Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Apr.2011, 17:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tadić: Možemo brzo rešiti sve sporove

SMEDEREVO -

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas da Slovenija, Hrvatska i Srbija imaju seriju nerazrešenih bilateralnih sporova, ali je izrazio uverenje da svi problemi mogu biti rešeni u najskorijem periodu.

Tadić je, u Smederevu, posle sastanka sa premijerima Hrvatske i Slovenije Jadrankom Kosor i Borutom Pahorom, istakao da odnosi tri države konstantno idu uzlaznom putanjom i da, načinom na koji učvršćuju međusobne odnose, on e postaju primer drugim >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << regionima koji se suočavaju sa sličnim problemima.

Predsednik Srbije je kazao da je na drugom neformalnom sastanku personalne trilaterale analiziran širok spektar tema, od evroitegrativnih procesa do međunarodne bezbednosne situacije.

Akcenat je stavljen na privrednu saradnju i zajednički nastup na trećim tržištima, što će, prema Tadićevim rečima, nakon što dogovor bude formalizovan odgovarajućim sporazumima, otvoriti nove ekonomske perspektive za sve tri države.

Tadić je, precizirajući na kojim bi projektima tri države mogle da sarađuju, rekao da je remont tenkova u Kuvajtu samo jedna od mogućnosti, a da veliki potencijali postoje u oblasti prehrambene i građevinske industrije.

"Ubeđeni smo da imamo zajedničke resurse, ne samo na trećim tržištima, nego i kada je u pitanju infrastruktura, jer ovaj naš prostor vezuje zapadnu Evropu i Tursku i zato je neophodno da unapređujemo našu infrastrukturu", rekao je Tadić, i podsetio da je zajedničko železničko preduzeće Kargo 10 već postiglo značajne uspehe.

Tadić je izrazio zadovoljstvo zbog porasta trgovinske razmene između tri zemlje, konstatujući da je ona u poslednje vreme postala uravnotežena i da nijedna od njih ne beleži znatniji deficit.

Kada je reč o evrointegrativnim procesima, Tadić je kazao da je završetak pregovora Hrvatske sa EU značajan događaj za čitav region, jer je poruka da sve zemlje u regionu u relativno brzom roku mogu postići članstvo u EU.

"Srbija jasno pokazuje nameru da do kraja godine dobije status kandidata za članstvo u EU i datum početka pregovora kako bismo u relativno dogledno vreme i mi okončali pregovore.

To želimo i svim ostalim državama u regionu", rekao je Tadić.

Sagovornici su se tokom sastanka osvrnuli i na predstojeću donatorsku konferenciju posvećenu izbeglicama, kao i na saradnju u borbi protiv organizovanog kriminala.

Tadić je podsetio da se Hrvatska i Srbija suočavaju i sa problemima vezanim za optužnice protiv osoba osumnjičenih za ratne zločine, ističući da se od optužnica ne može odustati ali da Srbija i Hrvatska treba da sarađuju u njihovoj reviziji.

"Provera dokaza i optužnica neophodni su zbog kredibilnosti naših država i činjenice da svi odgovorni za ratne zločine treba da odgovaraju", rekao je Tadić, i izrazio očekivanje da će, na tom polju, Hrvatska poći tragom srpskog pravosuđa. Kada je reč o problemu sukcesije, Tadić je kazao da je postignut dogovor da se to pitanje rešava fazno, ali urgentno.

Slovenija i Hrvatska podržavaju put Srbije ka EU

Pahor i Kosor istakli su snažnu podršku evropskom putu Srbije i svih ostalih zemalja u regionu, ističući da je evropska perspektiva najbolji garant stabilnosti regiona.

Premijerka Hrvatske, koja bi u junu trebalo da završi pregovore sa EU i uskoro potom postane 28. član Unije rekla je da je Hrvatska uvek podržavala evropski put Srbije i da je to više puta jasno pokazala.

"Najkonkretniji dokaz te podrške je bila prošlogodisnja predaja prevoda aki kominitera Srbiji i drugim zemljama u regionu. To je projekat u koji smo uložili osam miliona evra, a taj čin je i potvrda da ćemo kada jednog dana postanemo član Unije moći da pružimo još jaču pomoć.

Prema rečima Kosorove, evropska perspektiva je najbolji garant stabilnosti regiona.

