Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Mar.2011, 02:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić u Briselu
BRISEL -
Predsednik Srbije Boris Tadić putuje danas u trodnevnu posetu Briselu gde će na konferenciji "Brisel Forum 2011", učestvovati na panelu posvećenom zapadnom Balkanu.
Pres služba predsednika Republike saopštila je da će Tadić u Briselu boraviti od 25. do 27. marta.
Predsednik će, kako je navedeno, imati i susrete sa najvišim zvaničnicima Evropske unije.
Jedinstvena prilika da se čuje glas Srbije
Direktor >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda ocenio je juče da će ovogodišnji Briselski forum biti dobra prilika da se čuje šta je naša zemlja uradila u procesu evrointegracija.
"Biće to takođe prilika da se čuje i poruka Srbije da se proces proširenja Evropske unije mora nastaviti i da pojedinačne zemlje Unije ne smeju da zanemare ovaj region, niti smeju da dozvole da popusti pažnja i podrška daljoj stabilizaciji mira u regionu", rekao je Vejvoda za Tanjug pred početak skupa.
Pored predsednika Srbije, među najavljenim učesnicima su najviši zvaničnici EU - predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropskog parlamenta Ježi Buzek, komesar za proširenje Štefan File i drugi, a očekuju se i najviši funkcioneri SAD, Svetske trgovinske organizacije, Svetske banke, brojnih predsednika i premijera.
Vejvoda je istakao da je učešće predsednika Tadića stoga veoma važno, jer je Forum, sa 450 učesnika iz domena političkog , privrednog, akademskog i medijskog života, jedinstvena prilika da se čuje glas i sve ono što se zbiva u Srbiji i u regionu.
"Zato je važno podsetiti javnost i Briselski forum na značaj procesa evrointegracija regiona i pokazati sve ono što je učinjeno, ukazujući pri tom i na izazove koje imamo sa ekonomskim, globalnom krizom i, naravno, sa reformskim izazovima koje postoje u svim zemljama", rekao je direktor Balkanskog fonda za demokratiju.
Prema njegovim rečima, ovakvi skupovi su značajni i zbog problema zamora proširenjem koje postoji u EU, koji je objektivan zbog ekonomskih i socijalnih nedaća koje pogađaju mnoge zemlje razvijenijeg dela Evrope, pa panel ovakve vrste može usmeriti pažnju ka Zapadnom Balkanu.
"Velika odgovornost leži i na samim zemljama regiona da nastave demokratski i reformski proces, kao i reformu privrede, u smislu prilagođavanja i otvaranja za investicije", ocenio je Vejvoda.
On je kazao da će Forum biti prilika i za bilateralne susrete, podsetivši da je predsednik Tadić prošle godine na Forumu imao susrete sa visokim zvaničnicima Evropske Unije i SAD.
"Predsednik je napravio niz poseta u regionu, bio je u Vukovaru, i sve su to stvari koje znaju oni koji prate Balkan. Upravo u tim, pojedinačnim događajima, leži ključ razumevanja da region zaista počinje da živi u duhu evropskog partnerstva, kako su to predsednici Tadić i Josipović, prošle godine rekli", podsetio je Vejvoda.
"Upravo tu dinamiku i političku volju za rešavanjem pitanja i u tom smislu početak dijaloga Beograda i Prištine, 9. marta, jeste nešto sa čim će (Tadić) moći da izađe pred svoje sagovornike", smatra direktor Balkanskog fonda za demokratiju.
Neprisustvo u SAD - seča grane na kojoj sedimo
Govoreći o odluci Srbije da njeni predstavnici ne učestvuju na Ekonomskom forumu u Baltimoru, SAD, zbog učešća kosovske delegacije, Vejvoda je rekao da smatra da to nije razborita odluka.
"Naravno da postoji tu jedna jaka politička dimenzija i slažem se da ne moraju predsednik i premijer da idu na takve skupove, ali je mogao neko niže rangiran iz Vlade Srbije da ide", ocenio je Vejvoda i dodao je u pitanju privredni skup, na kome su mogli da učestvuju i privrednici iz Srbije.
"Imam utisak, da neprisustvovanjem takvim skupovima donekle sečemo granu na kojoj sedimo. I to upravo u trenutku kada imamo potrebe za velikim i većim investicijama u situaciji ekonomske krize", zaključio je Vejvoda.
Maršalov fond, organizator skupa u Briselu, je američka javna institucija posvećena unapređenju veće saradnje i razumevanja između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope.
Fond je nazvan po američkom državniku Džordžu Katletu Maršalu (1889-1959), generalu, zapovedniku kopnenih snaga, državnom sekretaru i ministru odbrane, za koga je britanski premijer Vinston Čerčil rekao da je bio "tvorac pobede" saveznika u Drugom svetskom ratu.
Za tzv. Maršalov plan, koji je inicirao radi obnove razorene Evrope posle Drugog svetskog rata, dobio je 1953. godine Nobelovu nagradu za mir.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
