Izvor: Politika, 27.Feb.2013, 13:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sutra konačna presuda Perišiću

Bivši načelnik Generalštaba VJ, prvostepeno osuđen na 27 godina zatvora, pozvao sud da razmisli o posledicama te presude na druge države čije vojske pomažu ratove u svetu

Konačna presuda u predmetu Momčila Perišića, bivšeg načelnika Generalštaba VJ, prvostepeno osuđenog na 27 godina zatvora, biće izrečena u četvrtak u Haškom tribunalu.

Odluku, kojom će biti stavljena tačna na prvi proces u kojem je neki srpski zvaničnik osuđen za zločine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Hrvatskoj i BiH, doneće veće kojem predsedava američki sudija Teodor Meron.

On je poznat javnosti i kao predsedavajući Apelacionog veća koje je donelo oslobađajuću presudu u slučaju hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača. Potpisao je i odluku kojom je majoru Veselinu Šljivančaninu prvostepena kazna povećana sa pet na 17 godina zatvora. U sudskom veću su i sudije Karmel Ađijussa Malte, Liju Dačun iz Kine, ArletRamaroson sa Madagaskara i Andresija Vaz iz Senegala.Većinom glasova sudija, uz suprotno mišljenje sudije Bakonea Džastisa Molotoa, Perišić je u septembru 2011. godine proglašen krivim za pomaganje i podržavanje zločina u Sarajevu i Srebrenici, kao i za propust da kazni počinioce raketnih napada na Zagreb.

Na presudu se žalila samo odbrana tražeći da Perišić bude oslobođen odgovornosti za zločine iz optužnice ili da mu se izrekne nova, razumnija kazna.

Značajan deo argumentacije odbrane zasniva se na izdvojenom mišljenju predsedavajućeg sudije Molotoa, koji je ostao u manjini smatrajući da Perišića treba osloboditi po svim optužbama za pomaganje i podržavanje.

Odbrana smatra da je za dokazivanje krivičnog dela potrebno utvrditi znatan uticaj pomoći na ohrabrivanje ili moralno podržavanje činjenja zločina.

Većina sudija u Pretresnom veću zaključila je da za postojanje odgovornosti nije neophodno da je pomoć usmerena na činjenje zločina. Takav stav, ukazuje odbrana, povlači odgovornost američkih, francuskih ili britanskih državnih i vojnih zvaničnika za zločine stranih vojski kojima su pomagali u Sudanu, Kongu ili Libiji.

Branilac Stefan Burgonj ukazao je u žalbi da nema dokaza da je pomoć koju je Perišić pružao vojskama bosanskih i hrvatskih Srba bila usmerena na činjenje zločina. Po odbrani, VRS je imala pravo da se bori i oslanjala na pomoć SRJ i njene vojske kako bi vodila rat. Pružena pomoć je, tvrdi branilac, podržavala ratne napore, ali nije bila konkretno usmerena na počinjenje zločina koji su bili rezultat „loše prakse i lošeg rukovođenja i komandovanja”.

Tužilaštvo je u odgovoru na argumente odbrane naglasilo da Perišić nije proglašen krivim zbog ratnih napora, već zato što je pomoć koju je pružao VRS imala znatan uticaj na činjenje zločina u Sarajevu i Srebrenici. Ta vojska je, po stavu tužbe, zavisila od pomoći koja je bila ključna za činjenje zločina, a Perišić je, mada nije mogao da zaustavi pomoć Beograda Vojsci RS,tu pomoć institucionalizovao.

Na kraju žalbene rasprave, veću se obratio Perišić rekavši da svet nije zabranio vođenje rata. On je pozvao članove veća da razmisle o posledicama konačne presude u njegovom predmetu na načelnike Generalštaba vojski drugih država koje trenutno pomažu ratove u svetu.

Dorotea Čarnić

objavljeno: 27.02.2013.
Pogledaj vesti o: Momčilo Perišić

Nastavak na Politika...

Radio Slobodna Evropa: Konačna presuda Momčilu Perišiću