" U trasiranju tog puta nećemo se nikada umoriti", hrvatsko iskustvo po pitanju pridruživanju EU pokazalo je, istakla je Kosorova, " da se taj posao može obaviti i da se reforme isplate".

Pahor je, govoreći kao predsednik slovenačke vlade, ali i kao član evropskog Saveta, ali i ne u ime tog tela, istakao da će se založiti da Hrvatska u junu završi pregovore o članstvu, a da Srbija do kraja godine dobije status kandidata za članstvo.

Ističući da je učlanjenje u EU u prvom redu stvar ispunjavanja uslova, ali i političko pitanje, on je podsetio da je prošle godine i lično uputio pismo predsedniku Saveta EU Hermanu van Rompeju, u kojem se založio da se na agendu EU stavi budućnost regiona Jugoistočne Evrope.

" To sam učinio u ubeđenju da je to najvažnije nadahnuće za sprovođenje reformi u tim zemljama i preostalih otvorenih pitanja i danas isto smatram i moj je stav da približavanje zemalja zapadnog Balkana EU nije važno samo za te zemlje već i za samu Uniju" rekao je Pahor.

Predsednik Srbije se zahvalio Kosorovoj i Pahoru na podršci po pitanju evropskih integracija i istakao da je završetak pregovora hrvatske od izuzetnog značaja ne samo za Zagreb, već i za region i ocenio da je to politička prekretnica.

"Ipak, to je jasan znak da je taj cilj moguće postići i zato izražavam podršku Hrvatskoj i hrvatskoj vladi na tom planu", rekao je Tadić.

On je ponovio da Srbija ima nameru da do kraja godine dobije status kandidata i datum za početak pregovora i da u neko dogledno vreme te pregovore i završi.

To želimo i drugima u regionu", zaključio je Tadić.

Zajednički nastup na tržištima

Tadić, Kosor i Pahor dogovorili su danas u Smederevu zajednički nastup na trećim tržištima.

Saradnja se odnosi, kako je precizirano u zajedničkoj izjavi usvojenoj na trilateralnom sastanku, na projekte i sektore gde ekonomski subjekti iz Srbije, Hrvatske i Slovenije imaju mogućnost da kombinuju svoje kapacitete.

Mogućnosti takve saradnje konstatovane su, pre svega, u sektorima građevinarstva, odbrambene i bezbednosne industrije, automobilske, drvnoprerađivačke i prehrambene industrije, kao i u oblasti transporta i komunikacija.

Komunikacija će se, kako je predviđeno, odvijati posredstvom kopredsedavajućih Komisije za ekonomsku saradnju tri države, a biće uspostavljena i radna grupa za saradnju na trećim tržištima.

Saradnja će podrazumevati razmenu poslovnih i ekonomskih informacija od zajedničkog interesa i formiranje ad-hok konzorcijuma, organizaciju zajedničkog predstavljanja na trećim tržištima, kao i saradnju diplomatskih predstavništava za promovisanje zajedničkih projekata u inostranstvu.

"Imajući u vidu zajednički interes i iskustva naših zemalja, one imaju zajednički interes da promovišu saradnju ekonomskih entiteta, poslovnih asocijacija i agencija zaduženih za ekonomsku saradnju u inostranstvu kada je reč o njihovom zajedničkom predstavljanju i aktivnostima na trećim tržištima. Ova zajednička izjava daje politički okvir za saradnju na tom polju", navodi se u dokumentu.

Tadić i Kosor: Tužbe pred MSP van današnje agende

Pitanje tužbe i kontratužbe za genocid koje su Srbija i Hrvatska podnele Međunarodnom sudu pravde nije bilo na agendi današnje trilaterale u Smederevu.

Tadić je istakao da je to pitanje u nadležnosti vlada dve zemlje, a hrvatska premijerka istakla da se vlada u Zagrebu tim pitanjem uopšte nije bavila.

Tadić je ponovio da je Srbija spremna da razgovara o tom pitanju i da je otvorena za razna rešenja.

"Povlačenje tužbi bilo bi celishodno rešenje, ali nadležnost je na vladama dve zemlje. Ovo pitanje treba rešavati imajući u vidu kompletan politički proces pred nama tako da mi tu ostajemo otvoreni za dogovor", kazao je Tadić novinarima.

