Izvor: RTS, 25.Feb.2014, 15:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Uskoro zakon o imovini stradalih u Holokaustu

Poput drugih evropskih država, Srbija bi trebalo da donese zakon o imovini ubijenih jevrejskih porodicau Holokaustu, koja je posle rata nacionalizovana. Donošenje tog zakona očekujemo u roku od šest meseci, kaže direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić.

Srbija bi, poput drugih evropskih država, trebalo da donese zakon koji bi se bavio statusom imovine oduzete od jevrejske zajednice tokom Holokausta u Drugom svetskom ratu, a direktor Agencije za restituciju Strahinja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Sekulić rekao je da se donošenje takvog zakona očekuje u narednih šest meseci.

Zakon bi u fokusu imao imovinu bez naslednika koja je posle rata nacionalizovana, budući da su čitave porodice koje su bile njeni vlasnici ubijene.

Sekulić je, na konferenciji "Nacionalizacija, konfiskacija i restitucija - istorijska, zakonska, ekonomska i politička pitanja", podsetio da je tokom Drugog svetskog rata u Srbiji ubijeno 90 odsto članova jevrejske zajednice i da je pred današnjom generacijom moralna obaveza da ispravi deo nepravde i koliko god je moguće otklone posledice Holokausta.

On je objasnio da su u drugim državama, kada je reč o imovini bez naslednika koja je oduzeta od Jevreja, obično formirani fondovi kojima zajednički upravljaju država i jevrejska zajednica.

"Srbija će imati specifična rešenja, ali okvir je taj da se formira entitet kojim bi upravljala jevrejske zajednica, država i eventualno neko iz svetske jevrejske zajednice", objasnio je Sekulić.

Prema njegovim rečima, moralna je i ljudska obaveza današnjih generacija da otklanjaju nepravde iz prošlosti, jer pitanje je da li je zlo koje je dovelo do Holokausta mrtvo ili se samo umirilo, i zato je neophodno činiti korake kako se nešto slično ne bi dogodilo u nekoj drugoj formi i na nekom drugom mestu.

"Zakonom o restituciji iz 2011. otvara se poslednje poglavlje restitucije, procesa koji traje već 24 godine. Poslednji korak i zakonska pretpostavka za to je donošenje zakona o vraćanju imovine koja je oduzeta kao posledica Holokausta i donošenje tog zakona očekujemo u roku od šest meseci", rekao je Sekulić.

Ambasador Izraela Josef Levi je podsetio da je na teritoriji nekadašnje Kraljevine Jugoslavije ubijeno oko 67.000 od 82.000 jevreja, a da je u Srbiji od oko 34.000 Jevreja u Holokaustu nestala 31.000.

"Nalazimo se pred ozbiljnim zakonskim, moralnim i filozofskim pitanjem. Ti ljudi su živeli u nekim stanovima, a za sobom su ostavili sinagoge, škole, fabrike, imanja, i šta se događa sa tom imovinom posle njihovog ubistva? Šta je sa onim porodicama koje su istrebljene do poslednjeg člana, pitanje je složeno ali nije nerešivo", konstatovao je Levi.

Levi smatra da je ovo šire evropsko pitanje, a da, kada je reč o Srbiji, veruje da je njegovo rešavanje u dobrim rukama i zato očekuje dobro, realistično i moralno rešenje.

Kako je objasnio, ovo pitanje sa ekonomskog stanovišta nije toliko komplikovano u Srbiji koliko u nekim drugim evropskim državama, kao što je Poljska, gde je postojala brojnija jevrejska zajednica.

Levi je naglasio da potreba da se reši pitanje jevrejske imovine koja je ostala bez naslednika ni na koji način nije uperena protiv Srbije i da neće pred nju staviti nemoguće finansijske obaveze.

"Ekonomske mogućnosti Srbije su niske, ali su i očekivanja niska. Ne govorimo o nekim dramatičnim iznosima, ovo je naprosto pokušaj da se dosegne pravda u jednoj državi koja shvata kakvim su zločinima Srbi i Jevreji bili zajedno izloženi tokom nacističke okupacije", objasnio je Levi.

Na konferenciji je govorio i zamenik američkog ambasadora u Srbiji Gordon Dugud, koji je istakao da ta država dosledno podržava zahteve svojih građana za zadovoljenje pravde i vraćanje imovine koja im je oduzeta pre nego što su emigrirali iz ratom opustošene Evrope.

"Pitanje restitucije nije za SAD spoljnopolitičko već unutrašnje pitanje, jer ljudi su iz raznih krajeva sveta primljeni kao imigranti i garantovali smo im pravdu", objasnio je Dugud.

On je podsetio da je prilikom donošenja Zakona o restituciji u Srbiji obećano da će biti usvojen i zakon koji bi obuhvatio imovinu bez naslednika i da on mora da bude donet jer je sastavni deo ekonomskih reformi.

"Dok god se ne reši pitanje restitucije, ne može da se zaokruži ni proces ekonomskih reformi, kao što je privatizacija državne svojine. Dok god ne bude razjašnjeno pitanje vlasništva nad imovinom, strani investitori će dobro razmisliti pre nego što ulože ovde", rekao je Dugud.

Nastavak na RTS...