Izvor: RTS, 31.Jul.2012, 16:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Terci: Nema novih uslova za Srbiju
Ne vidim bilo kakav način da novi preduslov za ulazak Srbije u Evropsku uniju bude priznavanje nezavisnosti Kosova, kaže u ekskluzivnom intervjuu za RTS šef italijanske diplomatije Đulio Terci. Najvažnije pitanje, prilikom pristupnih pregovora, biće dijalog Beograda i Prištine, ističe Terci.
Ministar spoljnih poslova Italije Đulio Terci prvi je strani zvaničnik koji boravi u Beogradu nakon formiranja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nove vlade. Šef italijanske diplomatije u ekskluzivnom intervjuu za RTS govori o odnosima sa Srbijom, privrednoj saradnji, ali i nedavnoj izjavi Martija Ahtisarija da pristupanje Srbije Evropskoj uniji treba usloviti priznavanjem Kosova. Razgovor je vodila Danijela Cvetković.
Vaš dolazak u Beograd, samo nekoliko dana po formiranju nove srpske vlade, snažan je signal podrške. Italija je ključni partner Srbije u Evropskoj uniji. Kako vidite dalju saradnu dve zemlje?
Ova poseta je upriličena na početku mandata nove srpske vlade. Pošto je predsednik Nikolić preuzeo dužnost, ja sam posebno zadovoljan, jer ovo nije samo potreba Italije da uspostavi direktne, prijateljske odnose sa novom srpskom vladom. Takve odnose smo imali i ranijih godina. Ovo je način da kažemo vašoj vladi, parlamentu i srpskom narodu koliko je taj odnos značajan za sve Italijane, posebno za italijansku vladu.
Imamo mnogo prilika za privrednu saradnju, saradnju u trgovini, razvojnoj politici, a posebno na glavnom pitanju koje je sada na stolu, a to je odnos između Srbije i Evropske unije.
Moji razgovori sa predsednikom, premijerom i šefom diplomatije potvrdili su da postoji jasna volja Srbije da nastavi put ka EU. Kao šef italijanske diplomatije mogu samo da kažem da sam bio zadovoljan u martu kada je Evropski savet dao status kandidata Srbiji.
Sada se otvara novo poglavlje, a to je formalno otvaranje pregovora za članstvo. To pitanje je u rukama Evropske komisije, koja će predstaviti izveštaj u oktobru, koji će biti osnova za dalje odnose Beograda i Brisela o brojnim pitanjima. Najvažnije pitanje koje je na dnevnom redu jeste pitanje dijaloga Beograda i Prištine, a druga značajna pitanja u tom procesu su pitanja o strukturnim reformama, kojima je ova srpska vlada veoma posvećena.
Nedavno je Marti Ahtisari rekao da Beograd treba usloviti priznavanjem Kosova, ako Srbija želi u Evropsku uniju.
Ne vidim bilo kakav način da novi preduslov za ulazak Srbije u Evropsku uniju bude priznavanje nezavisnosti Kosova. U Evropi i Italiji znamo koliko je to pitanje politički i emotivno osetljivo. Svesni smo teškoća u vezi sa njim i odvajanja Kosova 1999. godine. Ne mislim da bilo ko želi da vam to postavi kao novi preduslov na sto.
S obzirom na dužničku krizu u Italiji, možemo li očekivati nove italijanske investicije u Srbiji?
Partnerstvo naše dve zemlje jača. Trgovinska razmena dostigla je 2,2 milijarde evra, a prošle godine povećana je za 15 odsto. Tokom prvih meseci ove godine, kada je naša ekonomija bila pogođena krizom, razmena je povećana desetak odsto. Dinamika u našoj razmeni pokazuje da je njena budućnost svetla.
Velike italijanske investicije u Srbiji su ključne, ne samo za srpsku ekonomiju, već i italijansku. Važne su za razmenu tehnologija u industriji automobila, u energetskom sektoru, velikim infrastrukturnim projektima, kao što je saobraćaj, metro. Moguć je dolazak drugih velikih italijanskih kompanija, i za mala i srednja preduzeća, kako bi doprineli rastu naših privreda.
Ministre Terci, ponekad se čini da dužnička kriza u evrozoni ide od lošeg ka gorem. Može li evro da opstane i koliko je Italija bila uspešna u antikriznim merama?
Mere koje je preduzela italijanska vlada od novembra 2011. godine već su donele mnoštvo pozitivnih efekata. Prvi se tiče mera za rebalans budžeta. Sledeće godine, deficit Italije biće manji od tri odsto. Stvaramo resurse i za smanjenje duga, ne samo deficita.
Evropski savet je dao Uniji, a posebno evrozoni, sredstva da reaguje na velike fluktuacije na tržištima, koje nastaju usled špekulacija. Imaćemo bolji nadzor bankarskih struktura, čime će se smanjiti mogućnost fluktuacija u zemljama kao što su Italija i Španija.
Važne su i mere za privredni rast. Više od 120 milijardi evra biće usmereno ka novim strukturnim reformama, kohezionim fondovima. Dakle, postoji široki spektar instrumenata za održanje evra, njegov opstanak i napredak. Nema sumnji da je konstrukcija na kojoj je građen evro – veoma solidna.