Kosorova je rekla da se Vlada Hrvatske tim pitanjem uopšte nije bavila i da je pre toga potrebno rešiti, kako je istakla, "nulta pitanja" nestalih i povratka kulturnog blaga odnetog tokom rata.

"Pitanje povlačenja tužbi se ponegde iznosi kao tačka o kojoj treba razgovarati, ali naše stanovište je jasno, i zato mislim da svi razgovori poput ovog danas jesu dragoceni kako bismo rešavali 'nulta pitanja'", rekla je Kosor.

Pitanje nestalih - pitanje svih pitanja za Hrvatsku

Kosorova je istakla da će pitanje Srba izbeglih iz Hrvatske biti skinuto sa dnevnog reda, ali je istakla da je za njenu zemlju "nulto" pitanje - pitanje hrvatskih državljana nestalih u sukobima devedesetih.

Kosorova je, na pitanje novinara kako vidi peticiju kojom predstavnici Srba izbeglih iz Hrvatske zahtevaju pravično rešavanje imovinskih i drugih prava, rekla da oni imaju "pravo na svoj stav", a Hrvatska - zvaničnu politiku u pogledu tog pitanja.

"Zvanična politika Hrvatske je, a i svakodnevni život to pokazuje, da se taj veliki posao obavlja i da će to pitanje biti skinuto sa dnevnog reda", navela je hrvatska premijerka.

Kada je reč o stambenom zbrinjavanju izbeglih, Hrvatska će, tvrdi Kosorova, "uraditi sve što je stavila pred sebe kao zadatak".

Prema njenim rečima, to pitanje je prošle godine bilo vezano za finansije i ekonomsku krizu, ali su prepreke savladane.

Za Kosorovu je, međutim, pitanje nestalih Hrvata nulto pitanje.

"Za Hrvatsku je to nulto pitanje, pitanje svih pitanja. Spremni smo da uložimo maksimalne napore da se ovo pitanje reši, jer svaka porodica zaslužuje istinu i podatke o nestalom članu", rekla je Kosorova na konferenciji za novinare.

Ona je naglasila da je ovo pitanje humanitarno i pitanje temeljnih ljudskih prava i dodala da će sa srpskim kolegom Mirkom Cvetkovićem takođe danas popodne o tome razgovarati.

"Nadam se da ćemo ići korak dalje", rekla je Kosorova.

Ona je istakla takođe da je za vladu Hrvatske od izuzetnog značaja da se slučajevi poput Tihomira Purde više ne događaju i najavila da će i o tome razgovarati sa Cvetkovićem.

"Dobar put za to je da se aktivira radna grupa, koja bi rešavala svaki pojedinačni slučaj", rekla je Kosorova.

Govoreći o privrednoj saradnji u regionu, Kosorova je istakla da je ona od izuzetnog značaja za stabilnost regiona, a kao dobar primer saradnje navela je projekat Kargo 10.

Ona je izrazila očekivanje da će doći do povećanja železničkog prometa i da će zajednički kapaciteti zemalja članica tog projekta biti 25.000 vagona.

Prema njenim rečima, mogućnosti za saradnju ima i u drugim oblastima, kao što je automobilska industrija, građevinarstvo, i u tom smislu je istakla značaj danas dogovorenog zajedničkog nastupa na trećim tržištima.

Slovenački premijer Borut Pahor je naglasio da su poverenje među političkim liderima i spremnost za rešavanje otvorenih pitanja u dobrom duhu i na miran način od sustinskog značaja.

"Kad smo se Jadranka Kosor i ja dogovarali o rešavanju pitanja između Slovenije i Hrvatske to smo činili, jer smo verovali jedno drugom, isti osećaj važi i za predsednika Tadića", istako je Pahor.

Kao primer tog poverenja on je naveo i današnju odluku da se ministrima tri države daju ovlašćenja kada je reč o zajedničkom nastupanju o trećim tržištima.

Pahor je takođe pozdravio početak dijaloga Beograda i Prištine, istakavši da je važno da se pitanja iz prošlosti reše na zajedničku korist što će obezbediti dobrobit za ljude, rekao je Pahor.

