata u Nemačkoj. Statistika kaže to isto-u januaru 2010. godine je, na primer, bilo 68 zahteva za azil iz Srbije, u januaru ove godine 697, a u septembru ove godine 1.395 zahteva za azil.
Srpski azilanti, njih 4.300, koliko ih je u osam meseci ove godine podnelo zahtev za azil u Nemačkoj, a od kojih je svega 0,3 odsto i steklo to pravo, očigledno su glavni uzrok nezadovoljstva nemačkih vlasti, koje sada traže i privremenu suspenziju bezviznog režima, ali i radikalno skraćenje azilantskog postupka na 48 sati.
Kada je reč o odobrenju zahteva za azil, odnosno, pozitivno rešenim kvotama, koja je za Srbiju 0,3 odsto, statistika kaže da je, poređenja radi, iz Avganistana 35 odsto od ukupnog broja podnetih zahteva dobilo status azilanata, iz Iraka 62 odsto, Sirije 94 odsto, Irana 53 odsto.....
Zahtevi za proverom bezviznog režima Srbiji i Makedoniji nisu stigli samo iz ekonomski bogatih i razvijenih pokrajina, poput Bavarske ili Hesena, već i sa teritorije nekadašnjeg DDR, iz pokrajina koje same kubure s privrednim problemima i gde je malo stranaca našlo ''uhlebljenje''- poput Tiringije ili Meklenburg-Prednje Pomeranije.
Portparol za unutrašnja pitanja nemačkih demohrišćana u Bundestagu Hans-Peter Ul je, tražeći ukidanje bezviznog režima Srbiji i Makedoniji, rekao da je kvota priznanja azilantskog statusa nula.
Tema azilanata i vizna sloboda za Srbiju i Makedoniju biće, prema nemačkim medijima, razmatrana na samitu EU ministara unutrašnjih poslova i prava 25. oktobra.
Za Nemačku, prema ocenama Ula, nastaju visoki troškovi zbog dolaska azilanata.
Prema njegovim računicama, u ovom trenutku jedan odrasli podnosilac zahteva za azil, bez dece, pri prosečnom trajanju postupka od dva meseca, dobija oko 700 evra, uz plaćene troškove za povratak u zemlju.
Volfgang Bozbah, predsedavajući Odbora za unutrašnja pitanja Bundestaga, koji je već pre nekoliko dana zatražio suspenziju bezviznog režima, danas ponovio svoj zahtev.
''Nemačko Ministarstvo inostranih poslova bi trebalo da proveri da li se sadašnje stanje mora promeniti ili kako se na drugi način može sprečiti zloupotreba našeg socijalnog sistema'', rekao je Bozbah listu ''Rur nahrihten''.
Podnosiocima zahteva iz Srbije i Makedonije je, prema izjavi jednog portparola bavarskog ministarstva, stalo samo do toga da se ''prečicom'' i manipulacijama na nekoliko meseci dočepaju nemačkih socijalnih primanja.
Podaci pokazuju da čak i u to malo pozitivno rešenih slučajeva nije utvrđen nikakav progon, već-kako se navodi- lične prepreke za proterivanje nazad, poput bolesti podnosioca zahteva.
Statistika kaže, a i nemačka štampa piše, da je od ukupno podnetih zahteva za azil iz Srbije i Makedonije preko 90 zahteva Roma.
.jpg)
