Izvor: Blic, 08.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Struja neće uzbrdo
Struja neće uzbrdo
IVANJICA - Od davnina je ivanjički kraj bio poznat po dovitljivim ljudima koji su od ljudske zgode i nezgode umeli da naprave šalu i da od mukotrpnih životnih dešavanja stvore priču koja će ostati upamćena. Prepričava se da je neko zbog sopstvene neopreznosti bio prevaren, neko je nekog nadmudrio, neko je nasamaren. Svaki od tih događaja nosi u sebi pečat vremena i pečat života.
Ivanjica je bila jedno od prvih naselja u Srbiji koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je dobilo hidrocentralu kojom je rukovodila grupa akcionara. Kako je Ivanjica pod sjajem svetiljki noću seljanima sa okolnih brda izgledala prelepo, oni odluče da se raspitaju kako da struja dopre i do njihovih domova. Pošto su se seljani obratili akcionarima, nekako baš pred izbore, ovi ih nisu mogli odbiti, pa im obećaše struju. Kad prođoše izbori, dođe ona ista grupa seljana da pita šta je sa strujom, a akcionari im odgovoriše:
- Mi smo bili voljni da vam učinimo, ali struja nikako nije htela uz brdo.
Na temu 'struja i seljani' ima još dogodovština koje se prepričavaju. Evo još jedne:
Povede seljanka sa Kušića prvi put sina u Ivanjicu. Kada su došli na brdo iznad grada, mališan ugleda brojne sijalice, pa oduševljeno reče majci:
- Joj, majo, šta je ovde mesecova!
- Nisu to, sine, mesecovi, to su lepetrike - reče majka.
Pošto je dosta ivanjičkih varošana sišlo sa Javora, neiscrpna tema su bili stvarni ili izmišljeni događaji u zavičaju. Sa velikim zadovoljstvom i danas se priča ova dogodovština:
Pod Javorom je živeo seljak za koga se znalo da voli da ukrade, ali ga niko nikada nije uhvatio na delu. Jedne noći ušunja se on kod komšije na tavan i dohvati najveću slaninu. Kad je silazio, primeti ga domaćin i poče da viče, ali se lopov brzo snađe, pa reče:
- Ćuti, molim te! Ovu sam slaninu ukrao, ali me panduri pojuriše, pa je ja doneh ovde kod tebe da sakrijem na tavan.
Domaćin se uplaši da mu vlast ne dovuče u avliju i brzo mu naredi:
- Nosi mi to iz kuće, neću sa lopovima da imam posla!
Dogodovština sa seljakom i lekarom pripisuje se mnogima iz sela Bojovići. Na kraju se svi zaklinju da se sve dogodilo u varoši, a svejedno je o kome je reč. Evo zgode:
Došao seljak iz Bojovića kod lekara u Ivanjicu. Lekar ga pregleda i prepiše mu lekove. Odlazeći iz ordinacije, pacijent se s vrata obrati lekaru:
- Doktore, ne rekoste mi kada da pijem ove lekove. Pre ili posle rakije?
Sledeća priča govori o nekom Rašku. Dakle, dobio Raško sina, pa ujutro krenuo u porodilište da ga vidi. Sretne ga starija komšinica i pita kako mu se sin zove.
- Miloš - reče Raško.
- A po kome si mu dao ime? - upita komšinica.
- Po Milošu Obiliću! - kaže ponosni otac.
- A šta vam je taj u familiji? - pita zbunjena komšinica.
Junak narednog događaja je momak po imenu Jaki. Njega sretne učitelj i pozdravi rečima:
- Kako si Jaki?
- Nisam više Jaki. Ima jačih od mene - reče on.
- A ko je to? - radoznalo upita uča.
- Onaj što je Malu Aziju prebacio na Balkan - reče Jaki.
Uča je kasnije saznao da je neki kandidat koji je vanredno polagao osnovnu školu na pitanje gde se nalazi Mala Azija, odgovorio da je - na Balkanskom poluostrvu.
Beba Bojović