Pahor: Slovenija će naći rešenje za predstavljanje Kosova

Pahor je najavio da će Slovenija pronaći rešenje za predstavljanje Kosova kako bi obezbedila učešće Srbije na narednom sastanku slovenačke inicijative Brdo kod Kranja, planiranom za 15. april.

Pahor je rekao da je danas na sastanku sa predsednikom Srbije i hrvatskom koleginicom dogovoreno da se ministri pravde iz svih zemalja uključenih u slovenačku inicijativu Brdo kod Kranja 15. aprila okupe na novom skupu kako bi razmotrili mere za borbu protiv organizovanog kriminala.

Podsetivši da Srbija nije učestvovala na prošlogodišnjem sastanku na Brdu kod Kranja, Pahor je ponovio da Slovenija i Hrvatska imaju razumevanja za tu odluku i naveo da će se ovog puta okupiti ministri iz svih zemlja.

"Važno je iz više aspekata razmotriti saradnju i mere u borbi protiv organizovanog kriminala. To je od suštinskog značaja", rekao je Pahor.

Predsednik Srbije Boris Tadić ponovio je stav da naša zemlja ne učestvuje na skupovima na kojima je Kosovo predstavljeno kao nezavisna država, već isključivo ukoliko je predstavljeno kao UNMIK/Kosovo.

Pahor je naglasio da će Slovenija pronaći rešenje.

O Libiji

Tadić, Pahor i Kosorova, izrazili su zabrinutost zbog humanitarne katastrofe i ljudskih žrtava u sukobima u Libiji i nadu da će se situacija u toj zemlji u najskorije vreme stabilizovati i prekinuti oružana dejstva.

Prema Tadićevim rečima, Srbija se na više nivoa suočila sa krizom u Libiji.

"Situacija u Libiji je teška. Svaki rat proizvodi izbeglice i probleme koji se potom rešavaju decenijama. I odnosi između naših država su svedočanstvo toga", naveo je predsednik Srbije.

Najvažnije je, naglasio je Tadić, da se zaštite civili i to važi i za Gadafijevu vlast i za opoziciju.

Prema njegovim rečima, Srbija je uspešno izvela akciju evakuacije svojih građana iz Libije, ali, kao i druge zemlje, trpi ekonomsku štetu zbog sukoba u toj afričkoj državi.

"Trpimo štetu u raznim oblastima, ali ne toliko u namenskoj proizvodnji,i koliko se govori. To je mit, ali ne i realnost", dodao je on.

Pahor je posebno istakao problem libijskih izbeglica, kojih, kako je rekao, ima skoro 300.000 i od kojih će mnogi pokušati da se svoju situaciju reše tako što će doći u Evropsku uniju.

"Jedan deo njih će zakucati i na vrata Slovenije i mi smo spremni da im pružimo humanitarnu pomoć. Ali, u vojnoj akciji nećemo učestvovati ", naglasio je on.

Kosorova je navela da je i Hrvatska , kao i druge zemlje, zbog situacije u Libiji pretrpela štetu, jer su se mnogi hrvatski radnici vratili u zemlju, a to se odrazilo i na privrednu situaciju u samoj Hrvatskoj.

"Opušten" susret

Tadić je u vili "Zlatni breg" u Smederevu bez kravate, dočekao premijere Hrvatske i Slovenije, Jadranku Kosor i Boruta Pahora.

Dok je čekao goste iz Zagreba i Ljubljane, predsednik je proćaskao i sa stotinjak novinara koji prate današnji trilateralni sastanak, koji su primetili njegov "opušteni izgled".

"Kako opušteno kad sam u odelu! Rekao sam - kad završim ovaj posao više nikad neću obući odelo", odgovorio je predsednik Srbije na tu opasku novinara.

Tadić je prvo prošetao parkom ispred vile, a zatim se pridružio novinarima u improvizovanom šatoru i uz čaj podelio s predstavnicima medija da je danas prvi put u nekadašnjoj rezidenciji Obrenovića.

Novinari su ga pitali i da li je za goste pripremio neku šalu, s obzirom da je 1. april, a Tadić je uz osmeh odgovorio: "Nisam."

Upitan da li je video šalu hrvatskih medija da se Kosorova udaje i da potom napušta politiku i da li razmišlja o tome da joj bude kum, predsednik se samo nasmejao.

