Izvor: Kurir, 21.Okt.2011, 15:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TADIĆ: ŽRTVE NAS OBAVEZUJU DA PREVAZIĐEMO PODELE
KRAGUJEVAC - Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je danas, povodom 70. godišnjice streljanja građana u Kragujevcu, da sećanje na žrtve postavlja obavezu da se prevaziđu sve podele, kako one ideološke iz vremena Drugog svetskog rata, tako i one savremene, dnevno političke.
U Spomen-parku Šumarice, kraj spomenika streljanim đacima i profesorima odeljenja V-3, Tadić je ocenio da žrtve podnete u 20. veku imaju smisla samo ako se obezbedi sigurna budućnost, trajni >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << mir i regionalna stabilnost.
"Istorijsko nasleđe srpskog naroda je teško i tragično, ali naša opredeljenost da tragamo za iskrenim pomirenjem i formulama regionalne saradnje i rešenjem svih preostalih konflikata zato je dosledna i odlučna", poručio je Tadić.
U Spomen-parku Šumarice održana je tradicionalna antiratna manifestacija, u znak sećanja na žrtve fašizma iz oktobra 1941. godine, odakle je Tadić poručio da se na tom mestu odaje i žrtva svim srpskim i drugim nedužnim žrtvama u Drugom svetskom ratu.
"Srpski narod je herojskom borbom protiv nacizma i fašizma i brutalne okupacije potvrdio svoju slobodarsku tradiciju i spremnost da brani teško stečenu državnost bez obzira na cenu", rekao je Tadić.
Tadić je rekao da je u Kragujevcu i okolini, od 18. do 21. oktobra 1941. godine, ubijeno 2.794 građana, a 20. oktobra u Kraljevu i okolini 1.700 ljudi.
Prema njegovim rečima, za vreme ustaničkih borbi u centralnoj Srbiji 1941. godine ubijeno je više od 33.000 građana, među kojima je veliki broj civila ubijen iz odmazde za pogibije nemačkih vojnika.
On je ocenio da je ta "krvava jesen" 1941. godine postala još tragičnija kada su komunisti i rojalisti ušli u međusobni sukob i krvavi građanski rat, jer nisu uspeli da održe početni pakt o razumevanju i saradnji.
"Jesen 1941. godine je jedan od najtragičnijih trenutaka u istoriji Srbije i srpskog naroda u poslednja dva veka, u kome su pored naših sunarodnika stradali i Jevreji i Romi Srbije. I oni su bili meta nacističke i rasne propagande", rekao je Tadić.
On je poručio da je, na mestu strašne pogibije građana u Kragujevcu, dužnost svih da se sete i drugih žrtava Drugog svetskog rata koji su ubijeni samo zato što u Srbi, kao i genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u takozvanoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj.
"Ovo je trenutak kada prizivamo u sećanje i raciju u Novom Sadu i Šajkaškoj januara 1942. godine, kada su mađarske okupacione snage ubile više hiljada ljudi i kada dozivamo u sećanje sve ratne zločine počinjene nad civilima Srbije u II svetskom ratu", rekao je Tadić.
On je dodao da je 21. oktobar i dan kada se treba setiti svih ubijenih u Srbiji zbog otpora okupatoru.
"Prizivamo sa zahvalnošću u sećanje sve poginule borce kraljevske Jugoslovenske vojske u aprilskom ratu, sve učesnike narodnog ustanka u borbi protiv nacizma iz partizanskog i ravnogorskog pokreta, sve borce NOP-a i Crvene armije koji su poginuli u oslobađanju Srbije, kao i sve borce NOP-a koji su poginuli u oslobađanju drugih delova Jugoslavije. Sve borce za slobodu. Odbijamo iz sećanja sve koji su u naše nacionalno ime sarađivali sa okupatorima", rekao je Tadić.
Prema Tadićevim rečima, sve žrtve srpskog naroda u oba svetska rata ugrađene su u temelje srpske državnosti i istorijsko sećanje na žrtve deo je identiteta srpskog naroda i nasleđe koje obavezuje.
Predsednik je dodao da na današnji dan moramo imati snage i da osudimo one koji su, u ime Srba, nanosili zlo drugima.
Kraj humke streljanima u Šumaricama vence su položili predsednik Tadić, predsednica skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović, predsednik Vlade Mirko Cvetković sa ministrima Vericom Kalanović, Vukom Jeremićem, Ivicom Dačićem, Žarkom Obradovićem, Milanom Markovićem i Rasimom Ljajićem.
Vence su položili i gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović, ambasador Nemačke Volfram Mas, Rusije Aleksandar Konuzin, delegacije ambasada Crne Gore, Belorusije, gradova prijatelja Kragujevca i Prve kragujevačke gimnazije.
Na "Velikom školskom času" izvedena je poema "Kad nevine duše odlaze", po tekstu Dragana Jovanovića Danilova. U izvođenju poeme učestvovali su glumci Svetlana Bojkovć, Mirko Babić, Sergej Trifunović, Dejan Cicmilović i drugi.
