Izvor: Southeast European Times, 09.Okt.2014, 17:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija razmišlja o uvođenju časova turskog jezika
Predlog je pozdravljen kao pokušaj da se poveća kulturološka diplomatija između dve zemlje.
09/10/2014
Igor Jovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 9.10.2014.
Asocijacija Turaka u Srbiji je, zbog velikog interesovanja svojih članova, pokrenula inicijativu za uvođenje turskog jezika u srpske škole kao izbornog predmeta od petog razreda.
Stručnjaci u Turskoj pozdravili su inicijativu kao korisnu i u pogledu prava na jezik i u >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << pogledu širenja kulturološke diplomatije između dve zemlje.
Alija Šahović, predstavnik Udruženja Turaka u Srbiji, rekao je za SETimes da udruženje sprovodi istraživanje među roditeljima i učenicima kako bi utvrdilo da li ima dovoljno interesovanja za organizovanje časova na turskom jeziku.
„Ako postoji dovoljno interesovanje, direktori škola informisaće ministarstvo prosvete da je neophodno organizovati časove turskog kao izbornog predmeta“, navodi Šahović.
Inicijativa će se sprovoditi uglavnom u Sandžaku, regionu u kojem živi najviše Bošnjaka u Srbiji.
U Srbiji je u zvaničnoj upotrebi 11 jezika nacionalnih manjina. Pored srpskog jezika, u školama se obavlja nastava na još 14 manjinskih jezika, na teritorijama u kojima ima učenika iz manjinskih zajednica.
Prema srpskoj vladi, 2013. godine je preko 65.000 dece pohađalo nastavu na manjinskim jezicima, u 53 opštine širom Srbije.
Meho Omerović, predsednik skupštinskog odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, kaže za SETimes da Srbija ima progresivan zakon na polju manjina.
„Prvi zakon usvojen na novom zasedanju srpske skupštine bio je Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. To govori o poštovanju manjina u Srbiji“, rekao je Omerović.
Birgul Demirtaš, ekspert za Balkan sa TOBB Univerziteta u Ankari, rekla je za SETimes da je ova inicijativa izuzetan korak.
„Ako nastojanja Udruženja Turaka u Srbiji budu uspešna i turski jezik bude uveden u srpske škole kao izborni predmet, to će biti dodatno dostignuće turske kulturološke diplomatije“, rekla je ona.
Prema Demirtaševoj, Turska je kasno otkrila vrednosti kulturološke diplomatije, nakon što je spoljnu politiku posmatrala samo kao političko i vojno pitanje. Međutim, kulturološka diplomatija preuzela je proteklih godina veću ulogu u turskoj spoljnoj policiji.
„Međusobno učenje jezika pomoći će u prevazilaženju istorijskih predrasuda u regionu. To će se takođe dodatno odraziti na unapređivanje veza između Ankare i Beograda“, rekla je ona.
Dopisnica Menekše Tokjaj iz Istanbula doprinela je ovom izveštaju.
Koje korake vlade mogu da preduzmu da bi podstakle kulturološku diplomatiju? Recite nam šta mislite o tome.
Nastavak na Southeast European Times...
.jpg)
