Izvor: Blic, 10.Feb.2014, 17:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svoboda: Srbija da bude sledeća članica EU sa zapadnog Balkana
Beograd - Delegacija socijaldemokratske frakcije u Evropskom parlamentu, koju predvodi njen predsednik Hanes Svoboda, izrazila je danas u Beogradu očekivanje da će Srbija biti sledeća država zapadnog Balkana koja će postati članica EU.
Svoboda je, prema saopštenju Skupštine Srbije, u razgovoru sa članovima odbora za evropske integracije kojim predsedava Nataša Vučković, izrazio uverenje da Srbija ima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << hrabrosti i snage da uspešno prevaziđe sve izazove koje proces pridruživanja nosi, ali i da bude lider u regionu.
Tako značajna uloga Srbije proističe, kako je rekao, iz njenog geografskog položaja, veličine teritorije i istorijskog nasleđa.
Član Odbora za parlamentarnu saradnju Evropske unije i Rusije Knut Flekenštajn je ukazao na važnost postojanja ne samo političkog, već i društvenog konsenzusa, u procesu pridruživanja i pristupanja Srbije EU.
On je rekao da se smatra da je uključenje civilnog sektora u proces evrointegracija sledeći važan korak, jer samo razumevanje procesa može osigurati podršku građana prilikom sprovođenja i nekih nepopularnih mera, koje su neminovne u ovom procesu.
Svoboda je objasnio da se pred Srbijom nalaze tri važna procesa - reforma privatnog i javnog sektora kao i normalizacija odnosa Srbije i Kosova, dodajući da je malo koja zemlja bila opterećena tako velikim i tekim pitanjima i naglasio da je hrabrost Srbije da se uhvati u koštac sa njima za svaku pohvalu.
Vučković je rekla da postoji visoka svest i političara i građana o značaju sprovođenja reformi, ali da je jednako, ako ne i važnije, da izbegnemo manir da uvedemo izvesne standarde, a onda izgubimo kontinuitet u njihovom sprovođenju.
Govoreći o parlamentarnoj saradnji, predsednica Odbora podsetila je da je prošle godine u novembru formiran Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruivanje sa poslanicima Evropskog parlamenta, i da je usvojena Rezolucija o ulozi Parlamenta i načelima u pregovorima sa EU, kojom je jasno definisan odnos Narodne skupštine i Vlade.
Sledeći korak, prema njenim rečima, treba da bude uključivanje civilnog društva, te smatra da je stoga neophodno da i civilno društvo definiše kako vidi svoju ulogu u tom procesu.
Članica Odbora Jadranka Joksimović je kazala da proces pridruživanja nije nov pojam u Srbiji i podsetila da je u proteklih deset godina Srbija prošla razne faze na putu ka EU.
Mnoge stvari koje su bile u vezi sa tim procesom su skrivane od građana, ili predstavljane na pogrešan način, pa se opravdano javio evroskepticizam i nepoverenje, te je zato zvanični početak pregovora, od izuzetnog značaja za Srbiju i njene građane, kazala je ona.
Član odbora Gordana Čomić veruje da će Srbija obaviti svoje zadatke koje su postavljene pred nju i ukazuje da je trenutno pred zemljom još jedan zadatak a to je da pomogne stvaranju stabilnosti i pomogne proces evropskih integracija suseda u regionu.
U prilog tome, Svoboda je posebno istakao značaj procesa pomirenja Beogarada i Prištine, i ponovio podršku tom procesu i u budućnosti.
Sastanku su prisustvovali i zamenik predsednika Odbora Laslo Varga, i članovi Vera Paunović, Ivan Bauer i Dragomir Karić.
Delegaciju socijaldemokratskih poslanika Evropskog parlamenta činili su još potpredsednik Odbora za spoljnu politiku u EP Libo Rouček, članica Odbora za spoljnu politiku Marija Eleni Kopa i generalni sekretar Globalnog progresivnog foruma Havijer Moreno Sančez.
NNNN
Najčitanije SADA:
.jpg)
