Izvor: Vesti-online.com, 23.Jun.2012, 13:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Streljanje ministra vojnog

Eh, da Boris nije izgubio na izborima, njegov kum i ministar odbrane Dragan Šutanovac, voljom partijske kombinatorike ustoličen tamo gde mu mesto nije, mirno bi uživao u plodovima svog (ne)rada i leškario na razvalinama onog što se nekad zvalo srpskom vojskom.

Ovako, u obezglavljenom žutom čoporu bije se ljuta bitka za novog predvodnika, a u poređenju sa tim bojem i Mačkov kamen je mačji kašalj. Podeljeni u dve zakrvljene frakcije, iz medijskih šančeva ispaljuju čitave >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << rafale optužbi, podmetačina, vade prljav veš, ili ga izmišljaju - jer to je borba na život i smrt.

Umornog Borisa, pobeđenog na megdanu koji je prerano i olako zakazao ne nadajući se pogibiji, kanda više u leglu demokrata niko nizašta ne pita. Uvalili su mu premijersku kosku ne bi li poginuo još jednom, ali kako je krenulo i ta će mu fotelja izmaći.

Lešinari iz njegovih redova, naravno, trljaju ruke kao i svaka hijena koja naleti na poraženog lava ispalih zuba. Čisto mi ga, bože me prosti, dođe žao kad ga zamislim u obruču raznih Đilasa, Petrovića, Pajtića i ostalih...

E, sad, kakve veze ima nesretni ministar vojni sa celom pričom? Ako je verovati nezvaničnim, ali poprilično pouzdanim insajderskim pričama iz Krunske ulice, na Šutanovca je krenuo glavom i bradom legendarni mostograditelj i stari/novi gradonačelnik Beograda, majstor (samo)reklamiranja Dragan Đilas. Jurišnicima iz njegovih medija trebao je samo povod da krenu u totalnu ofanzivu.

Taj povod bila je strašna tragedija na Pasuljanskim livadama, odjednom, prvi put otkako se Slavujev zet nalazi tamo gde mu mesto nije, sevnuli su đonovi po Šutanovčevim cevanicama. I tako je (u srpskim medijima) do juče nedodirljivi ministar postao pokretna meta - oni što su juče ćutke prelazili preko njegovog urušavanja vojske i mahinacija, jurnuli su u napad.

"Ministre, odakle ti lova?!", "Ministre, podnesi ostavku!", sve ok, sve pošteno, novinarski, ali zašto ste čekali da dobijete nalog, pa da počnete da radite svoje posao?

U legendarnom romanu "Život i priključenija vojnika Ivana Čonkina", urnebesnom štivu o vojsci u Staljinovom vremenu, koju je naše gore list Vladimir Vojnovič objavio, naravno, tek kad je zbrisao na sigurno, na Zapad, ima jedna poučna priča, primenjiva i na našeg ministra.

U toj priči, voljom zlurade igre sudbine, sovjetski vojnici uhvate sovjetskog generala, onesvešćenog i uvaljanog u blato tako da se nije moglo razabrati čiji je. Uvereni da su se dokopali švapskog visokog oficira, krenuli su da ga isleđuju - na nemačkom.

Kobno uveren da je u rukama Nemaca, zlosrećni general mahnito počne da viče "Hajl Hitler!", "Smrt komunistima!", na pitanje da li je komuniste i lično ubijao pohvali se da ih je tamanio kao vaške.

Islednik klima glavom i zapisuje: "Težak nacista. Sve priznaje. Hvali se zločinima".

Sve dok generalov zanos nije prekinuo ulazak u sobu kolege sa sovjetskim oznakama na šinjelu. Pogođen užasnom istinom kao maljem, skljokao se.

A kolega je hladno naredio pokretom ruke: Streljati!

Potom Vojnovič zaključuje: eto, zbog jednog nesrećnog spleta okolnosti general je izgubio glavu, a mogao je do kraja života da uživa u privilegijama koje nosi njegov čin, okićen medaljama zasluga za herojsku odbranu otadžbine...

Tako i naš ministar, što mu šefov poraz razori profesionalnu idilu, razbi mu planove kao njegov tast čaše od kristala i pocepa ga kao jelek tesan.

Kako god bilo, vreme mu je da ode, samo je pitanje da li će ga pustiti da se izvuče tiho kao puvanjak iz gaća, ili će ga baciti lavovima kao žrtvu borbi protiv korupcije.

Uostalom, čovek koji na sahrani mlade kadetkinje u Milanovcu, mimo svakog reda i običaja, ruke drži na dupetu, bolje nije ni zaslužio.

Nastavak na Vesti-online.com...