Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Jan.2010, 15:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vukčević: Na slučaju Mladić 24 sata dnevno
BEOGRAD - Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je Tanjugu da bi potraga za Ratkom Mladićem i Goranom Hadžićem u 2010. trebalo da bude okončana, a begunci privedeni pravdi.
"Najvažnije je da Ratko Mladić i Goran Hadžić budu u Hagu što pre i na tome se radi 24 sata dnevno", rekao je Vukčević u intervjuu nacionalnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << agenciji.
"Ja u tome učestvujem kao jedan od koordinatora Akcionog tima i spreman sam da položim račune. Nije mi u prirodi da posao ostavljam nezavršen", izričit je tužilac.
Prema njegovim rečima, Akcioni tim sve probleme na hapšenju i pronalaženju haških begunaca nastoji da eliminiše, a Mladić i Hadžić će se u Tribunalu naći onoga trenutka kada problema više ne bude bilo.
"Onog trenutka kada budem imao tu informaciju sledi akcija, kao što je bilo i u slučaju Stojana Župljanina i Vlastimira Đorđevića", rekao je Vukčević.
Trgovina organima
On je precizirao da je saznanja do koji se došlo u predmetu "trgovine organima" otetih na Kosovu i Metohiji podelio sa specijalnim izvestiocem Saveta Evrope Dikom Martijem i da istraga u tom predmetu napreduje.
Vukčević je dodao da očekuje da će se klupko tog zločina ubrzo raspetljati, jer se "ušlo u osinje gnezdo i ide se do kraja".
Tužilac je istakao da je, kada je reč o suđenjima optuženima za ratne zločine, godinu koja je na izmaku obeležio početak suđenja bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom.
"Poruka koja je u tom trenutku emitovana iz Srbije govorila je o našoj želji da se isprave greške iz prošlosti. Srbija je emitovala poruku pravde za žrtve i njihove porodice i to je naš doprinos međunarodnoj pravdi", ocenio je Vukčević.
On je ukazao da je i u nacionalnim okvirima učinjen veliki napor kako bi se zadovoljila pravda za žrtve i njihove porodice - počelo je suđenje "Gnjilanskoj grupi", optuženoj za mučenje, zlostavljanje i ubistvo civila u Gnjilanu, na Kosovu i Metohiji 1999. godine.
Rad Tužilastva krunisan je pravosnažnim presudama Zdravku Pašiću i Aleksandru Mediću optuženim za ratne zločine protiv civila tokom ratnih dešavanja 90-ih godina u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Nove istrage
Vukčević je naveo da je tokom 2009. godine otvoreno na desetine novih istraga, od kojih je najviše pažnje, ali i "izazova", bilo u slučaju "mediji" i "trgovina organima", koji će, prema njegovom očekivanju, dobiti epilog i obeležiti 2010. godinu.
"Na desetine predmeta je u radu, očekujem da će sve ići mnogo efikasnije, jer se uvodi tužilačka istraga. Ojačali smo kapacitete, podmladili tim i čeka nas još mnogo posla", rekao je tužilac za ratne zločine.
Ukazavši da je Tužilaštvo nedavno pokrenulo dva nova predmeta, istragu protiv šest lica za zločine u selima Skočić, Malešić, Petkovci i Drinjača, i zločin u Belom Manastiru u Hrvatskoj, Vukčević je rekao da je uveren da će, kada se istrage privedu kraju, biti podignute dve nove optužnice.
On je naveo da srpsko Tužilaštvo za ratne zločine ima dobru saradnju sa tužilaštvima u regionu i u prilog tome dodao da je predmet "Beli manastir" jedan od 28 koji su razmenjeni sa Državnim odvjetništvom Hrvatske, na osnovu Sporazuma o saradnji u progonu učinilaca krivičnih dela ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida.
Slučaj Zvornik
Prema njegovim rečima, "slučaj Skočić" je nastavak slučaja "Zvornik" u kojem ima gotovo 800 žrtava i u kojem Tužilastvo u kontinuitetu dolazi do novih saznanja o novim događajima i novim počiniocima.
"Jedan od osumnjičenih za ovaj zločin poznat je našim kolegama iz Specijalnog tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala. Odavno tvrdimo da se ratni zločini i najteži oblici kriminala prepliću i to je potpis ljudi koji su naneli najveću moralnu štetu našoj zemlji, kroz pljačku, ubistva, nepoštovanje tuđe vere i osnovnih ljudskih vrednosti", ocenio je Vukčević.
Vukčević, koji je i član Državnog veća tužilaca, osvrnuo se na pretpraznični izbor tužilaca i zamenika tužilaca.
On tvrdi da politika nije imala uticaja i da su stručnost, osposobljenost i dostojnost odlučivali o izboru odnosno reizboru, što, kako je naveo, ne znači da svi oni koji se nisu našli na spisku nisu ispunili te kriterijume.
"Pre nešto više od 10 godina tužioce i sudije birao je ministar pravde. Prisustvo politike i pritisci bili su deo svakodnevice. Danas imamo tela u čijem su sastavu u nadmoćnoj većini sudije i tužioci, koji biraju svoje kolege", rekao je Vukčević.
On je podsetio i da je usvojen Zakon o pravosudnoj akademiji, da će uskoro biti organizovani neposredni izbori za Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, sto će, kako je naglasio, predstavljati potpunu depolitizaciju pravosuđa.
Reforma
Prema Vukčevićevim rečima, u sveobuhvatnoj reformi, kakva se upravo sprovodi u Srbiji, moguće je da se potkradu greške i normalno je da bude nezadovoljnih.
"Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva su tela koja čine oni koji u svojim sredinama imaju najveći kredibiletet i da li mislite da će iko od nas staviti svoju karijeru u službi bilo koje politike? Znam da je to nemoguće. A kritika, teorije, primedbe... sastavni su deo demokratije", podvukao je Vukčević.
On je najavio da će Državno veće tužilaca neizabranim nosiocima javnotužilačke funkcije dostaviti obrazloženje koje će sadržati razloge zbog kojih kandidat nije izabran.
Tužilac je podsetio da je Državno veće tužilaca izabralo 416 zamenika javnih tužilaca i da je za tu funkciju predložilo 88 kandidata, koje je izabrala Skupština Srbije.
"Od 546 mesta, koja su bila predviđena za izbor, iz formalnih razloga ostala su nepopunjena 42 i taj posao biće završen tokom novog konkursa, koji će uskoro biti raspisan", zaključio je Vukčević.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