Rekao je i da ga niko od novinara ne nervira, pa ni karikaturista Somborac, jer je ulazeći u posao znao šta ga sve čeka.

U centru pažnje ekonomska saradnja

Ovaj sastanak njihov je drugi trilateralni susret. Prvi sastanak je održan marta prošle godine u slovenačkom gradu Ptuju.

Tadić, Kosor i Pahor su tada razgovarali o intenziviranju međudržavne saradnje i razmeni iskustava u pogledu prevazilaženja ekonomske krize.

Takođe, tada je dogovoreno da se uspostavi trajna "lična trilaterala" kako bi se na najefikasniji način rešavala pitanja od zajedničkog značaja.

I slovenački premijer je krajem prošle nedelje najavio susret sa Tadićem i hrvatskom koleginicom, ističući da će u centru pažnje biti ekonomska saradnja, ali da neće biti zanemarena ni aktuelna međunarodna pitanja.

Prema Pahorovim rečima, nemiri na jugu Mediterana se šire velikom brzinom, tako da to pitanje ne može biti zaobiđeno.

Tri države prave jedan tenk?

Slovenačka novinska agencija STA, uoči susreta piše da će glavni cilj razgovora premijera Slovenije i Hrvatske i predsednika Srbije biti jačanje privredne saradnje i zajednički nastup na trećim tržištima.

Prednost bi trebalo da imaju građevinarstvo i inženjering, vojna industrija, proizvodnja automobilskih delova i prehrambena industrija.

Zajednički nastup predviđa i razmenu poslovnih i privrednih informacija za zajedničku saradnju na određenim projektima, zajednički nastup na promocijama i sajmovima, i međusobnu podršku diplomatskih predstavništava kod projekata u trećim državama.

List "Delo" je nedavno na osnovu poverljivih izvora objavio da je u centru zajedničkog nastupa ideja o saradnji vojnih industrija.

One bi sarađivale u osavremenjavanju 180 tenkova M-84 koje je Kuvajt kupio u Jugoslaviji. Delove je proizvodio niz fabrika, a tenkove je sastavljala fabrika "Đuro Đaković" iz Slavonskog Broda.

Prema informacijama lista "Delo", Srbija se već dogovara o tom poslu, a slovenačka i hrvatska preduzeća bi bila podizvođači.

Sastanak Cvetković-Kosor u Beogradu

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković sastaće se u Beogradu sa premijerkom Hrvatske Jadrankom Kosor, saopštila je danas Kancelarija Vlade Srbije za odnose sa medijima.

Kako je saopšteno, dvoje premijera će se posle razgovora obratiti novinarima. Prema pisanju zagrebačkog "Vijesnika", premijeri dve zemlje razgovaraće o otvorenim pitanjima, a prema saznanjima lista, i o uspostavljanju mehanizama za procesuiranje ratnih zločina, kako se, navodi hrvatski list, više ne bi događali slučajevi poput onog sa Tihomirom Purdom.

Dnevnik piše kako je upravo ovaj slučaj usporio normalizaciju odnosa Zagreba i Beograda, ali da bi razgovori Kosor i Cvetkovića trebalo da rezultiraju dogovorom o tome da se ovakvi slučajevi ne ponavljaju.

List navodi da će na dnevnom redu sastanka Kosor - Cvetković biti i pitanje nestalih, kao i inicijativa za donatorsku konferenciju, o čemu je bilo reči tokom Tadićeve zvanične posete Zagrebu, novembra prošle godine.

Među temama, navodi "Vijesnik", biće i pitanje granica, sukcesije, a želja i jedne i druge strane je da se konkretizuju dogovori koji bi vodili iskoracima i napretku.

Nekada letnjikovac Obrenovića, danas rezidencija Vlade

Vila u kojoj je Tadić primio goste iz Zagreba i Ljubljane je nekada bio letnjikovac dinastije Obrenović, a danas je rezidencija Vlade Srbije.

Puni sjaj dobila je u vreme kralja Milana i kraljice Natalije, a u njoj su donošene i neke važne političke odluke.

Posle Drugog svetskog rata najčešći gosti su bili Tito, Stane Dolanc i drugi.

Enterijer vile je postavka Istorijskog muzeja Srbije, a iz vile, koja se nalazi na brdu iznad Smedereva, pruža se izvanredan pogled na Dunav.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...