Izvor: Blic, 17.Nov.2009, 13:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usvojeno je 5.000 evropskih standarda
Predmet standardizacije u širem smislu odnosi se na materijal, komponente, opremu, sistem, metodu ili aktivnost" Ali, standardizacija može da bude ograničena i na posebne aspekte predmeta koji se standardizuje. Praktično su sve oblasti ljudskog stvaralaštva pokrivene oblastima standardizacije i u okviru njih doneti su međunarodni standardi - kaže u razgovoru za „Blic" mr Ivan Krstić, direktor Instituta za standardizaciju Srbije.
Ko i na koji način donosi standarde?
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
- Rad Instituta, kao i svuda u svetu, u pojedinačnim oblastima standardizacije odvija se u osnovnim tehničkim radnim telima, a kod nas to su komisije za standarde i srodne dokumente. U ovom trenutku u Institutu postoji više od 200 komisija i osnovni je princip da su one, u pogledu područja rada, simetrične sa odgovarajućim tehničkim komitetima na međunarodnom ili evropskom nivou. Kada komisija zaključi da predmet njihovog rada zaslužuje da bude proglašen za nacrt srpskog standarda, odnosno srodnog dokumenta, obavezno se stavlja na javnu diskusiju koja traje 60 dana. Nakon ove faze predlog podleže jezičkoj redakturi - lekturi i korekturi - i na kraju rešenjem direktora Instituta se, u skladu sa Zakonom o standardizaciji, donosi srpski standard.
Da li postoji obaveznost poštovanja standarda u našoj zemlji?
- Primena standarda je dobrovoljna u našoj zemlji, kao u praktično skoro svim zemljama u svetu. Međutim, u slučaju kada se tehnički propis poziva na srpski standard, tako da je ispunjavanje zahteva tog standarda jedini način da se postigne usaglašenost sa zahtevima iz tehničkog propisa, i tada primena takvog standarda postaje obavezna jer se on primenjuje kao tehnički propis. Inspekcijski organi brinu o tome kada je primena standarda obavezna i koliko se ispunjavaju zahtevi onih standarda na koje se tehnički propisi pozivaju.
Zašto je važno da se standardi harmonizuju na međunarodnom nivou?
- Ključne međunarodne organizacije sa kojima usklađujemo standarde jesu Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) i Međunarodna elektrotehnička komisija (IEC). Naš institut je punopravni član tih organizacija duže od pola veka i uspešno prati rad njihovih tehničkih komiteta koji donose standarde. Tehnički propisi danas se uglavnom pozivaju na standarde koji su harmonizovani na međunarodnom i evropskom nivou (kao i u drugim regionima sveta), što je izuzetno važno za uklanjanje prepreka trgovini i povećanje efektivnosti i efikasnosti nacionalnih privreda.
Kada je reč o evropskim organizacijama za standardizaciju, kada će naš institut postati njihov punopravni član?
- U kontekstu evropskih integracija naše zemlje, jedan od mnogih uslova je da naš institut preuzme sve evropske standarde kao srpske i pri tom povuče sve već objavljene srpske standarde koji su u suprotnosti sa evropskim. Za poslednje dve godine, od oko 18.000 evropskih standarda i srodnih dokumenata, preuzeli smo više od 5.000. Od 2006. godine Zakonom o standardizaciji je omogućeno da se po prvi put naši nacionalni standardi objavljuju na stranom jeziku (mi smo izabrali engleski jezik).
Četrdeseti po redu Svetski dan standarda posvećen je najozbiljnijoj pretnji sa kojom se čovečanstvo danas suočava - globalnom zagrevanju?
U kontekstu ovogodišnje teme preko 500 standarda ISO, koji podražavaju ovu problematiku, direktno se odnose na zaštitu životne sredine i druge aspekte problema globalnog zagrevanja. Naš doprinos je u tome što se trudimo da sinhronizujemo rad naših komisija za standarde sa relevantnim međunarodnim tehničkim komitetima i da u ovoj oblasti preuzmemo što veći broj međunarodnih i evropskih standarda kao srpske. Međutim, potrebno je da i Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, verovatno i neka druga ministarstva, kao i Agencija za energetsku efikasnost, usklađuju i donose tehničke propise koji izričito nalažu primenu najnovijih međunarodnih i evropskih standarda koji su preuzeti kao srpski.
Koliko ima standarda
- Na međunarodnom nivou danas postoji oko 18.000 neelektrotehničkih i oko 6.000 elektrotehničkih standarda, a svake godine se objavi više od hiljadu novih naslova standarda. Neki od njih zamenjuju prethodne, a neki su potpuno novi, za nove predmete standardizacije u novim oblastima. Slično je i sa evropskim standardima, godišnje se izda između 1.000 i 2.000 novih. Jedan od devet uslova za punopravno članstvo Instituta za standardizaciju Srbije u evropskih organizacijama za standardizaciju je da se osposobi za preuzimanje oko 2.000 standarda godišnje. Najbogatije i najrazvijenije evropske zemlje (Nemačka, Francuska i Engleska), kao i druge zemlje članice evropskih organizacija za standardizaciju, uspevaju da postignu taj sinhronizam. Verujem da ćemo za dve-tri godine to moći i mi - objašnjava Krstić.
.jpg)
